Protivljenje secesiji i poziv na dijalog

Kako su Danasu rekli izvori iz državnog vrha Srbije, s podnošenjem rezolucije se požurilo zbog najava iz Prištine i Vašingtona da će se Generalnoj skupštini UN dostaviti druga rezolucija, koju bi sponzorisala Amerika i kojom bi se, uz pozivanje na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, nezavisnost Kosova proglasila završenom pričom.

Budući da je Beograd preduhitrio SAD, Generalna skupština Ujedinjenih nacija će se na zasedanju u septembru prvo izjašnjavati o srpskom predlogu, pa tek ako ne bude većine za njega, o američkom.

Srbija je predlog rezolucije podnela juče rano ujutru po njujorškom vremenu, odnosno oko 15 časova po srednjeevropskom vremenu, odmah po otvaranju pisarnice u sedištu UN.

Odmah posle toga, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić otputovao je u Njujork, gde će narednih dana razgovarati s generalnim sekretarom svetske organizacije Ban Ki Munom i predstavnicima brojnih zemalja članica UN, i obratiće se Forumu Pokreta nesvrstanih. Cilj ovih susreta je postizanje što šire podrške prilikom septembarskog glasanja u GS UN, ali i priprema zasedanja Saveta bezbednosti posvećenog Kosovu, koje će se pod predsedavanjem Rusije održati u utorak, 3. avgusta.

Potpuno drugačijeg mišljenja su pojedine zapadne zemlje. Prema Danasovim saznanjima iz diplomatskih izvora, Velika Britanija je ranije juče zatražila da Srbija u poslednjem trenutku odustane od podnošenja rezolucije. Nakon što je diplomatskim krugovima prostrujala vest da će Beograd dostaviti predlog GS UN, britanski ambasador Stiven Vordsvort je kontaktirao visoke zvaničnike Ministarstva spoljnih poslova Srbije, zatraživši da se sačeka s tom odlukom sve dok Beograd i ključne članice EU ne postignu punu saglasnost o konačnom tekstu.

Kako su Danasu rekli zapadni izvori, Velika Britanija je iznenađena „žurbom“ Srbije, pogotovo posle obraćanja predsednika Borisa Tadića srpskom parlamentu, u kojem se on založio za inicijativu u GS UN bez ulaženja u „konfrontaciju“ sa najvećim svetskim silama. Odluka da se ide pred UN bez dogovora sa ključnim članicama EU, poput Britanije, Nemačke i Francuske, može da se tumači upravo kao „konfrontiranje“ Srbije sa Zapadom, upozoravaju Danasovi sagovornici iz zapadnih diplomatskih izvora.

S druge strane, kako ističu Danasovi sagovornici iz vrha vlasti u Beogradu, Srbija je predlogom rezolucije kojom se poziva na „dijalog o obostrano prihvatljivom rešenju za sva otvorena pitanja“ pokazala da nije za antagoniziranje. Naime, u tekst nisu uvršćeni izrazi koji najviše „bodu oči“ moćnim saveznicima Prištine, od kojih u velikoj meri zavisi evropski put Srbije, poput pozivanja na „pregovore o statusu“ i protivljenja GS UN jednostranom proglašenju kosovske nezavisnosti. Fraze koje su upotrebljene u predlogu rezolucije, odnosno odluka da se pomenuti izrazi ne koriste, jesu izraz maksimalne spremnosti Beograda na kompromis, uz jasno poštovanje „crvene linije“ da Srbija ni direktno, ni indirektno neće priznati nezavisno Kosovo.

U prethodnih nedelju dana, od odluke MSP, saopštene 22. jula do juče, srpski zvaničnici obavili su konsultacije sa EU, Rusijom, Kinom i SAD, tražeći rešenje za tekst predloga rezolucije kojim bi se, kako ističu Danasovi izvori iz državnog vrha Srbije, odbranili ključni nacionalni interesi Srbije na način da se ne uđe u konfrontaciju s najvećim svetskim silama. Taj cilj je delimično ispunjen. Naime, pored očekivane ruske i kineske podrške, i takođe očekivanog američkog protivljenja, unutar EU nije postignut jedinstven stav o namerama Beograda.

Zemlje Unije u tri grupe

Zemlje članice EU se mogu razvrstati u tri grupe. U jednoj su Španija, Slovačka, Rumunija i Kipar, kao i nešto „slabijim intenzitetom“ Grčka, koja podržavaju srpsku inicijativu u GS UN. U drugoj grupi su zemlje koje su „agresivno protiv“ zahteva iz Beograda – Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija – a one se aktivno protive bilo kakvom osporavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Treću, najbrojniju grupu zemalja predvodi Italija i one imaju stav da je Srbija posle mišljenja MSP pokazala spremnost na kompromis i da bi se do rešenja u UN trebalo doći dodatnim usaglašavanjima. Kako će ko glasati u septembru, biće verovatno poznato u narednih mesec dana.

„Sud u Hagu nije potvrdio pravo na otcepljenje“

REZOLUCIJA REPUBLIKE SRBIJE

u vezi sa tačkom 77. dnevnog reda 64. zasedanja Generalne skupštine: „Zahtev da Međunarodni sud pravde donese savetodavno mišljenje o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom“ Generalna skupština, Rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, Imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, Podsećajući na svoju rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, Svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, Vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja, Prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, Poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu, Odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: „Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.“