„Prst u oko Zapadu“: Srbija povukla nepromišljen potez potpisivanjem sporazuma sa Rusijom?

Hil je u obraćanju novinarima posle regionalnog foruma „Dobra uprava i antikorupcijske politike u vreme geopolitičke neizvesnosti” u Beogradu rekao da su u Njujorku prošle nedelje održani odlični razgovori između delegacija SAD i Srbije, a da je u krajem nedelje, i posle svih tih razgovora, naučili su za potpisivanje protokola.

„U ovom trenutku niko ne treba ništa da potpisuje sa Rusijom, vrlo malo njih to čini. Osim onih jadnih regruta koji se mobilišu da idu u rat“, rekao je američki ambasador.

Dokument o saradnji koji su Srbija i Rusija potpisale izazvao je burne reakcije unutar Srbije, ali i na međunarodnom planu. Neki evropski predstavnici su rekli da bi zbog toga trebalo da razmotre zamrzavanje pristupnih pregovora.

Prst u oko Zapada

Sporazum koji su u redovnim geopolitičkim okolnostima potpisali šefovi diplomatija Srbije i Rusije, zajednički je dokument u diplomatiji, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) bivši diplomata Srećko Đukić.

On, međutim, podvlači da ruska invazija na Ukrajinu baca drugačije svetlo na taj potez i prvenstveno koristi Ruskoj Federaciji, koja je trenutno izolovana u međunarodnim odnosima.

Svaki papir, pa i te prirode, upada u oči i izaziva sumnju i predstavlja važan korak za Rusiju da je ta izolacija razbijena i da postoje zemlje koje sa njom kontaktiraju i potpisuju sporazume“, kaže Đukić.

S druge strane, dodaje Đukić, Srbija je napravila nepromišljen potez.

Vlada Srbije je ovim potezom gurnula prst u oko i SAD i Evropskoj uniji, gde su njeni daleko najveći interesi – ekonomski, politički, investicioni i svi“, kaže Đukić.

Srbija, iako je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, uprkos zahtevima Zapada, odbija da uvede sankcije Rusiji. Zvanični Beograd u Rusiji ima podršku za blokiranje članstva bivše pokrajine Kosovo u međunarodnim institucijama. Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, ali Srbija odbija da ga prizna kao državu i lobira protiv takve odluke na međunarodnoj sceni.

Pored toga, Srbija je zavisna od ruskog gasa, a istraživanja pokazuju da većina građana Srbije Rusiju doživljava kao prijateljsku zemlju i protivi se merama protiv nje.

Ipak, zvaničnici u Srbiji su u svojim izjavama ponovili da poštuju teritorijalni integritet Ukrajine, a Srbija je glasala i za nekoliko rezolucija u UN kojima se osuđuje invazija.

To, međutim, nije sprečilo ministra spoljnih poslova Srbije da potpiše sporazum sa Rusijom i potvrdi nastavak saradnje sa tom zemljom.
Potpisivanje sporazuma

Ministri spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i Nikola Selaković iz Srbije potpisali su 23. septembra Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine.

Selaković je šef diplomatije u tehničkom mandatu, jer se u Srbiji očekuje formiranje nove vlade posle izbora u aprilu 2022. godine.

Selaković je istaknuti funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) predsednika Aleksandra Vučića, koja je osvojila najviše glasova na izborima, a mandat za sastav nove vlade dobila je i bivša premijerka Ana Brnabić. Nije poznato da li će Selaković biti na funkciji u novoj vladi.

Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova za 2023-2024. potpisan je u Njujorku, na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije objavilo je na Tviteru snimak potpisivanja i razmene potpisanog dokumenta.

Iz snimka se može zaključiti da je Konsultativni plan potpisan u prostorijama Ruske misije pri Ujedinjenim nacijama.

Ovo je prvi diplomatski dokument na visokom nivou koji su Srbija i Rusija potpisale od 24. februara, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu. Njegov sadržaj nije javno objavljen.

Vlasti u Srbiji glasale su za nekoliko rezolucija u Ujedinjenim nacijama koje osuđuju Rusiju za invaziju na Ukrajinu.

Ipak, Srbija, iako je kandidat za članstvo u EU, odbija da uskladi svoju politiku sa evropskom i uvede sankcije Rusiji.

Osude iz Brisela

Kritike diplomatskog sporazuma Srbije i Rusije stižu iz Evropske unije (EU). Portparol Unije Piter Stano rekao je 26. septembra da je EU „ozbiljno zabrinuta” zbog približavanja Srbije Rusiji.

„Živimo u vremenima protivpravne, ničim izazvane i neopravdane agresije Rusije na suverenu državu Ukrajinu. Sporazum o redovnim konsultacijama ministarstava spoljnih poslova Srbije i agresorske Rusije, u ovom trenutku, daje posebno snažan signal njihova namera da ojačaju saradnju sa Rusijom, a to postavlja ozbiljna pitanja“, rekao je Stano na konferenciji za novinare.

Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Đafret rekao je u ponedeljak da EU u sadašnjim okolnostima „očekuje da Srbija stane uz nju u odbranu evropskih vrednosti i međunarodnog prava“.

Srbija je potpisivanjem sporazuma o saradnji sa Rusijom poslala potpuno suprotnu poruku, bez obzira što je poručila da neće priznati rezultate referenduma koji Rusija sprovodi na okupiranoj teritoriji Ukrajine“, rekao je Zofre. novinarsko pitanje.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je 25. septembra u reagovanju da je potpisivanje „plan konsultacija” ministarstava spoljnih poslova Rusije i Srbije „udar” na proces pridruživanja Evropskoj uniji. Unije (EU) na Zapadnom Balkanu.

On je na Tviteru naveo da kao pobornik svih koraka ka evropskoj Srbiji smatra da je „vest o planiranim konsultacijama Srbije i Rusije veliki udarac za proces pridruživanja Zapadnom Balkanu”.

„Da budemo jasni: Rusija se mobiliše da napadne Ukrajinu, zemlju kandidata za EU. Rusija napada proširenje EU!“, rekao je Bilčik.

Evropska poslanica Viola fon Kramon nazvala je potpisivanje sporazuma „ozbiljnim skandalom“. Ona je u svom postu na Tviteru rekla da je Srbija potpisala sporazum sa agresorom usred besnog rata.

Ili je to možda samo signal za nas da zamrznemo evropske pristupne pregovore jer ulazak u EU ne ide preko Moskve“, rekla je ona.

Iracionalnost srpske politike

Najnovije potpisivanje dokumenta od strane šefova diplomatija Srbije i Rusije Srećko Đukić ocenjuje kao još jedan dokaz neracionalnosti spoljne politike Srbije.

Ona kroz tu iracionalnost želi da pokaže svoju nezavisnost, a to će na kraju imati negativne posledice“, upozorava Đukić.

On, međutim, ne misli da bi ovaj poslednji korak sam po sebi mogao da ima posledice po evropski put Srbije.

„Ali ima mnogo tih koraka, pa kada se sve sabere može se napraviti bilans šta je Srbija uradila protiv interesa evropske spoljne politike. Iz tog balansa se mogu donositi odluke koje ne bi bile korisne za Srbiju. i njenu evropsku politiku, ako takva i dalje vodi politiku“, kaže Đukić.

Bez sankcija, slobodno do Moskve

Dok vlast u Srbiji odbija da usaglasi spoljnu politiku zemlje sa Evropskom unijom i pridruži se sankcijama Rusiji, u Rusiji su srpskoj ultradesnici širom otvorena vrata.

Desničarska organizacija „Srpska desnica” saopštila je 24. septembra da je predsednik te organizacije Miša Vacić otputovao u Moskvu da podrži mobilizaciju koja se odvija u toj zemlji i referendume održane u delovima Ukrajine.

„Čast mi je što sam u ovom istorijskom trenutku na poziv njenih državnih organa u Rusiji i što na licu mesta mogu da podržim oslobađanje i ponovno ujedinjenje istorijskih ruskih teritorija“, rekao je, između ostalog, lider dr. te organizacije, u saopštenju Miša Vacić.

Kako se navodi u saopštenju Srpske desnice, u Moskvu je otputovala delegacija građana Srbije koju su činili društveni aktivisti, novinari, predstavnici udruženja i pokreta.

Organizacija je navela i da je Vacić bio posmatrač na referendumima u Ukrajini.

U četiri ukrajinska regiona pod kontrolom Kremlja od 23. do 27. septembra traju montirani referendumi, koji su, prema oceni zapadnih zvaničnika, korak ka aneksiji tih teritorija od strane Rusije.

Ukrajina i Zapad su osudili referendume, odbacujući ih kao ilegalne.

Više na Radio Slobodna Evropa.