Pupovac: Ne bih izgovorio ono što je Vučić u Bačkoj Palanci

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Srbi su morali da odu iz krajne da bi sacuvali zivu glavu.

2. Tesko je ostaviti svoje ognjiste ali je bolje sacuvati zivu glavu.

3. Ne vidim sta je lose u ovoj izjavi.

4. Cudan je lik oduvek ovaj Pupovac.

5. Ne bi ni mogao nikada da se izraziš kao Vučić!

6. Mozda si u pravu,mozda ne

7. Prvo da kažemo istinu, Milorad Pupovac je Čovek kakvi su bili Jovan Krstitelj i Isus Hristos. No i Nikola Tesla, Miloradu najbiliži sunarodnik, kao i Braća Ribar, Franjo Kluz, Rudi Čajavec i plejada Oboženih Duhovnika koji su uložili svoje života za dobrobit svih ljudi.
   A što se tiče iseljavanja Srba iz Krajine, urađeno je po želji i naređenju Slobodana Miloševića i Mire Marković, naravno, uz divljenje Voislava Šešelja, na radost Franje Tuđmana, a za inat vojnih lidera Kraiških Srba – Milana Martića i Milana Babića. Jer su odbili Plan Z-4 koji je predložila Međunarodna zejednica, tj. SAD, po kome je bila predviđena Srpska država u Hrvatskoj. No, srpske budaletinie nisu tako razumele. Jer, kada je u pitanju politika Srbin traži samo ono što je on zamislio da je za njega najbolje, a za protivnika treba da je najgore rešenje. A kada mu predlože da mu bude još bolje, srpski političar će odgovriti: “E sada neću i ono što hoću!” Detalje događanja priložiti ću u sledećem komentaru.

8. Plan Z-4 stiže u Beograd, “iako Srbija nije bila u ratu”, jer pobunjeni Srbi u Krajini nisu bili priznati kao vojna institucija. Nakurčeni Srbi kakvi su bili u vrhu vlasti, a mi drugojačije i ne biramo, preveli su i napisali ćirilićnim pismom i poslali vođama Srba u Krajini. Kada su hrvatske snage ušle i Krajinu našli su Martićev dnevnik u kome je napisao, naravno, latiničnim pismom i ovo: “Ja taj Plan 34 nisam hteo niti da pročitam!” Latinicom je Z-4, ali ćiricom je З-4. A kada je neko prevеo ili on ili lektor sastavio je u 34. A i da nije, Martić je to sa uživanjem do mentalnog orgazma odbio. Tako postupa Srbin ako nije u blizini naredbodavca, inače je na ljubim ruke kada mu je nadređeni ispred nosa. Eee, ali kada je stiglo to do Miloševića, koji je za tu priliku došao do izražaja jedan od nekoliko patalogija od kojih je patio, a mi drugojačije i ne biramo. A to je bila njegova autoritarnost – poslušnik koji kada postane naredbodavac do ludila se naljuti na onoga koji mu je odbio ono što je on naredio, ovoga puta američki Plan Z-4. Poziva genarala Mrkšića i naređijeu mu da ode u Krajinu i naredi povlačenje svih Srba. Čak su njih troje – Sloba, Mira i Voja – planirali da Srbe iz Krajine nasele na Kosmetu, Kosovo kako ga nazivamo po želji Albanaca. Narodu je ostavljeno da neki se nadaju da predstoji upad vojnih snaga iz Bosne kojima je komandovao, inače u Makedoniji gde je službovao i predavao na Fakultetu za bezbednost “Vojne doktrine”, bio najcenjeni pukovnik, tada već general Ratko Mladić. Ostalo znate, a ja znam još više, a napisaću ako neko zatraži.

   1. Usudio bih se reći da Vi ne znate nešto više od mnogih nas koji na sve to gledamo šire, samosvesno, realno, bez lažnog patriJotizma, nesebično, bez nacional-šovinističkog, uskogrudog pogleda i poriva, bez ekspanzionističkih manira i mnogo toga, negativnog, još. Sve pobrojano, a i dosta drugih negativnih karakteristika od kojih patimo decenijama i vekovima gotovo uvek, i po pravilu, rezultira – što je i logično – pogrešnim i nakaradnim odabirom lidera koji nas vode, kako ste i Vi konstatovali i tu leži fundamentalni problem. Sve ostalo su samo posledice kojima se mi posle, uglavnom, bavimo, a (skoro) nikako uzrocima, nalazeći – bolje reći izmišljajući – krivce uvek na drugoj strani prikazujući sebe kao nebeski narod bez ikakve želje da malo poradimo na promeni sopstvene svesti nebi li u budućnosti izbegli katastrofe koje su nas snalazile u prošlosti. I zato smo tu gde jesmo, a sve nam govori da se odatle nećemo uskoro maknuti.

9. Pupovac je u pravu. Ono jada Srba što je ostalo, valja sačuvati od HR desničara čiji su glasovi sve jači kako je ojačao bolesni nacionalizam u Mađarskoj, Poljskoj i Češkoj.