Foto: Privatna arhiva/Narodna strankaU ovom trenutku je, zaista, neprimereno govoriti o pobedi nad virusom. Svi smo svesni postojanja mutiranih oblika ovog virusa i činjenice da se SARS-COV2 ponaša vrlo nespecifično i nepredvidivo, tj. da je uspeo da se implementira na svim kontinentima i u svim klimatskim zonama i da kao takav napravi pustoš, kaže za Danas epidemiolog Predrag Delić, koji je nedavno pristupio Narodnoj stranci u Kragujevcu, odgovarajući na pitanje očekuje li da će SNS zaista proglasiti pobedu nad virusom u nekom trenutku.
Upravo se vakcinacijom postiže imuni odgovor kod većine ljudi i po svim zakonima nauke, virus bi trebalo da dobije sezonski karakter i da se u budućnosti ljudi vakcinišu kao i protiv sezonskog gripa, dodaje on.
Delić, koji će ubuduće voditi stranački odbor za zdravstvo, navodi da će ukoliko se nastavi ovim tempom vakcinacije i ukoliko ne bude bilo problema u snabdevanju vakcinama, moći da se dostigne obuhvat od 50 posto vakcinisane populacije. A komentarišući da li je Krizni štab prebrzo i previše relaksirao mere navodi da relaksirajuće mere moraju da budu u korelaciji sa trenutnom epidemijskom situacijom koja u ovom trenutku, na prvom mestu, zavisi od obuhvata vakcinacijom. Što bude više vakcinisanih, to je veća mogućnost za popuštanje mera.
Ima li u Kragujevcu medicinskih radnika koji su nezadovoljni odnosom države i lokalne vlasti prema njima?
– Od početka pandemije pa do danas, zdravstveni radnici su zaista bili izloženi ogromnim fizičkim i mentalnim naporima. Dosta su česti bili slučajevi oboljevanja među njima i jedna smo od zemalja sa najvećom stopom smrtnosti upravo među zdravstvenim radnicima. Naravno da je veliki broj zdravstvenih radnika, zbog svih nedaća koje su preživeli u toku pandemije, nezadovoljan.
Zašto ste za svoj politički angažman odabrali Narodnu stranku?
– Sa predsednikom Narodne stranke, gospodinom Vukom Jeremićem, sam se upoznao pre više od godinu dana. Za to vreme smo upoređivali naše političke stavove kao i sagledavanje mogućnosti da se aktuelni politički problemi prevaziđu. Upravo stavovi i programi Narodne Stranke su ono što me je privuklo i u čemu sam se našao.
Rekli ste da u Narodnoj stranci vidite način i mogućnost potpuno drugačijeg pristupa rešavanju problema. Na šta tačno mislite?
– Ono što mi se najviše dopada je konstruktivan pristup rešavanju problema i priprema novih programa za njihovo rešavanje. Ne svodi se samo na prepoznavanje problema već se pristupa izradi platforme za njegovo prevazilaženje u čemu su angažovani najkompetentniji ljudi.
Šta naprednjaci u Kragujevcu misle o Nebojši Stefanoviću, budući da je doskora još jedan povlašćeni a potom zamenjen naprednjak bio na čelu grada?
– Koliko sam upoznat, iz Kragujevca je data podrška inicijativi za smenu gospodina Nebojše Stefanovića i to vidim kao razračunavanje sa neistomišljenicima.
Već neko vreme se Kragujevac ne naziva dolinom gladi. Kako procenjujete da će se situacija razvijati uzimajući u obzir dešavanja u Fijatu?
– Kragujevac je doživeo sudbinu žrtve tranzicije i platio visoku cenu noseći ime dolina gladnih. Kao četvrti grad po svojoj veličini u Srbiji, on polako preuzima novu ulogu. Zahvaljujući svom geostrateškom položaju i činjenici da je nekada bio jedan od centara industrijskog razvoja, ostaje samo da mu se vrati mesto koje mu inače pripada. Neophodne su nove investicije kao i prevazilaženje velikih infrastrukturnih problema. Problem Kragujevca nije, međutim, samo ekonomske prirode. Kragujevac su poslednjih godina, iz neobjašnjivog razloga, zaobišli svi putevi, većina strateških investicija i što je još opasnije, u duhovnom smislu je, postao palanka. Obeležavanje 200 godina Stare crkve, što je dva veka moderne srpske države, ostalo je neprimećeno. Urušavanjem Gradske tržnice, zbog čega je odbor Narodne stranke u Kragujevcu podneo krivičnu prijavu, narušen je izgled Miloševog venca, zapravo srca centra Šumadije. Još opasniji po naš grad je Plan razvoja Srbije do 2035. godine, koji Kragujevac ne svrstava, ne samo u regionalne centre, poput Beograda, Niša i Novog Sada, već ni u gradove, kako to urbanisti zovu – osovine razvoja, gde su Kruševac, Kraljevo, Čačak i Užice… Mnogo je toga za šta ćemo mi Kragujevčani, a to smo svi mi, ma odakle da su nam koreni, morati da se borimo i izborimo.
Mislite li da opozicija treba da izađe na sledeće izbore i iskoristi priliku da pobedi bar u Beogradu?
– Svakako da su izbori jedino mesto na kome treba uticati na budućnost Srbije. Opozicija bi trebalo da učestvuje uz preduslov promene izbornih uslova koji bi omogućili fer i pravedne izbore. Sam izlazak na izbore na prvom mestu zavisi od toga da li će aktuelna vlast uvažiti zahteve opozicije.
Postoji li potencijal u Kragujevcu i okolini za proteste i izražavanje nezadovoljstva koji bi možda pokrenuli celu Srbiju na noge?
– Svi dosadašnji protesti i izrazi nezadovoljstva su počinjali iz unutrašnjosti Srbije, u njima je prednjačio Kragujevac. Ali ukoliko se Beograd ne pokrene, efekti će svakako izostati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
