Tačka na kojoj su prethodni protesti „pali“: Šta je protest u Beogradu pokazao – jesu li ljudi spremni na građansku neposlušnost?

Iako je subotnji protest okupio blizu 30.000 ljudi koji se protive iskopavanju litijuma, samo je nekoliko desetina njh bilo spremno da jutro dočeka blokirajući prugu na stanicama Prokom i Novi Beograd, pa je policija reagovala i bez ometanja demonstrante pomerila stvorivši uslove da se železnički saobraćaj ponovo uspostavi.

Tokom ekoloških protesta krajem 2020. i početkom 2021. kada su građani blokirali autoput u Beogradu i puteve po Srbiji, vlast nije reagovala i ljude nije sklanjala kako bi omogućila saobraćaj, ali su mnogi građani dobijali prekršajne prijave jer su stajali na raskrsnicama.

Ovaj put situacija je drugačija, jer je ovaj put vlast spremna. Treba reći i to da su uoči protesta građanima poslate poruke i upozorenja da nasilje na ulicama neće biti tolerisano.

Da li zbog ovih pretnji ili naprosto zato što momenat još nije u potpunosti “sazreo” za to, građani neće masovno u blokade do ispunjena zahteva niti u druge oblike građanske neposlušnosti kojom opozicija preti vlasti.

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, za Danas kaže da su protesti pokazali da nije bilo dovoljno učesnika spremnih na mirnu građansku neposlušnost, što je omogućilo policiji da rastera i uhapsi one koji su bili spremni da rizikuju.

– To je suština građanske neposlušnosti – kao i kod štrajkova i sličnih akcija, sve je u brojnosti. Razumljivo je zašto veliki broj ljudi nije bio spreman da preuzme taj rizik, s obzirom na moguće poasledice – navodi on.

Konstatuje da generalno nije bilo atmosfere u kojoj je veliki broj ljudi spreman na građansku neposlušnost tokom cele vladavine SNS-a, i dodaje da je pitanje da li će je biti.

– To onda postavlja egzistencijalno pitanje pred aktiviste: broj ljudi na protestima je veliki, ali to nije dovoljno – potreban je dodatni kanal pritiska u vidu građanske neposlušnosti. Ali ako ne postoji dovoljna spremnost za to, aktivisti će morati da se okrenu drugim kanalima, koji uključuju borbu kroz institucije i izbore – zaključuje Ivković.

Za Miljana Mladenovića, istraživača Novog trećeg puta, protest 10. avgusta spada u jedan od najmasovnijh protesta koje je Beograd video u poslednjih dvadesetak godina.

On veruje da se sa tim brojem ljudi mogu porediti samo prvih nekoliko protesta protiv nasilja, pri čemu je ovog puta i sezona godišnjih odmora i vrućina što dodatno pojačava utisak masovnosti.

– Ono što je ovog puta organizatorima olakšalo posao je to što je tema takva da može da okupi različite ideološke profile, što često ranije nije bio slučaj. Ipak, nisam stekao utisak da je ovaj protest pokazao da je građanska neposlušnost moguća. To je tačka na kojoj su i svi prethodni protesti “pali” i koju nisu uspeli da prebace, a da li će se ovog puta ista stvar ponoviti, zavisiće od mnogo faktora, među kojima i dugotrajnost protesta, pozicioniranje vlasti i opozicionih partija, poruke stranih aktera,… – navodi on.

Upitan kakvo ponašanje vlasti, opozicje i stranaca može da “okine” građane, odgovara da ne misli da bilo šta može da otera ljude u neposlušnost osim nekih vanrednih okolnosti koje bi ih “udarile po džepu”.

– Ali definitivno da dugi i česti protesti bez ikakvih dostignuća, ili ublažavanje retorike vlasti mogu dodatno da smanje šanse za tako nešto – zaključuje on.