Šta je zajedničko protestima u Srbiji i Gruziji?

Poslednjih mesec dana, društvene mreže preplavljene su snimcima sa protesta iz Srbije i Gruzije. Vatrometi, vodeni topovi, zastave EU iz Gruzije; studenti, domišljati transparenti i najmasivniji protesti iz Srbije.

O Srbiji i Gruziji govori se kao o dva najveća žarišta u Evropi. Iako se građani u obe zemlje bune protiv vlasti, motivi za izlazak na ulicu su drugačiji.

Izlazak na ulice

Do trenutnih protesta u Srbiji došlo je nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra. U narednih nekoliko nedelja, krenulo se sa protestima i u Beogradu i Novom Sadu, a eventualno su studenti, nakon blokada saobraćaja i napada na njih pokrenuli potpune blokade fakulteta.

To je rezultiralo blokadom preko 60 fakulteta u Srbiji koja još traje, a vrhunac studentskih protesta odigrao se 22. novembra na Slaviji, kada se okupilo oko 100 000 ljudi, čime je ovaj protest postao najmasovniji protest ikada u Srbiji.

Zahtevi studenata, koji su više puta ponovljeni su: objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima, podnošenje krivične prijave od strane MUP-a nadležnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv lica koja su fizički napala studente i profesore, a koja su javnosti poznata po navodima medija kao: Milija Koldžić, Aleksandar Jokić, Dušan Kostić, Milena Aleksić i Ivan Stanišić i drugi koji nisu poznati javnosti. Zatim potvrda identiteta gorenavedenih lica i njihovo dalje krivično pravno procesuiranje od strane nadležnih institucija, ali I njihovo razrešenje sa javnih funkcija, kao I povežanje izdavanja sredstava za državne fakultete za 20 odsto.

Iako kriza u Srbiji nije direktno politička, niti su glavni akteri protesta političari, s obzirom da se tiču načina na koji vlast operiše u Srbiji poslednju deceniju i posledica istog, nužno se tiče i politike. Sami studenti često naglašavaju da njihovi zahtevi jesu politički, ali da nisu stranački.

Sa druge strane u Gruziji hiljade građana protestuje upravo zbog političke situacije u zemlji.

Masovni protesti su u Gruziji započeti 28. novembra nakon parlamentarnih izbora za koje veliki broj građana smatra da nisu bili slobodni, a sve je kulminiralo izjavom novoizabranog premijera Gruzije Irakli Kobahidze da će ta zemlja obustaviti sve pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji.

“Odlučili smo da nećemo pitanje otvaranja pregovora s Evropskom unijom staviti na dnevni red do kraja 2028. godine. Takođe, odbijamo bilo kakva budžetska sredstva iz Evropske unije do kraja 2028”, rekao je Kobahidze 28. novembra nakon pobede njegove partije Gruzijski san na izborima.

Proteste, koji su obeleženi ispaljivanjem vatrometa na policiju i zgradu Parlamenta, ali i oštrom reakcijom policije koja je vodenim topovima i primenom sile rasterivala studente, podržala je bivša gruzijska predsednica Salome Zurabišvili.

Sa druge strane, protesti u Srbiji do sada nisu dobili institucionalnu podršku nijednog predstavnika vlasti

Od evrointegracija do „obojenih revolucija“

Poslednja nedelja 2024. godine započela je čestitkom predsednika Srbije Aleksandra Vučića novoizabranom predsedniku Gruzije Mihailu Kavelašviliju, takođe pripadniku stranke Gruzijski san. Kavelašvili, bivši fudbaler, na funkciju predsednika došao je izborom parlamenta a ne direktnim izborom građana, kako je to do sada bilo.

Vučić je tom prilikom pozvao Kavelašvilija da poseti Srbiju i rekao da je uveren da će zajedničko zalaganje za mir, stabilnost i saradnju biti prioritet u međudržavnim odnosima, koji će biti“ osnaženi i uzajamnom podrškom u međunarodnoj političkoj areni.“

Pored Vučićevog isticanja zajedničkog zalaganja za mir „u vremenima kada se svet suočava sa brojnim teški mi složenim izazovima“, Gruzija i Srbija dele nekoliko sličnosti kada je u pitanju trenutna vlast i strateško opredeljenje dvaju zemalja.

Najpre, može se primetiti da su i Gruzijski san i Srpska napredna stranka (SNS) na vlast u svojim zemljama došli 2012. godine, kada su narod pridobile tvrdnjama da će intenzivirati proces pridruživanja EU.

Dvanaest godina kasnije, obe stranke i dalje tvrde da nastavljaju svoj evropski put, iako su istovremeno kritikovane zbog približavanja Moskvi.

Iako je Kobahidze novembra ove godine rekao da će Gruzija obustaviti sve pregovore za EU, treba podsetiti da je sam Savet Evrope jula de facto zaustavio proces pridruživanja Gruzije.

Povod tome bilo je usvajanje kontroverznog zakona o „stranim agentima“ kojim bi se pravna lica obavezala da objave svoje izvore finansija ukoliko se nalaze izvan zemlje.

EU je u ovom potezu videla približavanje Gruzije Rusiji, u kojoj takav zakon već postoji.

Sličan zakon, tačnije predlog Zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja, podneli su i narodni poslanici Pokreta socijalista koji su deo vladajuće većine u Srbiji. Ipak, ovaj zakon nije došao na dnevni red Skupštine Srbije.

Takođe, od strane predstavnika vlasti u obe zemlje mogu se čuti optužbe na račun „zapada“, kako želi da sprovode obojenu revoluciju, pa tako danas od predsendika Vučića i premijera srbije Miloša Vučevića skoro svakodneno možemo čuti da „obojenih revolucija u srbiji neće biti“. Naposletku, čak se i od ruskih zvaničnika može čuti da su i u Srbiji i u Gruziji na delu pokušaji izvođenja „obojene revolucije“.

Tako se u poslednja dva meseca od ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova moglo čuti da Kolektivni Zapad pokušava da isprovocira unutrađnji konflikt u Gruziji, dok SAD radi na „obojenoj revoluciji“ u toj zemlji, a od portparolke istog ministarstva Marije Zaharove stigle su izjave da „zapadnje zemlje“ planiraju da destabilizuju Srbiju, te da, inspirisani „obojenim revolucijama“, stvaraju pritisak na legitimno izabranu vlast.

„Legitimna“ vlast

Pored sličnosti u pogledu geopolitičkih odluka, ili barem deklarativnog geopolitičkog opredeljenja, Srbija i Gruzija su se suočile sa sličnim kritikama na račun sprovođenja izbora.

Vlasti obe zemlje oslanjaju se na izbore i pozivaju na legitimitet koji su dobile istim. Tako je koalicija oko SNS-a u Srbiji na poslednjim parlamentarnim izborima osvojila 48 odsto glasova, dok je Gruzijski san dobio nešto preko 54 odsto glasova.

Ipak, nezavisne posmatračke misije , poput Crte u srbiji i ISFED-a u Gruziji skrenuli su pažnju na brojna kršenja izbornih pravila, kako tokom izbora tako i tokom kampanje.

Izborne malverzacije, pritisak na birače, zastrašivanje, kupovina glasova, glasanje u ime drugih građana su neke od zabeleženih nepravilnosti koje su uočene tokom izbora u obe zemlje.

Takođe, obe zemlje su se suočile s kritikama međunarodnih aktera poput Evropskog parlamenta (EP).

EP nije priznao rezultate oktobarskih izbora u Gruziji i pozvao je na ponovno održavanje istih u narednih godinu dana, ali uz međunarodno posmatranje.

“Evropski parlament je u četvrtak usvojio rezoluciju kojom osuđuje parlamentarne izbore 26. oktobra u Gruziji, zemlji kandidatu za članstvo u EU, jer nisu ni slobodni ni pošteni, što predstavlja još jednu manifestaciju kontinuiranog demokratskog nazadovanja zemlje za koju je vladajuća partija Gruzijski san u potpunosti odgovorna“, navodi se u saopštenju EP.

U istoj rezoluciji naglašeno je i da EU mora uvesti sankcije i ograničiti formalne kontakte sa gruzijskom Vladom, kao i da je politika trenutne Vlade nekompatibilna sa evroatlanskim integracijama te zemlje.

Sa druge strane, nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, održanih decembra 2023. godine, EP nije bio toliko strog u svojoj rezoluciji.

Pozivajući se na izveštaj posmatračke misije Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), EP je u rezoluciji o izborima u Srbiji pozvao na nezavisnu istragu uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o nepravilnostima na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda.

Iako o tada glavnom problem – migraciji birača nije bilo govora u izveštaju ODIHR-a, EP je pozvao da se istraže ti navodi.

Za razliku od Gruzije, nije bilo govora o sankcijama niti direktnog isticanja SNS-a kao glavnog krivca za izborne malverzacije. Ipak EP je pozvao Evropsku komisiju da “detaljno prati izveštaje Revizorskog suda i odmah započne reviziju sredstava koja su pružena Vladi Srbije u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III) i drugih finansijskih instrumenata”.

Nasiljem protiv “nasilja”

Na kraju, iako trenutni protesti u Srbiji i gruziji nemaju puno toga srodnog, nači na koji su vlasti odgovorile na proteste poprilično je sličan.

Prema izveštaju Amnesti internešnl, stotine demonstranata u Gruziji suočilo se sa brutalnim taktikama rasturanja nereda, proizvoljnim pritvaranjem, mučenjem i drugim vrstama zlostavljanja tokom gušenja antivladinih skupova od početka protesta 29. Novembra.

Do sada je privedeno više od 460 ljudi, od kojih je oko 300 prijavilo teška premlaćivanja i druga zlostavljanja, navodi se u izveštaju.

Takođe, 4. decembra uhapšen je i lider gruzijske opozicije Nika Gvaramia, koji je tokom hapšenja pretučen od strane policije.

„Političari koji su organizovali nasilje, ali su se krili u kancelarijama, neće moći da izbegnu odgovornost za događaje koji su se odigrali proteklih dana“, upozorio je tada gruzijski premijer, optužujući demonstrante za širenje „liberalnog fašizma“.

Sa druge strane, već se iz zahteva studenata koji organizuju trenutne blokade u Srbiji može videti de je jedan od centralnih problema hapšenje aktivista i studenata kao i napadi na iste od strane samih pripadnika vlasti.

Same blokade fakulteta krenule su nakon što je odbornik Skupštine opštine Novi Beograd Milija Koldžić napao studenta tokom blokade saobraćaja u okviru odavanja počasti žrtvama tragedije u Novom Sadu.

I pre i nakon tog incidenta zabeleženi su brojni slučajevi zastrašivanja građana od strane Bezbednosno informativne agencije (BIA), ali i prisluškivanje telefona aktivista koji su privođeni od strane BIA.

Vlasti u srbiji su se, poput vlasti u Gruziji, poslednjih meseci obračunavale i sa predstavnicima opozicije.

Tako je, tokom protesta protiv rušenja Starog savskog mosta priveden lider opozicionig pokreta Kreni-promeni, Savo Manojlović, za kojeg je, uprkos povredama koje je zadobio tokom hapšenja, vlast zajedno sa Univerzitetskim kliničkim centrom Srbije tvrdila da nema nikakve povrede.

Poslendnji u nizu obračuna vlasti i opozicije jeste i napad funkcionera SNS-a na predsednika opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, koji je sa svojim kolegom pretučen na ulici kada nakon što je prišao članovima SNS-a koji lepe plakate sa natpisom “Đilase lopove”.

Iako su protesti u obe zemlje i dalje u toku, i dešavaju se iz različitih razloga, nakon nekoliko nedelja demonstracija, može se zaključiti da se vlasti i Srbije i Gruzije bore za isti cilj i istim sredstvima.

Opstanak na vlasti po svaku cenu i dalje ostaje motiv političkih elita na vlasti i u Srbij i u Gruziji, a svoju poziciju će, po svemu sudeći, braniti svim mogućim sredstvima.