Istoričarka Branka Prpa: Đinđićeva politika ima elemente da bude kamen temeljac budućnosti Srbije

Ona je u serijalu Kvaka 23 ukazala da je Đinđićevim ubistvom zaustavljena redefinicija destruktivne i mračne prošlosti, što je Srbiju i dovelo do situacije u kojoj se danas nalazi.

Kako je ocenila u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, od ubistva Zorana Đinđića najviše su profitirali oni koje smo pokušavali da smenimo, a čije ideje danas živimo kao posledicu sveopšte propasti.

Oni su zaustavili vreme i sada možemo ponovo da ih gledamo kao što smo ih gledali ranije, protumačila je Prpa i konstatovala da nema ničeg strašnijeg od situacije u kojoj vidiš repeticiju onoga što si hteo da eliminišeš iz političke optike i prakse.

Prema njenim rečima, zbog višedecenijskog neuspeha da izvršiš dubinsku demokratsku reformu društva i države, osećanje beznađa je ljude dovelo do visokog stepena apolitičnosti i letargične pasivizacije.

Upitana da li su ideju demokratije kompromitovali i neki od Đinđićevih saboraca, Prpa je odgovorila „apsolutno“ i objasnila da na političkoj sceni Srbije gledamo udruživanje oko dva principa – moći i novca.

To je ono što sve povezuje, što je jače od bilo kakvih političkih ideala, uverenja i etike, ukazala je ona i konstatovala da je u Srbiji na delu galimatijas sa zastrašujućom koruptivnom praksom.

Prema njenim rečima, uz moć i novac uvek ide makijavelizam, a politika gubi etiku i svodi se na ono što je korisno, nezavisno od moralnih vremnosti, i to je jedan od najvećih problema u istoriji Evrope.

Upitana da li takav makijavelizam može da se pročita i u odnosu Zapada prema Srbiji i rešavanju problema Kosova, ona je odgovorila potvrdno i podsetila da je lakoća redefinicija ili ponovnih definicija jedne te iste stvari za koju već postoji dogovor zapravo makijavelistički princip.

Juče mi je odgovaralo nešto drugo, danas mi odgovara ovo, sutra će mi odgovarati nešto treće, ilustovala je Prpa i napomenula da apsolutna neizvesnost politiku artikuliše kao polje nestabilnosti.

Ona makijavelizam vidi i u postupcima Moskve, koja ima jedan odnos prema problemu Kosova, a drugi prema Ukrajini, ali smatra da se to isto može reći i za Evropu.

Ako Evropa ima ovakav stav prema Kosovu, onda bi takav trebalo da ima i prema Donbasu, smatra Prpa i navodi da u međunarodnoj politici ne mogu postojati različiti principi, u zavisnosti od nečijih afiniteta ili potreba.

Ili postoji princip prava naroda na samoopredeljenje ili ne postoji princip prava naroda na samoopredeljenje. Mislim da je ta manipulativna haotičnost u političkim definicijama razlog zašto smo mi svi danas u ovoj situaciji. I Evropa i mi, ukazala je Prpa.

Upitana zašto se ovde demokratija tako teško prima, ona je odgovorila da su Srbiji izmakla iskustva života u istinskoj demokratiji i upozorila da to „neiskustvo demokratije uvek završava u autoritarnim sistemima“.

S druge strane, Prpa je primetila da demokratija danas nigde nema baš nema prevelike šanse i da se i na svetskoj sceni kompromituju sve demokratske vrednosti.

U takvim okolnostima, kako je objasnila, Srbija još teže može da stvara nešto što je njen autentični demokratski put, posebno u odsustvu političkih elita koje tu vrstu političkog programa imaju na prvom mestu.

Na pitanje kakva je onda perspektiva društva u kojem je takvo stanje stvari, ona je uzvratila da su ovo periodi koji ne mogu da traju, jer svaka nova generacija ima potrebu da menja.

Danas društvo nije statično, već je dinamično i ne može da živi, ni da egzistira u ovakvom političkom, kulturnom i vremenskom vakuumu, naglasila je Prpa, koja očekuje da će sledeća generacija u narednih nekoliko godina redefinisati stvari da bi stvorila pretpostavke za svoju egzistenciju i budućnost.

Upitana da li na političkoj sceni Srbije vidi nagoveštaje ili izdanke te nove generacije koja bi mogla da krene u promenu, ona je odgovorila „nažalost, ne“, misleći na etabliranu političku infrastrukturu koju imamo.

Iz cele ove žabokrečine može se izaći sa potpuno novim političkim opcijama, programom i idejama 21. veka. Još živimo ideje 20. veka, a često i 19. veka. Mi smo u regresiji i ta regresija jednog trenutka mora da prestane. I prestaće. To je prosto zakon prirode“, poručila je Prpa.

Objašnjavajući koje su to ideje 21.veka, ona je naglasila da bi se najpre opredelila za mislećeg čoveka koji negira tri principa vladavine Velikog brata: rat je mir, sloboda je ropstvo i neznanje je moć.

Dakle sve obrnuto od toga. A mi to danas živimo kao realnost društva, rekla je Prpa i istakla da je autonoman čovek temelj za autonomno društvo.

Problem je, međutim, u tome što ljudi danas dozvoljavaju da se njima manipuliše, iako imaju mogućnost upoređivanja onoga što čuju i onoga što vide, rekla je ona i dodala da to mora da se promeni.

„Ovo više nije pitanje hoćemo li ili nećemo da živimo u optimalnom društvenom okruženju, ovo je pitanje egzistencije“, obrazložila je Prpa, koja ipak ima optimističnu viziju budućnosti, jer smatra da je čoveku, kao mislećem biću, teško ukinuti mozak.

Na pitanje da li je narod suveren i kada donosi odluke na sopstvenu štetu, odgovorila je da to isto važi i za svaku individuu, uključujući i ključno pitanje kada ona odluči da sebi oduzme život.

Vi je naravno pokušavate sprečiti u tome, ali to je na kraju njena odluka. Ta vrsta odluke je paradoksalna i zaista može biti tragična, ocenila je Prpa i podsetila da su istoriju Evrope, pa i Srbije, obeležile i tragične kolektivne odluke.

Na pitanje kako objašnjava da je, za razliku od vremena kada je Đinđić bio premijer, ekstremna desnica danas jedan od ključnih političkih aktera u Srbiji, ona se pozvala na širi kontekst i primetila da se to vidi i u Evropi.

Da mi je neko pre 20 godina rekao da će sve ono što je u Evropi posle Drugog svetskog rata apsolutno bila crna lista političkih ideja danas postati politička praksa, rekla bih da je to apsolutno nemoguće, izjavila je Prpa.

U tom kontekstu, ona smatra da je ovo što se desilo Srbiji posledica nesuočavanja sa sobom i onim što se zaista dogodilo, neproblematizacije sopstvenog istorijskog iskustva, zločina i ulaska u narcisoidnu superiornost nad ostalim narodima.

Prpa, pri tome, ukazuje i na gomilu pežorativnih imena kojima se nazivaju Albanci, „iako su i oni tvoji građani, ako tvrdiš da je Kosovo srpsko“.

„Ne možeš te građane nazivati najgorim imenima koje može čovek da zamisli, a onda tvrditi da je to deo tvoje države. Pa nije više, očigledno, čim imaš takav odnos prema tome“, objasnila je ona.

Država u suštini postoji da bi branila živote svojih građana, ona ne može i ne sme da ubija svoje građane. Država je, na kraju krajeva, umna zajednica slobodnih ljudi. Slobodni ljudi stvaraju svoju državu. Ovi građani su tvorci svoje države, istakla je Prpa.

Kako je poručila, niko umesto njih nije ovu državu napravio, oni su, kao stvoritelji te države, odgovorni kakva će ta država biti u budućnosti.

Uopšte tu nije bitan Vučić, niti bilo od političara i političkih elita. Gađani su odgovorni za svoju državu. to je taj fundamentalni princip na kojem možemo misliti svet, državu i naciju čiji smo pripadnici. Sve drugo je pogrešno i opasno za opstanak te države i nacije, ocenila je Prpa.

Građani će se u budućnosti ipak „sresti“ sa Đinđićevim idejama i vizijom, što im je svojevremeno on i najavio u kampanji „Srbija na dobrom putu“, predvidela je Prpa i zaključila da je ta politika strašno bitna za istoriju Srbije i da ima sve elemente da bude kamen temeljac njene budućnosti.