Prvi test ratifikacija SSP u Holandiji

Iako su i glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc i ministri inostranih poslova zemalja članica EU, na nedavnom sastanku u Luksemburgu, zaključili da je Srbija postigla napredak u saradnji sa sudom u Hagu, na osnovu čega je omogućen početak ratifikacije SSP, u sledećim fazama procesa evropske integracije hapšenje i izručenje Mladića i Hadžića postaće neophodan uslov.

Najraniji momenat za to biće ratifikacija SSP u parlamentu Holandije, zemlje koja ima čvrst stav prema haškim obavezama Srbije.

Serž Bramerc i predsednik Tribunala Patrik Robinson će danas pred Savetom bezbednosti UN podneti redovni polugodišnji izveštaj o saradnji Srbije i drugih zemalja bivše SFRJ s tim sudom. U Bramercovom izveštaju, u koji su mediji imali uvid, pohvalno se govori o stepenu saradnje vlasti u Beogradu posebno kada je reč o pristupu dokumentima i svedocima, ali i konstatuje da bi potraga za preostalom dvojicom begunaca mogla biti unapređena.

Nikola Jovanović, urednik časopisa Izazovi evropskih integracija, za Danas kaže da će uslov pune saradnje sigurno biti postavljen ili prilikom konačno odlučivanja o tome da li Srbija zaslužuje status zemlje kandidata ili će se na tome insistirati prilikom ratifikacija SSP u parlamentima zemalja EU, a pre svega u Holandiji.

– U većini zemalja međunarodni sporazum se ratifikuje u parlamentu, što znači da se o tome vodi neka politička diskusija. Vrlo je verovatno da već prilikom procesa ratifikacije u holandskom parlamentu taj uslov biti postavljen, jer je u toj zemlji pitanje hapšenja Mladića u najvećoj meri deo unutrašnje politike. Dovoljno je da jedan parlament ne ratifikuje SSP, pa da on ne može da stupi na snagu, niti se mogu otvoriti pregovori o članstvu. Imamo primer Velike Britanije koja je poslednja ratifikovala SSP s Hrvatskom, zbog toga što nije bio uhapšen Ante Gotovina – navodi Jovanović.

Sagovornik Danasa kaže da, ukoliko s Holandijom ipak ne bude bilo problema, postoji mogućnost da i u procesu razmatranja srpske kandidature za članstvo u EU to bude važna tema.

– Na jesen se čeka pozitivan izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, nakon čega će Komisija dobiti mandat da uradi mišljenje o kandidaturi. EK će relativno brzo uraditi mišljenje, koje će biti pozitivno, ali posle toga Evropski savet, odnosno šefovi država i vlada zemalja članica EU, donosi političku odluku odlučuje da li Srbija može da dobije status kandidata i da li se odmah ili kasnije zakazuje datum pregovora o članstvu. Dakle, uslov završetka saradnje s Hagom sigurno će biti postavljen prilikom odlučivanja o kandidaturi, nakom mišljenja EK – ističe Nikola Jovanović.

Milan Antonijević, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, za Danas kaže da će hapšenje Mladića, ako ne i pre, na red doći prilikom otvaranja pojedinih poglavlja u pregovorima o priključenju EU, jer se u tim poglavljima detaljnije govori o obavezama Srbije.

– Do sada smo videli da je dovoljan pritisak pojedinih zemalja na Holandiju da podrži neke korake Srbije. Bojim se da ćemo opet gledati sličnu situaciju, odnosno da će biti pritisaka na Holandiju prilikom ratifikacije SSP. Međutim, kada dođemo do otvaranja pojedinih poglavlja u pregovorima, tu više neće biti moguće da se izbegnu izručenja Mladića i Hadžića – smatra Antonijević.

On zaključuje da je do „gledanja kroz prste“ Srbiji i pritisaka na Holandiju dolazilo zbog toga što je Evropa shvatila realnost u ovoj zemlji, odnosno da je Srbija ipak država s elementima nestabilnosti u pojedinim delovima državnog mehanizma, a banalan primer za to su dešavanja u selu Jabuka.