Mogu li protesti biti efikasni posle dve nedelje pauze?

Protesti su počeli dan po završetku glasanja 17. decembra, a građani i opozicja su se svakodnevno okupljali ispred zgrade Republičke izborne komisije.

Poslednji masovan protest održan je 30. decembra u organizaciji inicijative “ProGlas”, posle čega su usledili praznici.

U nastavku, kako je najavljeno, protesti neće biti svakodnevni, a uz proteste opozicija nastavlja institucionalnu i pravnu borbu uz oslonac na međuanrodnu pomoć.

S obzirom na to da ovo nije prvi put da se protesti opozicije i građana prekidaju zbog praznika ili letnjih odmora i da njihov nastavak nije bio efektan i doveo do ispunjenja zahteva, i sada se postavlja pitanje koliko protesti posle nešto više od dve nedelje pauze mogu biti efikasni i masovni.

Janko Veselinović, jedan od lidera Srbija protiv nasilja, za Danas kaže da nije bilo pauze u aktivnostima.

– Prikupljali smo dokaze, komunicirali sa ljudima iz sveta kojima je stalo da Srbija ne ostane u mraku diktarure i siromaštvu. Sada nastavljamo borbu i na ulici. Ona neće biti laka. I može potrajati. Ali smo mi iz opoticije odlučni da istrajeno zbog građana Srbije. I pozivam ih da nastavimo zajedničku borbu. To neće učiniti niko umesto nas. Dakle borba će trajati i na kraju ćemo uspeti – navodi Veselinović.

A politikolog Mladen Mrdalj ne veruje u efikasnost protesta bez sadejstva sa drugim neophodnim uslovima, i to značajne spoljne podrške, rastuće naklonosti pojedinaca i grupa unutar sistema (sistem sile, službe javne infrastrukture poput energetike i vodovoda, itd), ali i dalje mobilizacija građana uverenih da vođe protesta imaju kredibilitet ili bar nekakav plan.

– Sve to nedostaje – konstatuje Mrdalj za Danas.

Politički analitičar Dragomir Anđelković podseća da je “kod nas postala tradicija da se odmaramo od „gregorijanske“ do „julijanske“ Nove godine”.

– „Protestna pauza“ u tom periodu u većini drugih zemalja predstavljala bi problem, ali kod nas to ne mora da bude slučaj. Bitno je šta će sada opozicija raditi. Ako krene putem povremenih protesta, neće mnogo postići. No, ako se oni postave tako da se kontinuirano odvijaju, kao niz raznovrsnih manifestacija sa elementima pasivnog otpora, režim može da se nađe u problemu – smatra on.

Kako dodaje za Danas, koliko god da svet na nas gleda geopolitičkim očima, i Vučićevim inostranim prijateljima neće biti lako da nametnu ignorisanje onoga što se dešava u Srbiji.

– Ali pristup koji bi do toga doveo zahteva razrađenu strategiju i istrajnost, što nisu jače strane naše opozicije. Na njoj je da se forsirano menja da bi mogla da dovede do promena u Srbiji. Odnos prema protestima je prilika za to – navodi on.

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, za Danas kaže da na masovnost protesta utiče čitav niz faktora, od konkretne teme, do toga ko na protest poziva, vremenskih prilika i ukupne atmosfere u društvu.

– Upravo zbog toga je odziv na protest uvek teško predvideti, bez obzira što dobra organizacija tu neizvesnost može donekle ublažiti. Recimo, znam da je ona inicijalna masovnost protesta nakon zločina u Ribnikaru i Mladenovcu podjednako zatekla i iznenadila kako vlast, tako i „tehničke“ organizatore protesta iz opozicije. Kada je reč o ovim aktuelnim protestima zbog izborne krađe, višenedeljna pauza teško da može biti podsticaj i stimulus. Jasno je i da, bez nekog dodatnog povoda, nije realno očekivati onu masovnost iz maja ili juna prošle godine, pa verovatno ni onog „Proglasovog“ skupa od 30. decembra – objašanjava Vukadinović.

On zaključuje da je u trenutnom kontekstu, veoma važno demonstrirati principijelnost, upornost, doslednost i kontinuitet, kako u opozicionim nastupima, tako i u protestima, i rezultat neće izostati.