Psiholog: Zbog ratova devedesetih, sukob u Ukrajini se ovde može doživljavati emocionalnije i stresnije

Imajući u vidu činjenicu da su se gotovo sve države bivše Jugoslavije, raspadnute u krvavim sukobima, tokom devedesetih godina, kada je poginulo više desetina hiljada ljudi, a mnogi prinuđeni na izbeglištvo u zajednice identične etničke pripadnosti, priduržile EU osudi ruske invazije na Ukrajinu, odnosno da su Srbija, preciznije njen predsednik Aleksandar Vučić kao i lider Republike Srpske Milorad Dodik, prepoznati kao „prijatelji“ Vladimira Putina, pitanje o prelivanju sukobu na region aktuelizovalo se istovremeno sa početkom ukrajinske krize.

To je uzrokovalo da se u fokus ove svetske tragedije, u regionu, ispostavi problem svepristutnog posttraumatskog ratnog sindroma, kojim su, nažalost, građani Zapadnog Balkana, u velikoj meri zahvaćeni.

– Ukoliko se opaža da to opredeljenje koje se nameće u smislu zauzimanja strana u ratu u Ukrajini može imati opšte negativne posledice za sve nas, a naročito s obzirom na specifičnost situacije u kojoj se Srbija nalazi, zbog Kosova i Metohije, na jednoj strani i Republike Srpske na drugoj, neki ljudi to mogu doživljavati emocionalnije i stresnije nego drugi – kaže Lazar Maričević.

Kada je u pitanju posttraumatski stresni poremećaj (PTSP ili PSP), dodaje on, moramo imati u vidu da se ovo stanje javlja kada osoba, ili neko njoj blizak, doživi smrtnu opasnost, odnosno, životnu ugroženost, nesreću ili torturu.

– Dominiraju simptomi straha, poremećaji spavanja sa košmarima u kojima se proživljava traumatski događaj, napetost i razdražljivost. I PTSP može biti akutan ako se pojavi u kratkom periodu nakon stresnog događaja. Može biti i odložen, kada se javi nakon šest meseci, a ako traje duže imamo hroničan PSTP, a ako traje intenzivno nakon dve godine onda su u pitanju trajne promene ličnosti. Sve zajedno zahteva lečenje. Navedena situacija u ovom trenutku, na sreću, nije dovoljna za razvijanje takvog poremećaja kod ljudi na našim prostorima, iako priziva sećanja pa se o tome govori – kaže naš sagovonik.

Ipak,zaključuje on, iako je čovek veoma prilagodljivo biće, dugotrajni stres i anksioznost, mogu usloviti blaže ili teže psihosomatske i psihološke probleme.

Preporučuje potom da, ako neko primeti bilo kakvo neuobičajeno ponašanje kod sebe, člana porodice ili bliskog prijatelja, a vezuje ga za opažanje da će se nešto strašno desiti ili se već dešava, savetuje se da se obavezno obrati psihologu ili psihijatru, nevezano za geopolitičke, ratne i druge vanredne situacije.