PSSE izrazila zabrinutost zbog rizika od politizacije srpskog Državnog veća tužilaca

U Rezoluciji, zasnovanoj na godišnjem izveštaju Odbora PSSE za kontrolu poštovanja obaveza država članica Saveta Evrope (Odbor PSSE za nadzor), pozdravlja se „usvajanje ustavnih amandmana za depolitizaciju pravosuđa u cilju jačanja njegove nezavisnosti“ i pozivaju vlasti Srbije da poštuju standarde Saveta Evrope prilikom usvajanja zakona potrebnih za njihovo sprovođenje.

PSSE pozdravlja nastavak međustranačkog dijaloga u Srbiji u cilju poboljšanja izbornih uslova i poziva „sve zainteresovane strane da postignu i obavežu se na precizne mere, zasnovane na širokom konsenzusu, koje će dovesti do fer i inkluzivnih izbora“, navodi se u Rezoluciji, zasnovanoj na izveštaju o napretku po pitanju poštovanja obaveza država članica, za period od januara do decembra 2021. godine.

U dokumentu PSSE ohrabruje srpske vlasti da ubrzaju reforme sa ciljem jačanja nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, borbe protiv korupcije i nezavisnih institucija, što, kako se navodi, obezbeđuje neophodnu uzajamnu kontrolu grana vlasti (sistem kočnica i ravnoteža) u demokratskom društvu.

Za Rezoluciju je glasalo 60 članova PSSE, uključujući četiri predstavnika Srbije, protiv je bilo 26, a uzdržanih osam.

U godišnjem izveštaju Odbora PSSE za nadzor procenjuje se napredak 11 zemalja koje su pod punim monitoringom, uključujući Srbiju, tri zemlje koje učestvuju u postnadzornom dijalogu, kao i napredak zemalja koje su u režimu povremene provere poštovanja njihovih obaveza prema Savetu Evrope.

U pratećem Memorandumu uz izveštaj, izvestilac Mihael Astrup Jensen (Michael Aastrup), predstavnik danskih liberala, naveo je da su se koizvestioci PSSE, Italijan Pjero Fasino (Piero Fassino) i Jan Lidel-Grejndžer (Ian Liddell-Grainger) iz Velike Britanije, tokom 2021. godine uglavnom fokusirali na međustranački dijalog u Srbiji i promenu Ustava u oblasti pravosuđa.

Jensen je naveo da je Odbor PSSE za nadzor 3. februara 2021. „informisan o složenom procesu promene Ustava Srbije i funkcionisanju demokratskih institucija posle parlamentarnih izbora u julu 2020. godine, čiji je rezultat jednopartijska većina u Skupštini Srbije i odsustvo parlamentarne opozicije“.

U Memorandumu se navodi da je proces promene Ustava Srbije konačno pokrenut 7. juna 2021. inicijalnim glasanjem u parlamentu, da su izvestioci PSSE to pozdravili u saopštenju, podsećajući da je PSSE odavno uputila poziv vlastima Srbije da usklade Ustav iz 2006. godine sa standardima Saveta Evrope, naročito sledeći preporuke Venecijanske komisije iz 2007. o Ustavu i iz 2018. o nacrtu ustavnih amandmana čiji je cilj depolitizacija pravosuđa.

Izvestioci su takođe pozvali srpske vlasti da ažuriraju pravni okvir za organizaciju referenduma, uzimajući u obzir standarde Saveta Evrope, dodaje se.

Posle bliske saradnje uspostavljene sa vlastima Srbije, i na njihov zahtev, Venecijanska komisija je u septembru 2021. usvojila hitno mišljenje o nacrtu srpskog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kao i mišljenje o Nacrtu ustavnih amandmana o pravosuđu i Nacrtu ustavnog zakona za sprovođenje ustavnih amandmana, navodi se u pratećem Memorandumu.

„Venecijanska komisija je zaključila da je proces javnih konsultacija o ovim nacrtima ‘dovoljno inkluzivan i transparentan’, ali je istakla da postoji snažna potreba za usvajanjem inkluzivnog pristupa, radi postizanja što šireg legitimiteta za ustavnu reformu među svim institucionalnim akterima i svim političkim snagama u Srbiji“, piše u dokumentu.

U Memorandumu se navodi da je prošle godine nastavljen međupartijski dijalog u Srbiji, pokrenut 2019. sa ciljem poboljšanja izbornih uslova, ali da razgovori do sada „nisu doneli očekivana poboljšanja i poverenje u izborni proces i nisu sprečili nekoliko opozicionih partija da bojkotuju izbore u julu 2020. godine“.

Izvestioci su 19. novembra 2021. izdali saopštenje, pozivajući srpske vlasti da preduzmu snažne mere protiv veličanja ratnih zločinaca, navodi se u Memorandumu i dodaje da je prethodno Inicijativi mladih za ljudska prava „zabranjeno da demonstrira i da ukloni mural Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koji je nelegalno nacrtan u Beogradu“.

„Izvestioci su istakli da odsustvo reakcije vlasti protiv veličanja ratnih zločinaca podriva regionalnu saradnju i ometa proces integracije u EU, čemu Srbija teži“, naveo je Jensen u Memorandumu.