Kakve su bile prve reakcije srpskih političara na napad Rusije na Ukrajinu?

Kako je reagovala srpska vlast?

Dan pred napad Rusije na Ukrajinu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom posete Monaku izjavio da će osuditi rusko priznavanje nezavisnosti separatističkih regiona na istoku Ukrajine kada predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na televiziji osudi NATO bombardovanje Srbije 1999. godine.

“Naša vojna politika je da smo vojno neutralni, a naša politika je da smo na evropskom putu, nastavljamo saradnju sa Rusijom i Kinom, nećemo da odustanemo od naših tradicionalnih prijatelja, to je trajna politike Srbije i ona mora da ostane takva“, rekao je tada Vučić.

Ivica Dačić tada se nalazio na poziciji predsednika Skupštine. Govoreći o krizi u Ukrajini on je istako da smatra da se to dogodilo jer Zapad nije poštovao dogovor da NATO ide na istok i dodao kako Srbija nije u poziciji da donosi nepromišljene odluke. Poručio je da Srbija ne sme da se pridruži raznim osudama i sankcijam Rusiji, navodeći da zemlje koje to traže od Srbije nisu pomogle našoj državi 1999. godine kada je Srbija bombardovana.

„Moramo balansirati, i ukrajinski i ruski narod će platiti veliku cenu. Apelujemo na mir“, kazao je Dačić 24. februara 2022. godine.

Zaključci Saveta za nacionalnu bezbednost

Vlada Srbije je 25. februara usvojila Zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, prvi zvaničan dokument u kojem se pozicionirala u pogledu napada na ukrajinu. Zaključak se sastojao od 15 tačaka u kojima se pre svega navodi da su i Rusija i Ukrajina prijateljske zemlje Srbiji, dok se gubitak svakog ukrajinskog života opisuje kao tragedija .

U njemu je pružena i “puna i principijelna podrška poštovanju načela teritorijalnog integriteta Ukrajine” i kršenje istog od strane Rusije se “smatra pogrešnim”.

Sa druge strane, pozivajući se na činjenicu da je Srbija “u bliskoj prošlosti iskusila sankcije Zapada”, Vlada smatra da nije u ekonomskom i političkom interesu zemlje da uvodi sankcije bilo kojoj državi, “njenim predstavnicima ili privrednim subjektima”.

Iako nije uvela sankcije, Srbija je podržala međunarodne inicijative koje se tiču rusko-ukrajinskog rata poput rezolucije UN kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini i isključenja Rusije iz Saveta UN za ljudska prava.

Tadašnji ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, potvrdio je stavove Zaključka Saveta za nacionalnu bezbednost, dok je u septembru 2022. godine, nakon održanog referenduma u ukrajinskim regionima Donjeck i Lugansk izjavio da Srbija ne može da prihvati rezultate glasanja. Kako je naveo, prihvatanje bi bilo u suprotnosi sa “očuvanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica”.

Predizborno vreme i različite reakcije opozicije

Invazija na Ukrajinu Srbiju je zadesila u predizborno vreme te 2022. godine. Kako su se predsednički kandidati podelili u odnosu na stav prema Ukrajini jasno govori i sledeća rasprava.

Kao jasni predstavnik struje koja je razumela Rusiju profilisao se Boško Obradović, predsednik Dveri.

On je reagovao na tvit Zdravka Ponoša, kandidata koalicije „Ujedinjeni za pobedu Srbije“, danas predsednika stranke SRCE.

Ponoš je naime napisao da je neprihvatljivo vojno rešavanje ukrajinske krize zbog patnji civilnog stanovništva i zato što predstavlja narušavanje teritorijalnog integriteta države članice UN.

“Srbija je prošla kroz takvo traumatično iskustvo 1999. godine i 2008. godine kada smo se suprostavili sili kojom nam je otimano Kosovo. To nam daje moralni osnov da i danas, kao i tada, stojimo uspravno i zalažemo se za poštovanje međunarodnog prava, a ne prava jačeg u međunarodnim odnosima”, ocenio je Ponoš.

Obradović je upitao Ponoša da li to upoređuje NATO bombardovanje Srbije sa „zaštitom ruskog stanovništva u Donbasu“.

“Generale, nisam najbolje razumeo. Da li Vi to poredite NATO bombardovanje Srbije sa zaštitom ruskog stanovništva u Donbasu od stradanja iza koga opet stoji NATO koji godinama gura Ukrajinu u bratoubilački rat? Da li Rusija treba nemo da posmatra širenje NATO na istok?”, upitao je Obradović.

Bliski Obradovićevom stavu bili su tada i predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski i Miloš Parandilović, tada funkiconer POKS-a.

Njih dvoje su tokom predstavljanja programa na RTS-u govorili i ovoj temi, pa je tako Đurđević Stamenkovski izjavila da u svetu dolazi do promene geopolitičke arhitekture.

„Ukrajinska kriza traje već jako dugo, tri miliona građana Ukrajine već je proteklih osam godina izbeglo, u Donbasu je bilo velikog stradanja civila, terora i diskriminacije stanovništva. Jako mi ja žao što kijevske i moskovske vlasti nisu pronašle model da se dogovore i ispoštuju ono što je bio minski sporazum čime je garantovana autonomija za Donbas“, rekla je Milica Đurđević Stamenkovski.

Poručila je i da je NATO imao interes za ovo što se dešava u Ukrajini i da srpska pozicija treba da ostane privržena svojim principima.

„Dva su principa – prvi, naša vojna i politička neutralnost, koju ne smemo da narušimo a koja je nažalost sinoć narušena odlukom zvanične Srbije, odnosno aktuelne vlasti da se pridruži rezoluciji osude, kako navode, agresije Ruske Federacije. Mislim da smo time podrli svoju neutralnu poziciju, mislim da smo se svrstali na stranu NATO-a i da Srbiji to nije bilo potrebno“, kaže Đurđević Stamenkovski.

Na važnost „srpskog interesa“ ukazao je i Parandilović, koji je naveo da je Srbija po broju stanovnika mala zemlja.

Istakao je da rat nikome nikada ništa dobro nije doneo, da se Srbija kroz istoriju nalazila u sličnoj poziciji, ali da Srbija konačno mora da počne da gleda šta su njeni nacionalni interesi, a to nije sukobljavanje sa Rusijom i svrstavanje na stranu njenih neprijatelja.

„Poslednje što Srbija treba da radi u ovom trenutku je da ubada prst u oko Ruskoj Federaciji koja je naš zaštitnik u SB UN u vezi sa pitanjem Kosova i naši istorijski, geopolitički odnosi su duboko istorijski povezani i mislim da je potpuno nepotrebna ova podruška osudi ruske agresije, kako su je već definisali u SB UN“, rekao je Parandilović.

Slično stanovište istakao je i predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović, predsednički kandidat te godine ispred koalicije NADA.

Ukrajinska kriza izazvana time što je, kako je naveo, Zapad prekršio obećanje u vreme pada Berlinskog zida da se NATO neće širiti na istok Evrope.

„Međutim, ništa od toga se nije desilo. Mi smo za tridesetak godina došli do toga da je NATO na samim granicama Rusije i to je nešto što mogu da razumem kao bezbednosnu pretnju iz ruske perspektive. To sad već potpada pod kategoriju zaštite vitalnog nacionalnog interesa jedne nacije da svoje bezbednosno okruženje učini takvim da zaista bude sigurna zemlja, što sa NATO snagama na granicama prosto nije bilo moguće“, kaže Jovanović.

A kako je reagovala proevropska opozicija?

Tih dana su se u Beogradu održavali i protesti podrške Ukrajini, na koje su odlazili i predstavnici opozicionih stranaka, poput Dobrice Veselinovića i Radomira Lazaovića iz Zeleno-levog fronta, tačnije tada još Za Dorbicu Veslinovića iz Pokreta Ne davimo Beograd.

Za Dorbicu Veselinovića jutro tog 24. februara 2022. godine bilo je tužno.

„Tužno jutro i tužni dan su pred nama gde ćemo gledati eksplozije smrti, uništavanje života, razorene porodice i izbegličke kolone. Rat nikada ne sme biti opcija i mir mora biti iznad svega“, poručio je on na Tviteru.

Ivan Vujačić, član Političkog saveta Demokratske stranke izjavio je s početkom rata za RSE da je kriza u Ukrajini došla do tačke iz koje se može izaći samo dugoročnim radom.

Prema njegovim rečima, Demokratska stranka podržava nastavak diplomatije i nada se da bi pregovori mogli dovesti do smirivanja krize i dogovora utemeljenog na sporazumima iz Minska.

„U tim sporazumima se kaže da bi teritorije koje su sad priznate od Rusije dobile poseban status u Ukrajini. Drugim rečima bi došlo do federalizacije Ukrajine i u okviru toga bi došlo do rešenja koje bi bilo prihvatljivo za Rusiju, Ukrajinu i ukrajinske zapadne partnere. Trebalo bi se vratiti u te formate. Nažalost, mislimo da su poslednji potezi Rusije koji uključuju priznanje Donjecka i Luganjska, preuranjeni i da će to komplikovati potencijalni dogovor“, smatra Vujačić.

Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović podržao je inicijative koje treba da donesu mir u Ukrajini, rekao je on tada za RSE.

On je istakao i da je zvanični Beograd još 2008. godine, kada je i on bio deo vlasti, ukazivao da proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog pravnog poretka i da je to jako opasan presedan koji može da se vrati celoj međunarodnoj zajednici.

„Jako je važno podvući da Srbija baš iz tih razloga i zbog sopstvenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta treba da podržava suverenitet svih država na svetu“, kaže Stefanović koji je bio šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Kosovom od 2010. do 2012. godine, u vreme kada je na vlasti bila Demokratska stranka, čiji je u to vreme bio član.

Dve godine kasnije rat i dalje traje, bez ideje kad bi se mogao završiti. Pod „naletom“ ruskih i ukrajinskih izbeglica u Srbiju, cene stanova i namirnica su enormno porasle, a pre svega Rusi su u Srbiji stvorili potpuno paralelan život.

Srbija sankcije Rusiji, i dalje, nije uvela, iako je glasajući za više rezolucija osudila agresiju Ruske Federacije.