Prvi svedok odbrane Jovice Stanišića iza zatvorenih vrata na zahtev Srbije 1Foto: EPA/ Michael Kooren / REUTERS POOL

Odbrana Jovice Stanišića otvorila je danas, pred međunarodnim sudom u Hagu, svoj dokazni postupak iskazom zaštićenog svedoka RSJ-002 iza zatvorenih vrata.

Zatvorenu sednicu, koja je najviši nivo zaštite identiteta svedoka, zatražila je Vlada Srbije iz razloga nacionalne bezbednosti. RSJ-002, pri tom, ne svedoči u haškoj sudnici, već preko video veze, verovatno iz Beograda.

Predsedavajući sudija Barton Hol (Burton Hall) rekao je u sudnici da će na zatvorenoj sednici, takođe na zahtev vlasti Srbije, iskaze dati i tri sledeća svedoka Stanišićeve odbrane.

Stanišićev branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) najavio je, u uvodnoj reči prošle nedelje, da će u Stanišićevu odbranu svedočiti i bivši pripadnici Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije.

Bivši načelnik te službe Stanišić (69) optužen je, zajedno sa operativcem Frankom Simatovićem-Frenkijem, za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Tužioci Stanišića i Simatovića (69) terete za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.

Po optužnici, ti zločini počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH radi ispostavljanja srpske dominacije.

Taj ključni navod optužnice, branilac Džordaš nazvao je u uvodnoj reči „apsurdnim“, zato što niko od učesnika u tom poduhvatu, koje je tužilaštvo navelo u optužnici, nije nikada bio osuđen.

Pored Miloševića, Stanišića i Simatovića, to su bili Veljko Kadijević, Blagoje Adžić, Radmilo Bogdanović, Radovan Stojičić-Badža, Kapetan Dragan i Vojislav Šešelj.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, bili odgovorni zvaničnici Srbije.

Pred Haškim tribunalom nijedan od tadašnjih državnih zvaničnika Srbije nije bio osuđen za te zločine.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Pre početka ponovljenog suđenja, prvooptuženi Stanišić je na privremenoj slobodi u Srbiji zbog bolesti. Po ranijim nalazima lekara u Hagu i Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari