Prvo slobodni izbori, pa izmena Ustava

Dačić je precizirao da će se o tome razgovarati na sednici parlamentarnog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a osim predstavnika Vlade biće pozvano rukovodstvo Skupštine, šefovi poslaničkih grupa i predsednici skupštinskih odbora.

Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), konstatuje da je „dobro što postoji deklarativna namera da se vodi dijalog i široka rasprava o ustavnim promenama, ali mi se sada nalazimo u takvoj situaciji da treba postaviti pitanje da li trenutni saziv Skupštine uopšte razume koncept nezavisnosti pravosuđa kojem ove izmene Ustava treba da doprinesu“.

– Ako pogledate skupštinsku sednicu na kojoj se birao predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ali i sve prethodne sednice na kojima je tema bio izbor sudija i javnih tužilaca ili predsednika sudova, što je uloga koja će se menjati izmenama, jasno se vidi da poslanici vladajuće većine, od kojih su neki i članovi odbora nadležnog za ustavne promene, smatraju da sudije i tužioci ne treba da budu nezavisni, direktno vršeći politički pritisak lično na predstavnike pravosuđa ili kroz komentarisanje sudskih odluka. Drugo, prema revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23 (vladavina prava, prim. novinarke) rok za sprovođenje referenduma na ovu temu je kraj godine. Kada su se postavljali ovi rokovi, to je značilo da će za ceo proces trebati minimalno godinu dana pre nego što se raspiše referendum. Iz ove perspektive jasno je da Skupština pokušava da u poslednjem momentu ispuni formu ovih rokova, što apsolutno ne sme da bude prioritet, jer je par meseci za ovako važnu reformu nedovoljno, a postoje i suštinska neslaganja Ministarstva pravde i struke, objašnjava naša sagovornica.

Spremo napominje da nije sprovedena ni javna kampanja upoznavanja građana sa tim „zašto se Ustav menja, u kom delu i šta zapravo znači veća nezavisnost sudstva za naše građane i građanke“.

Govoreći na istu temu, Boško Obradović, lider Dveri, navodi da je „apsolutno neprihvatljivo da sadašnja lažna i nedemokratska Skupština bez opozicije razmatra bilo kakvu promenu Ustava“.

– Najpre je potrebno obezbediti slobodne i poštene izbore, pa tek neki novi i demokratski skupštinski saziv može da pokrene dijalog da li nam je uopšte potrebna promena Ustava i kakva. Dačić nije sposoban da odgovori na moj zahtev za konsultacije o početku dijaloga između vlasti i opozicije već četiri meseca a kamoli da se bavi promenom Ustava. Mada je kada su ustavorušitelji na vlasti u pitanju sve moguće, smatra Obradović.

Prema mišljenju Miroslava Aleksića, potpredsednika Narodne stranke, „u ovakvoj skupštini nema ni rasprave ni dijaloga jer skupština i ne postoji već je to postalo telo za obuku mladih kadrova režima, napade na opoziciju i za hvalospeve Vučiću“.

– O važnim stvarima poput ustavnih promena ne sme se raspravljati niti odlučivati u ovom skupštinskom sazivu bez opozicije, koji je nastao posle lažnih izbora. Ukoliko postoji i trunka odgovornosti ove vlasti, to treba da sačeka nove izbore koji moraju da se održe što pre i pod drugačijim uslovima kako bi mogle sve stranke da učestvuju na njima, a posle toga raspravljati o ustavnim amandmanima, poručuje Aleksić.

Konstantin Samofalov, generalni sekretar Socijaldemokratske stranke, konstatuje da je Aleksandar Vučić „napravio jednopartijski sistem koji je okupirao sve institucije, pa i parlament“.

– Njegova lutka Dačić igra po komandama koje mu on zadaje, a sve u paničnom strahu da ne ostane bez vlasti, jer bez vlasti SPS jednostavno ne postoji. Što se SDS tiče, bez posredovanja predstavnika EU, nema dijaloga sa ovom vlašću i nema učešća na neslobodnim izborima. Ovu predstavu moraće da odgraju sami, sa svojim statistima i plaćenom publikom, ali će im biti svakako jedna od poslednjih, ističe Samofalov.

Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, konstatuje da najavljen proces ustavnih izmena predstavlja „nedopustivu privatizaciju države imajući u vidu činjenicu da je Srbija gotovo jedinstven primer države bez zastupljenosti opozicije u Skupštini“.

– Smatram nedostojnim države Srbije da o ovako važnoj temi odlučuju samo politički naslednici Porodice (aluzija na seriju o hapšenju Slobodana Miloševića, prim. novinarke), tim pre što nas istorija i život uče da oni nemaju dovoljno ni stručnog, ni ljudskog ni političkog kapaciteta za takve stvari, ukazuje Grbović.

I Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret, ocenjuje da je Skupština nelegitimna. Kako objašnjava: „Razgovor u ovakvoj skupštini je za nas manje važan od razgovora u kafani ili na pijaci. Nema legalnih ustavnih promena u nelegalnoj i nelegitimnoj skupštini. Prvo pošteni izbori, pa razgovori o ozbiljnim temama. Ovako – neka se igraju sami. Na opoziciji je da ne upadamo u režimske zamke i da budemo jedinstveni.“

Bilčik: Moguće konsultacije u naredne dve nedelje

Povodom predstojećeg dijaloga vlasti i opozicije o unapređenju izbornih uslova u Srbiji, koji će se voditi uz posredovanje evroparlamentaraca, Vladimir Bilčik, jedan od posrednika u tim razgovorima i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, poručuje za Danas:

„Sada smo u tehničkoj fazi planiranja, zakazivanja sastanaka sa svim akterima, komunikacije sa našim partnerima i tragamo za uzajamno prihvatljivim datumima.“ Čim budu zakazani sastanci za naredne nedelje, spremni smo da počnemo naše konsultacije, moguće već u naredne dve sedmice“, objašnjava Bilčik, koji nije želeo da komentariše nedavnu najavu Ivice Dačića da će se u Srbiji voditi i „paralelni dijalog“ sa strankama koje ne žele da razgovaraju sa vlašću uz prisustvo predstavnika međunarodne zajednice.