Milan St. Protić: Događaj u Banjskoj okrnjio i uzdrmao Vučićev autoritet, zapadne sile u njemu više ne vide stabilnost

„Stabilan autokrata, kao što je on, može Zapadu da bude interesantan, ali nestabilan autokrata može da im bude ili zgodna smesa za modeliranje ili čovek kome je odzvonilo“, objasnio je Protić u serijalu razgovora Kvaka 23.

Prema njegovom viđenju, ono što je bila Vučićeva glavna preporuka, dakle stabilnost, a to znači apsolutna vlast u kojoj on sve kontroliše, sada više nije tako.

„Teško mi je da poverujem da je on direktno bio uključen i umešan u događaje u Banjskoj“, rekao je Protić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i napomenuo da, u suprotnom, „nemamo o čemu da razgovaramo“.

On kreće od pretpostavke da je Vučić možda mogao za to da zna, ali da nije znao i da su to „izveli oni koji su se u određenom trenutku otrgli od njegove vlasti iz jednog ili drugog razloga, sa jednom ili drugom podrškom, koja im je izgledala čvršća i pouzdanija nego što je njegova“.

„U svakom slučaju, njegov ugled, pod navodnicima, u svetu da je on izvor stabilnosti na Balkanu sada je u najmanju ruku doveden u pitanje“, ponovio je Protić, ali je ukazao da je cela ta situacija nanela veliku štetu Srbiji, a ne samo aktuelnom predsedniku.

Kako je primetio, tu postoji znak jednakosti i svet Srbiju prepoznaje preko jednog čoveka, tako da se ono što se negativno utiče njega, negativno reflektuje i na Srbiju.

Prema Protićevom mišljenju, bilo bi blagotvorno ukoliko bi Srbija u skorije vreme uspela da se izvuče iz tog začaranog kruga autokratije, i da teret odgovornosti ponese onaj koji se u ovoj zemlji o svemu pita.

On se boji da u skorije vreme do toga, ipak, neće doći i da ta šteta ništa neće poremetiti u odnosu između samodržavlja aktuelnog predsednika i Srbije kao države.

Ukazujući da je spoljna politika u Srbiji instrument koji vlast koristi da bi učvrstila položaj i popularnost u biračkom telu, pogotovo sa ovakvom kontrolom medija, on je konstatovao da predrasude građanstva prema globalnoj situaciji predstavljaju plodno tle za manipulacije.

„U suštini, sve što se događalo u proteklih desetak godina na međunarodnoj sceni, sa stanovišta vlasti i prvog čoveka te vlasti u Srbiji, bilo je prvenstveno motivisano opstankom i učvršćenjem njegovog dominantnog i neprikosnovenog statusa na čelu vlastodržačke piramide“, protumačio je Protić.

On misli da će spoljna politika Srbije ostati nemušta, nedorečena i kontradiktorna i da se tu ništa menjati neće zato što ne postoji intelektualni kapacitet da se to promeni.

„Moguće je da za to postoje i politički razlozi, jer bi rezolutna promena spoljne politike izazvala burnu reakciju one strane od koje bi se Srbija tim potezom udaljila“, rekao je Protić, misleći na Rusku Federaciju.

Kako je razjasnio, suviše je ojačao uticaj Ruske Federacije u Srbiji, što vidimo i golim okom, da bi jedna takva promena stava mogla da prođe bez reakcije.

Protić smatra da u Srbiji postoji sindrom koji ne dozvoljava slobodno mišljenje, a time ni formiranje politike koja bi bila oslobođena predrasuda.

Prema njegovom mišljenju, kada se podudare predrasude i neznanje, ne možete da očekujete nikakvu pametnu odluku, već samo tapkanje u mestu i to je tačno što ova vlast radi.

„Ona se drži tog balansiranja, ne shvatajući da to balansiranje proizvodi nepoverenje i na jednoj i na drugoj strani. Nijedna velika sila ne voli da neko bude polovično na njenoj strani i na takve gleda sa podozrenjem i nepoverenjem“, obrazložio je Protić.

Konstatujuči da je status kvo u temelju spoljne politike zemlje več 30 godina, on je podsetio da Srbija nikada ništa nije predložila, nikakav plan ni za jedno pitanje, ni u jednoj vlasti, već je uvek reagovala na ono što predlaže neko drugi.

„To može da se tumači insistiranjem na statusu kvo, ali i intelektualnom inferiornošću ljudi koji su predstavljali Srbiju kao nesposobni i nesigurni da bilo šta predlože, a da se svojim predlogom pred velikim svetom ne izbrukaju“, protumačio je Protić.

Upitan da li bi neka nova Jalta, imajući u vidu tektonske političke promene u svetu, mogla Srbiju da izloži riziku da neko drugi o njoj odlučuje, on je odgovorio da se pita „da li će Srbija opstati do tog trenutka, do jedne takve konferencije, i u kakvom će stanju biti“.

Kako je ocenio, mi suviše često pravimo grešku i spoljnu politiku odvajamo od unutrašnjeg stanja u zemlji, a to su spojeni sudovi.

„To kako Srbija izgleda iznutra i koliko je u lošem stanju po čitavom nizu parametara, meni govori da će njena situacija, položaj i njen status u međunarodnim odnosima bivati sve gori, sve manje važan i sve manje bitan“, predvideo je Protić.

Na opasku da se političke fakture za takvu situaciju ipak prevashodno ispostavljaju Srbiji, a ne njenom predsedniku, on je rekao da nije optimista da bi istraga i procesuiranje odgovornih za Banjsku bili dovoljni da se predsednik i Srbija izvuku iz nezavidnog položaja.

„To je moglo da se ostvari da su odmah posle Banjske, pre nego što se bilo ko u svetu po tom pitanju izjasnio, pohapšeni ključni vinovnici, podignute optužnice, i da je bilo smenjeno nekoliko ključnih ljudi u vlasti zaduženih za bezbednost. Onda bi i predsednik i Srbija u odnosu na međunarodnu zajednicu delovali sasvim drukčije“, smatra Protić.

Na pitanje o paketu mera koje se protiv Srbije najavljuju iz Brisela, on je uzvratio da ne očekuje da one, čak i ako budu bile donete, idu dalje od onih mera koje su primenjene prema Prištini.

Kako je procenio, možda i međunarodnim pregovaračima to odgovara, da bi se ponovo napravila neka simetrija između kosovskih vlasti i Beograda.

„Mislim da nije dobro što se u srpskoj javnosti diže panika po tom pitanju“, naglasio je Protić, uveren da je to prenaglašeno da bi se domaća javnost dodatno ošamutila i povela pogrešnim putem.

On misli da će Evropska unija (EU), u odnosu na Beograd i Prištinu, nastaviti putem kojim je krenula, ubeđena da je to pravi pravac koji može da dovede do rezultata, što podržavaju i Amerikanci, bar verbalno.

Zato očekuje da će proces dijaloga biti nastavljen, možda usporeno i sa određenim pauzama, ali i sa većim pritiskom na Srbiju, čemu Priština može samo da se raduje, jer je svoju nemoguću, infantilnu i razmaženu politiku, prilično popravila posle Banjske.

Uprkos tome što je u Banjskoj stradalo više ljudi, on misli da je sve moglo da bude mnogo drastičnije i gore nego što je bilo, i da ipak nije takvog zamaha i značaja da bi dugoročno moglo da poremeti nastavak dijaloga, mada sa oštećenom i oslabljenom pozicijom Srbije.

Ukazuje i da su ovi događaji udaljili Srbiju od EU, već po tome što je u pregovorima o normalizaciji odnosa sa Prištinom njeno ponašanje bilo neiskreno i nedosledno.

„I vrapcima na beogradskim granama jasno je da pitanje učlanjenja Srbije u EU na prvom mestu zavisi od rešenja statusa Kosova i Metohije“, ocenio je Protić, koji ne vidi da će tu da bude nekog iskoraka ni sa jedne od strana.

Prema njegovim rečima, međunarodni faktori ne razmišljaju o nekim drugim slobodnijim i inventivnijim smerovima od onih kojima su krenuli, dok je Srbija sigurno napravila nekoliko koraka unazad u odnosu na učlanjenje, ako je to u ovoj zemlji uopšte bilo kome iskreno cilj.

Upitan šta bi mogao da bude taj iskorak koji bi doveo do trajnog rešenja problema Kosova, on je podsetio na svoj stav da bi Srbija mogla da predloži „članstvo za članstvo, članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN) za istovremeno i simultano članstvo Srbije u EU.

„To bi bio iskorak koji bi svima doneo ono što im je najbitnije, Kosovu stolicu u UN, a Srbiji i članstvo u EU i ogromnu mogućnost za napredak, dok bi se Evropa najzad pokazala kao autoritet koji problem u svom dvorištu može da reši bez podrške drugih“, obrazložio je Protić.

Na pitanje zašto se Vučić baš sada, posle početnog oklevanja, ipak odlučio za izbore 17.decembra, Protić je rekao da je procenio da bi odlaganjem izbora za izbora za narednu godinu, njegova i popularnost njegove stranke, kao i koalicije koju bude predvodio, bila manja nego što je sada.

Kako je ocenio, odluka da se izbori održe 17. decembra je kontrola štete i zato Vučić toliko žuri, a računa i na to da će opoziciju uhvatiti nespremnu i proći bolje nego da su izbori 2024.godine.

„I da ne zaboravimo“, naglasio je Protić, „njegovo mesto predsednika Srbije nije na tapetu, tako da on ostaje u ulozi apsolutne vlasti u Srbiji, bez obzira na raspoloženje biračkog tela na izborima 17. decembra“.

Upitan o šansama opozicije koja se deklariše kao proevropska, Protić je procenio da bi njen rezultat, ako se ujedini u jednu kolonu sa jednostavnim programom koji namerava da sprovede odmah posle izbora, mogao da bude bolji nego na prethodnim izborima,“ali ne mnogo bolji“.

U nekom veoma optimističnom razvoju događaja, možda bi mogla da pobedi u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu. Više od toga u ovom trenutku nije realno, tvrdi Protić.

Kako je rekao, videćemo i šta će da bude sa ove desne strane, šta će tu da se događa i kakve će moguće koalicije posle tih izbora da se prave.

„Ne bih se iznenadio da demokratski deo opozicije, posle ovih izbora, ostane usamljen na opozicionoj strani“, zaključio je Protić.