Protesti 2020. godine pripadaju svakom građaninu Srbije koji misli svojom glavom.
Oni ne smeju da stanu, jer su potrebni svima kako bi se odbranili od ovog sistema. Protesti su potrebni i nekom novom uzbunjivaču, nekom novom heroju kao podrška i zaštita.
Oni trenutno u ovoj zemlji donose promene – poručuju dvoje najprepoznatljivijih lica iz organizacije „1 od 5 miliona“, Valentina Reković i Srđan Marković, koji za Danas govore o dosadašnjim postignućima i očekivanjima od građanskih okupljanja u 2020. godini.
Valentina Reković se priseća kako su mnogi nakon prvog protesta mislili da neće biti drugog, a protest sada odlučno ulazi u treću, 2020. godinu.
– Da li mislite da bi došlo do bojkota parlamenta, Sporazuma sa narodom i bojkota izbora da nije bilo ljudi koji istrajno protestuju svake subote? Poruka sa poslednjeg protesta bila je jasna, „nastavljamo maraton dok ne oslobodimo svakog čoveka i svaku instituciju u ovoj državi.“ Znamo da smo već oslobodili i jednu instituciju i jednog čoveka. Nastavljamo slobodno da mislimo, govorimo i delujemo svake subote 2020. godine, da čuvamo svaki potpis Sporazuma sa narodom, ali i da budemo glas građana Srbije sa kamiona – poručuje Reković.
Prema njenim rečima, protesti 2020. godine pripadaju svakom građaninu Srbije koji misli svojom glavom. Reković ističe da mladi iz organizacije „1 od 5 miliona“ obećavaju da će biti istrajni u borbi za Sporazum, slobodnu Srbiju i da će čuvati protest.
– Vidimo se četvrtog januara na Platou u 18 časova, jer naši protesti i njihove pobede moraju se nastaviti, sve dok ne promenimo sistem, ujedinjeni – naglašava Reković.
Srđan Marković, student iz pokreta „1 od 5 miliona“, ukazuje da je potrebno da se zapitamo kako je izgledala Srbija pre građanskih okupljanja.
On postavlja pitanje da li bismo tada poverovali da će građani u Srbiji skupiti hrabrosti i izaći na ulice u više od 100 gradova širom zemlje.
– Potrebno je da se zapitamo kako su prolazile afere vlasti pre protesta „1 od 5 miliona“. Da li bi se u takvim okolnostima pojavio jedan Aleksandar Obradović, to jest da li bismo uopšte i saznali za njega? Da li bi Siniša Mali bio proglašen za plagijatora? Da li bi smo znali za Jovanjicu ili Krušik? Da li bi Srbija bila proglašena za najkorumpiraniju zemlju u Evropi, za jednu neslobodnu zemlju u kojoj nema slobodnih i fer izbora i da li bi to sve potvrdila i sama Evropa – pita Marković.
On podseća da je mnogo toga što se dogodilo bilo nezamislivo i ukazuje da se pitanja koja daju isti odgovor sama nižu. Zbog toga, Marković poručuje da protesti ne smeju da stanu, jer su potrebni svima kako bi se odbranili od ovog sistema.
– Oni su potrebni i nekom novom uzbunjivaču, nekom novom heroju kao podrška i zaštita. Oni trenutno u ovoj zemlji donose promene – naglašava Marković.
Najjači utisak sa protesta za njega su, kaže, hrabri ljudi koji pored svih pritisaka i raznih napada već više od godinu dana protestuju i bore se sa njima za promenu sistema, za Srbiju i bolji život u njoj.
– Pre ovoga moji planovi su bili mnogo drugačiji, a nije ni tajna da sam trebao da odem iz ove zemlje. Međutim protesti, organizacija „1 od 5 miliona“, ali pre svega borba da od ove zemlje napravimo jedno normalnije mesto za život, u koju se naši prijatelji koji su otišli iz nje vraćaju, a oni koji su nameravali da odu ostaju, postala je moj život – poručuje Marković.
Upitan koja su njegova očekivanja od protesta u 2020. godini, on odgovara da očekuje da protesti nastave da budu poslednja brana od bahatosti ove vlasti, da podrže još mnogo uzbunjivača, otvore još mnogo afera i nastave da budu najjača snaga koja dovodi do promena u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.