Prvi Tik-Tok rat lažnih vesti i video snimaka na svetu besni

Ova pojava se posebno intenzivirala nakon izbijanja sukoba u Ukrajini pre 11 meseci, a osim na frontovima, borba sa dezinformacijama se vodi i na društvenim mrežama, gde obe strane koriste propagandu za dobijanje podrške.

Više od 11 meseci nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, oči sveta i dalje su uprte u ukrajinsko-rusku krizu. Osim na frontovima, borba se vodi i na društvenim mrežama, gde obe strane koriste propagandu za dobijanje podrške. U ovom periodu ne prestaju da se objavljuju brutalni video snimci i slike, koji režiraju „stvarnost” u Ukrajini, u zavisnosti od toga koja od zaraćenih strana ih objavi.

Zastrašujuće fotografije krvoprolića sada su toliko rasprostranjene da pogađaju čak i one koji nikada nisu bili u Ukrajini. Zbog neselektivnog ubijanja i činjenice da raste broj nastradale dece među civilima, što izaziva zgražanje u široj javnosti, na društvenim mrežama je počeo propagandni rat u kome izgleda niko ne pobeđuje. Ono što je novo u ovom ratu, u poređenju sa svim prethodnim sukobima koji su se dešavali proteklih godina, su lažni snimci koji su češći od fotografija.

Naime, ako skrolujete kroz društvenu mrežu „Tik Tok” u njuzfidovima, lako možete doći do video snimaka koji ilustruju kako se vojnici bore kroz zapaljene ulice, rakete obaraju borbene avione, a dronovi uništavaju tenkove. Ovi dramatični vizuelni prikazi stvaraju scenu koja izgleda kao da je deo borbe u stvarnom životu, ali su zapravo isečci preuzeti iz video igara, a svi su prikazani u kontekstu rata i podstiču dezinformacije.

U svom osvrtu na ovu temu, novinska agencija „Asošijeted pres“ je izvestila da je najčešći primer u digitalnom ratu u Ukrajini korišćenje snimaka iz video igrice vojne tematike pod nazivom „Arma 3“. Na društvenoj mreži, razni video snimci snimljeni iz ove igre često se označavaju kao vesti uživo ili udarne vesti kako bi izgledali autentični, a poslednjih meseci su više puta korišćeni u lažnim video snimcima o ruskoj ofanzivi u Ukrajini.

Učestalost i lakoća s kojom se snimci iz igrica smatraju stvarnim, čak i neke medijske kuće i globalni emiteri, koji u moru neistina društvenih mreža često nasedaju na deljene video-snimke, šireći ih etarom kao autentičnu vest, na ovaj način zbog nepažnje dezinformacije prodiru duboko u naše društvo kroz klasične medije.

Komunikatori i politički analitičari na ovu temu kažu da su video snimci na društvenim mrežama trenutno glavno sredstvo preko kojeg se maksimalno koristi ozbiljan potencijal za širenje dezinformacija u svetu.

„Činjenica da se to stalno dešava podseća na to koliko je lako prevariti ljude uprkos njihovoj pismenosti o tehnologiji i računarima sa kojima već živimo svakodnevno, za razliku od pre dvadeset godina“, izjavio je Mihal Vit, za Sloboden pečat češki univerzitetski profesor koji je stručnjak za ovu temu.

On objašnjava da kako vizuelni elementi video igara postaju sofisticiraniji, SGI „SGI“ (kompjuterski generisane slike) mogu na prvi pogled izgledati stvarno, ali ipak ljudi, a posebno novinari, moraju da znaju kako da autentifikuju video snimke, uključujući i gledajući metapodatke kako bi izbegli ove greške koje se prečesto ponavljaju.

Profesor kaže da je ovaj novi sukob u nauci nazvan „prvi TikTok rat“ jer se stalni tok vizuelnih prikaza sa linija fronta, od kojih su neki obmanjujući ili lažni, izlivaju na platforme društvenih medija.

„Sumnjam da su ljudi koji postavljaju ovaj sadržaj samo trolovi koji to rade da bi videli koliko ljudi mogu da zavaraju“, rekao je profesor.

Podsećanja radi, igricu „Arma 3“ su razvili programeri sa sedištem u Češkoj, pravi je hit očigledno na tržištu, a ono što je prodaje igračima je osećaj prave borbene igre u realnom okruženju. Omogućava igračima da kreiraju različite scenarije na bojnom polju koristeći avione, tenkove i različita oružja.

U međuvremenu, igrači video igre često postavljaju svoje višečasovne snimke igre na YouTube platformu, koja je takođe izvor medija za gotovo sve.

U komentarima ispod jednog video snimka „Arma 3“ pod nazivom „Kontraofanziva Ukrajine!“ piše da „Moramo tražiti od Ukrajine posle ovog rata da obuči NATO snage kako da se bore ako i one krenu u rat digitalno“.

U svom saopštenju na temu Bohemia Interaktiv, kompanija koja je kreirala igru rekla je da iako je kompliment što Arma 3 simulira savremene vojne sukobe na tako realističan način, mi svakako nismo zadovoljni jer video igra zaista može dezinformisati stvarne snimke sa borbenim i isti da se koriste za vojnu propagandu zaraćenih strana.

„Pokušali smo da se borimo protiv takvog sadržaja označavanjem ovih video snimaka na provajderima platformi, ali je to veoma neefikasno.“ Za svaki uklonjeni video, svakog dana se otprema još deset, a poslednjih godina video snimci Arma 3 su korišćeni u lažnim prikazima drugih sukoba, uključujući Siriju, Avganistan i Palestinu,pri čemu su snimci često bili razotkriveni od strane globalnih proverivača činjenica. objasnili su iz Bohemia Interaktiv.

Inače, nedavni slučaj sa fotošopovanom fotografijom Bele kuće tokom posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog SADu i susreta sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom i njegovom suprugom Džil Bajden pokazuje da se rat sa dezinformacijama vodi povećan im tempom na društvenim mrežama.

Tokom posete ukrajinskog predsednika Sjedinjenim Državama u decembru, na društvenim mrežama je objavljena fotošopovana fotografija na kojoj se vidi kako američki predsednik Džo Bajden stavlja ruku na zadnjicu ukrajinskog lidera. Međutim, originalna fotografija i drugi snimci sa posete pokazuju da je Bajdenova ruka na leđima Zelenskog, odnosno da je verzija koja kruži internetom „doktorirana“.

Fotošopovana fotografija brzo se proširila platformama poput Tvitera, Telegrama i Instagrama na nekoliko jezika i zemalja, uključujući i našu zemlju, ali i zemlje regiona. Ovo je još jedan dokaz moći dezinformacija koje su upakovane u fotografije, video zapise i informacije i koje se svakodnevno plasiraju u svetu, a posebno u zemljama regiona zbog nečije ideologije ili političkog ubeđenja.

Izvor: Demostat