Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQDok Srbi i Albanci sa Kosova sahranjuju mrtve nakon jednodnevnog rata u Banjskoj, Zapad, pre svega Sjedinjene Države, pozivaju Beograd i Prištinu na povratak dijalogu pod okriljem EU.
Jasno je da će dijalog, pod pritiskom međunarodne zajednice biti nastavljen, ali je pitanje sa kojih pregovaračkih pozicija će, nakon tragičnih događaja, startovati ove dve strane.
Sagovornici Danasa ocenjuju da će fokus u dijalogu biti stavljen na bezbednosnoj stabilizaciji severa Kosova i da je iluzorno očekivati da će se strane baviti tehničkim aspektima raspisivanja novih izbora, ili formiranja ZSO.
Polotikolog Ognjen Gogić ističe da će događaji od pre par dana u Banjskoj promeniti pregovaračke pozicije Beograda i Prištine.
„Nakon poslednjeg sastanka u Briselu predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobio je šta je hteo – dijalog je ostao u zastoju, a za to je ponovo okrivljen kosovski premijer Kurti. Sada se menja stvar jer su ovi događaji dali za pravo Kurtijevim navodima da na severu Kosova postoje naoružane grupe koje su pretnja po bezbednost i to i samih Srba. Može se očekivati da će međunarodni posrednici ublažiti kritike koje mesecima upućuje na račun Prištine“, ističe Gogić.
Prema njegovim rečima nakon ovih dešavanja niko neće od Prištine moći da traži da povuče specijalnu policiju sa severa Kosova.
„Održavanje novih izbora u četiri severne opštine će takođe morati da sačeka. Brisel i Vašington će redefinisati zahteve koje postavljaju pred strane, jer će sada osiguranje elementarne bezbednosti i javnog reda postati prioritet. Sada će fokus biti na bezbednosnoj stabilizaciji severa Kosova Ovi događaji će promeniti agendu i postaviti nove prioritete dijaloga. Iluzorno je očekivati da će se strane u dijalogu baviti tehničkim aspektima raspisivanja novih izbora ili formiranja Zajednice srpskih opština, kada postoji rizik od gubitaka ljudskih života“, objašnjava Gogić.
Na pitanje može li ipak doći do implementacije franscusko-nemačkog plana i ohridskog sporazuma, na čemu Zapad insistira, sagovornik Danasa kaže da nakon poslednjih okršaja na severu Kosova nema nikakvog smisla govoriti o sprovođenju Francusko-nemačkog predloga, odnosno Briselsko-ohridskog sporazuma.
On je, kako kaže, počivao na pretpostavci da su oružani obračuni sa ljudskim žrtvama daleko iz nas.
„Francusko-nemački predlog nije ni prvi ni poslednji mirovni, ili politički sporazum koji je doživeo slom. On nije ni imao šanse na uspeh jer bio postavljen na potpuno urušen temelj. Naime, on je trebalo da se nadoveže na tekovine prethodnih sporazuma i da odnose Beograda i Prištine učini dugoročno stabilnim, ali su međunarodni izaslanici koji su u tome posredovali ležerno ignorisali činjenicu da je Briselski sporazum bio poništen izlaskom Srba iz institucija u novembru prošle godine“, kaže politikolog Gogić.
Precizira i da je francusko-nemački predlog bio naslonjen na kulu od karata koju je sačinjavao čitav niz neispunjenih prethodno preuzetih obaveza, tako da je bio pitanje vremena kada će se urušiti.
„Poslednji smrtonosni sukob će imati onakve posledice kakve istumači dominantna politička volja na zapadu. Prve reakcije izgledaju kao da se pokušava vraćanje na status quo ante, tj. na pređašnje stanje – povratak pregovorima i deklarativno zalaganje za procesuiranje odgovornih“, kaže za Danas politikolog Mladen Mrdalj.
Dodaje i da je to upravo ono što Kurti i Vučić ne žele.
„Prvi ne želi povratak pregovorima gde ga čekaju neugodni ustupci, a drugi ne želi da se otkrije kako je jedan od njegovih glavnih ljudi za Kosovo završio sa naoružanom grupom na Kosovu. Vučić tu ima širi manevarski prostor, jer može da tvrdi da se Radoičić odmetnuo i da ga (simbolično) kazni, dok je Kurtiju teže da se vrati ponovo u nezgodan diplomatski položaj koji je pokušavao incidentima da minira najmanje još od krize sa tablicama“, objašnjava Mrdalj.
Po svemu sudeći, kako kaže, Kurti će pokušati da iskoristi “mučeništvo” stradalog policajca da se zabarikadira u svoj narativ o tome da se sa “teroristima” i “sponzorima terorizma” ne pregovara.
„Teško da će Zapad to prihvatiti i moguće je da će doći do zaoštravanja odnosa Kurtija sa Zapadom, bar gledajući prve reakcije zapadnih diplomata“, ocenjuje sagovornik Danasa.
Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, smatra da je izlaz iz novonastale krize u dijalogu, odnosno u iznalaženju modusa da Amerika preuzme konce u svoje ruke. Smatra da ubuduće dijalog mora biti pod američkim predsedavanjem.
„Podvlačim da isključivo samo Amerika može da nađe rešenje koje će biti prihvatljivo za državu Kosovo. Poverenje u EU je bledo i teško je bilo šta učiniti da EU bude nosilac jednog ovakvog dijaloga“, zaključuje Šeholi.
Naši sagovornici smatraju i da je u dosadašnjim pregovorima međunarodna zajednica podbacila i da je pokazala da nema dovoljno snage, ili interesovanja da reši „kosovski čvor“. I zato , kako kažu, pitanje je da li će se angažovanje međunarodne organizacije nakon ovog tragičnog događaja u Banjskoj, zadržati samo na posredovanju Borelja i Lajčak, ili će se sve podići na neki viši nivo. A taj viši nivo,kako kažu, podrazumevao bi posredovanje SAD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
