Protić: Izlaskom na izbore opozicija bi izgubila i ono malo podrške koju ima

On objašnjava da su SAD „krenule u ofanzivu u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja“, jer je procenjeno da bi se na toj temi, pre predsedničkih izbora, mogla ostvariti pobeda.

U serijalu Kvaka 23, Protić je novinarki Danici Vučenić rekao da bi izlaskom na izbore „opozicija izgubila i ono malo podrške koju ima među građanima i dokazala da na dosta jasan način sarađuje sa režimom“.

Prema njegoom mišljenju, buduća odluka Demokratske stranke (DS) u vezi sa bojkotom izbora, „zbog tradicije i dugovečnosti, važnija je od odluka drugih stranaka“.

Predviđa da će DS „izglasati bojkot“, jer „ne vidi da imaju drugu opciju“, ali u opoziciji, s druge strane, ne vidi želju da uđe u beskompromisni sukob sa režimom. Ne vidi ni svrhu razgovora o izbornim uslovima, koje naziva „rijaliti programom“ i objašnjava da je za uspeh bojkota važno „koliko se partija opozicije odluči na ovaj korak, ali i procenat građana koji će izaći na birališta“.

U slučaju „aktivnog bojkota, sa drugačijim porukama građanstvu nego do sada, a ne samo neučestvovanja, opozicija bi sa optimizmom mogla da očekuje izlaznost oko ili ispod 40 procenata“, uveren je Protić. Kako smatra, „to bi bio uspeh bojkota, ali čak i da više ljudi izađe, činjenica da glavne opozicione partije ne učestvuju svima pokazuje da vladajući režim nema pun legitimitet i da je trčao trku bez pravih i ozbiljnih rivala“.

Izjavom da mu je svejedno da li opozicija izlazi na izbore, Vučić pokazuje da „nije svestan da kopa rupu u koju će sam da upadne“, tvrdi Protić i podseća da „demokratija podrazumeva ravnotežu i potrebu vlasti da ima političke protivnike koji misle drugačije i sa kojima se takmiči“.

Od „pametnog čoveka na vlasti“ on bi očekivao da kaže da mu je žao što je opozicija slaba i da je Srbiji potrebna jaka opozicija, jer stabilnost i napredak zemlje zavise i od toga koliko su politički činioci međusobno ravnopravni.

U Srbiji se „demokratija nikada nije podrazumevala, sem, možda, u nekom trenutku posle 5. oktobra“, ocenio je Protić. Govoreći o opcijama opozicije, primetio je da se ona nalazi u nekoj vrsti „pat pozicije“, pošto ne može da ostvari punu pobedu ni izlaskom na izbore, ali ni bojkotom.

Odgovrnost prebacuje i na opoziciju, jer je „razjedinjena, nedorasla i prilično stereotipna“, a pokazuje, u izvesnoj meri, i „nameru da saučestvuje u političkom poretku koji je odavno prestao da bude demokratski“.

Protić „frontalni sukob“ sa vlastima vidi kao beskomprimisno suprotstavljanje vladaju?em poretku kroz svakodnevnu komunikaciju sa građanima. Od sela do sela i grada do grada, uz ponavljanje iste priče 1.000 puta, akcije na ulicama i mitinge, „pa makar ih policija tukla i razbijala“.

„To što vidim je da deo opozicije taktizira i nije spreman na beskomprimisno suprotstavljanje vladajućem poretku i zato loše prolazi u biračkom telu“, kaže Protić.

S druge strane, on misli da je vlast sada u „fazi stagnacije i da će neminovno da krene naniže. Od samog početka pokazuje neku vrstu frustracije i nesigurnosti, uz nedostatak samopouzdanja, bez obzira na podršku građana na izborima, rekao je Protić, koji takvo ponašanje objašnjava „autsajderskim sindromom“.

Mada se ne slaže sa ocenama da se „Vučić plaši“, smatra da on uživa u poziciji apsolutnog vladara, ali da ga ta pozicija čini i nesigurnim. „Nije dorastao da bude predsednik Republike“, tvrdi Protić i konstatuje da bi vlast, da je zaista sigurna u podršku naroda, sama ponudlila opoziciji da formira prelaznu vladu do izbora, znajući da će da je pobedi na izborima.

Nasuprot tome, „pored podrške građana, žele sve medije, sve tabloide, da uguše sva regulatorna tela, da se u Srbiji ne čuje ni jedan glas“, ukazao je on i predočio da je Srbija u političkoj krizi „već dugi niz godina“.

„Propada jer imamo sve manje ljudi, jer deca odlaze već decenijama, jer je ekonomska situacija katastrofalna, jer smo postali nepismeni, primitivni i sve smo gori, a nacionani moral nam je na najnižoj mogućoj stepenici“, ocenio je Protić. Razgovore vlasti i opozicije, on vidi kao „dodatni rijaliti u Srbiji, uz Farmu i Zadrugu, u kome se pojavljuju najopskurniji predstavnici režima i pojedini predstavnici opozicije, gde se vređaju i svađaju, pa građani ne znaju o čemu se stvarno razgovara“.

Komentarišući učestale posete američkih i evropskih diplomata, Protić je uočio da se „ni zapadnjaci, ali ni druga velika sila nasuprot njima, nisu kroz istoriju proslavili doslednošću i jasnim i nepromenjljivim stavovima“. Smatra da „računica Zapada da će snažni Vučić u Srbiji da reši Kosovo ne stoji, jer on neće isporučiti rešenje zato što to niko pre njega nije uradio i to pitanje će ostati da se vuče i da opterećuje Srbiju dok ne crkne“.

Kao nekadašnji ambasador u Vašingtonu, ističe da je Amerika krenula u diplomatsku ofanzivu u vezi sa Kosovom, što ga podseća na period jugoslovenske krize. Tada su SAD, posle neuspeha Evropljana, ovde ušle na velika vrata i izdejstvovale Dejtonski sporazum, očekujući kasnije kooperativnost Miloševića u Rambujeu, pa je „usledila kazna“. Odgovarajući na pitanje koliki je Vučićev prostor da odbije ponudu oko rešenja za Kosovo, Protić je protumačio „da je tu na delu ista nemušta priča godinama, bez obzira ko je na vlasti – kompromis samo ne znamo u čemu se sastoji, da niko ne izgubi sve, a da svako dobije po nešto“. On i danas misli ono što je napisao pre nekoliko godina da je „Kosovo izgubljeno i da ne treba na to trošiti dodatnu energiju“.

Da se ne vraćamo na to kako smo do ove pozicije došli, potpuno je svakom političaru u Srbiji jasno, samo što su oni neiskreni, da je to izgubljena bitka, naglasio je Protić. Kaže, međutim, da je na mantri koja je „stvorena još u Slobino vreme, kojom se omađijava ovaj narod, koji je od cele svoje istorije upamtio jedino kosovski boj iz narodne pesme, izgrađen ceo mit koji je u funkciji opravdavanja autokratske vlasti u Srbiji“.

Smatra da je pogrešno insistiranje većine opozicije na nerešavanju kosovskog pitanja, ne samo zato što zbog takvog stava nema podršku zapadnih zemalja, već i zato što „ne vidi da u tome Srbija može da ostvari svoj interes“. Prema njegovom stavu, bitan faktor se odnosi i na „insistiranje Srbije na svom teritorijalnom integritetu“ u čemu se ona potpuno uklapa u zapadne interese, jer „insistiranjem na tom pitanju Srbija ne može da postavi legitimno pitanje prava Srba u Bosni“.

„U očima Zapada, Bosna je neuporedivo značajnija od Kosova, ona je i danas, ali i istorijski najosetljivija tačka na Balkanu i za Zapad je najvažnije da se očuva dejtonska Bosna i da se ne pruži prilika da se postavi pitanje sa argumentom „ako mogu Albanci na Kosovu, zašto ne mogu Srbi u Bosni“, objašnjava Protić. Govoreći o američkom interesu oko Kosova, on misli da je reč o pokušaju predsednika Trampa da, pred tamošnje izbore, posle velikih spoljnopolitičkih poraza, ostvari makar jednu pobedu.

„Iako Kosovo nije velika svetska tema, procenjeno je da bi tu moglo biti rezultata“, rekao je Protić i procenio da bi interes za Kosovo dodatno mogao da bude pojačan, ako Bajden bude kandidat demokrata na izborima. Bajden je bio uključen u taj problem na loš način za nas, ali i neelegantan za njega samog, zaključio je Protić.