„Putin će možda ponoviti Miloševićev argument narodu“: Novinar specijalizovan za Rusiju i Istočnu Evropu za Gardijan

Autor je bivši urednik u Independentu za teme iz Rusije i istočne Evrope, kao i bivši direktor u Ujedinjenom Kraljevstvu u Hjuman rajts voču.

Lični stav sa Gardijana prenosimo u celosti:

Najava Međunarodnog krivičnog suda (ICC) o nalogu za hapšenje Vladimira Putina je istorijski značajna.

Na neki način, to je uvek bilo neizbežno: na kraju krajeva, ovo je Putinov ilegalni agresorski rat. Ali malo ko u Ukrajini ili van nje je verovao da će se to dogoditi tako brzo.

Očigledna su pitanja o praktičnosti izvođenja Putina pred sud – kako, gde, kada? (Odgovori: teško; ko zna; i ne uskoro.)

Ali suštinsko obrazloženje je nepobitno.

Pozivati visoke političke i vojne lidere na odgovornost je upravo ono zbog čega je ICC osnovan pre 25 godina.

Ako ne Putin, ko?

Ovo je prva poternica MKS-a koja je izdata u vezi sa ratom u Ukrajini – s razlogom možemo pretpostaviti da će ih još doći. (Većina posmatrača očekuje da ukupno može biti do 10 velikih slučajeva.)

Optužbe su usko uokvirene, navodeći da postoje „razumni razlozi“ da se veruje da su Putin i njegova komesarka za prava dece u Rusiji, Marija Lvova-Belova, odgovorni za deportaciju dece iz okupirane Ukrajine u Rusiju.

Sud je postavio svoju zastavu na najvišem nivou, sa očiglednim uticajem.

Posle zaprepašćene tišine, vodeći pro-kremljovski komentatori su bukvalno „nuklearno eksplodirali“.

Ruski državni TV voditelj Vladimir Solovjov pozvao je na „trenutni nuklearni udar“ na svaku zemlju koja bi se usudila da uhapsi ruskog lidera, a drugi su postavili slične zahteve.

Ogorčenje odražava koliko je ova najava zatekla Kremlj nespremnim. Međunarodni sud proglasio je lidera jedne od najmoćnijih država na svetu osumnjičenim za ratne zločine, bez mogućnosti da slučaj zastari.

To donosi implikacije, ne samo za predstojeći samit zemalja Briksa (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), koji će se održati u Južnoj Africi u avgustu. Svaka zemlja koja je ratifikovala osnivačku povelju MKS-a, Rimski statut, dužna je da uhapsi optuženog ako je pod jurisdikcijom te zemlje.

Južna Afrika, ovogodišnji domaćin Briksa, jedan je od osnivača ICC-a. Ukratko: igra se nastavlja.

Postoje tri scenarija kako bi se Putinova dilema mogla odigrati.

Prva mogućnost: Putin bi mogao da odleti u Južnu Afriku i da bude uhapšen kada izađe iz aviona. Taj najdramatičniji ishod je neverovatan iz očiglednih razloga, osim ako Putin nema više samodestruktivnih poriva nego što smo videli do sada.

Druga mogućnost je da doleti, nakon što je od Južne Afrike dobio uveravanja da će prkositi MKS-u i ostaviti ga na miru.

Vlada Južne Afrike je 2015. godine ignorisala nalog svojih sudova i dozvolila sudanskom lideru Omaru al-Baširu da napusti samit Afričke unije, tvrdeći nakon toga da uživa imunitet kao šef države.

Grupe civilnog društva su bile ogorčene. Južnoafrički sud je kasnije presudio da se vlada ponašala „sramotno“.

Osam godina kasnije, situacija je drugačija.

Putinova poseta će se održati pod jačim svetlima reflektora od Baširovog kratkog prisustva samitu AU.

Ove nedelje, Južna Afrika je rekla da „zna svoje zakonske obaveze“, što zvuči kao da ne želi ponovo da izazove dramu srazmera Baširovoj.

Poruka će se tako verovatno i biti protumačena u Kremlju.

Što nas dovodi do trećeg i najverovatnijeg ishoda: Putinovog izostanka. To je siguran način da se osigura da on ne bude uhapšen, krivično gonjen ili u zatvoru dugi niz godina. Takođe, na ovaj način će Južna Afrika biti oslobođena donošenja lukavih odluka o svom savezniku.

Ali ovaj ishod nije besplatan za Putina. Ne bi bio sjajan izgled za vođu koji uvek voli da odiše aurom moći.

Pravi razlog za odsustvo bi bio jasan svima, uključujući i milione Rusa – to bi zapravo bila etiketa „osumnjičenog za ratne zločine“ zalepljena na Putinovo političko čelo.

Optužnica, naravno, ne mora nužno dovesti do prevremenog suđenja. Ali okolnosti se menjaju, kako su drugi otkrili, od lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića do čadskog diktatora Hisena Habrea.

Bašir, kada nije u bolnici, u zatvoru je. (Sudanska vlada je obećala da će ga predati MKS-u, iako ima malo znakova toga.)

Najbliža paralela, kako Putinu tako i tužiocima, je Slobodan Milošević, srpski lider kog je Haški tribunal 1999. godine optužio.

Milošević je rekao svom narodu – u argumentu koji će Putin možda ponoviti – da optužnica nije podignuta zbog njegovih zločina već zato što se zauzeo za dostojanstvo svoje zemlje.

Ali, optuženi Milošević je počeo da se doživljava kao prljava roba, prepreka boljem životu.

U oktobru 2000. stajao sam među ogromnim masama u Beogradu koje su za dve nedelje oterale svemoćnog predsednika sa vlasti.

Nekoliko meseci kasnije, video sam redove kutija u Tribunalu za ratne zločine na Balkanu sa naslovima poput „Slobodan Milošević: izjave u prilog ubistvima“.

U junu 2001, dve godine nakon prvobitne optužnice, srpska vlada je isporučila Miloševića Hagu. Umro je iza rešetaka, na suđenju za genocid.

Ništa u džinovskoj Rusiji neće biti tako jednostavno, posebno u kontekstu gde je opozicija tako efektivno slomljena tokom mnogo godina.

Ali, sudbina Miloševića može paranoičnom Putinu u međuvremenu doneti nekoliko neprospavanih noći.

U prošlosti je sud bio kritikovan zbog dvostrukih standarda, navodnog preteranog fokusiranja na afričke države i problema legitimiteta.

Istrage suda su svakako jednostrane, ne samo zbog načina na koji su strukturirane – afričke države čine najveći blok članica suda i bile su posebno aktivne u pokretanju predmeta.

Nalog suda se obično ne primenjuje ako država nije ratifikovala statut MKS (Ukrajina je prihvatila nadležnost suda, što je omogućilo trenutni slučaj).

Skoro dve trećine država članica UN su sada članice MKS, što je dobar početak.

Ali upadljivi propusti uključuju Siriju, Mjanmar, Etiopiju, Rusiju, Kinu i SAD. Međutim, otvaraju se nove mogućnosti.

Važnost univerzalne jurisdikcije – hapšenja bilo gde u svetu za najteže zločine – nastavlja da raste.

Prošlonedeljna najava MKS-a je dobrodošla i mogla bi utrti put za mnogo više.

Pravda je od ogromnog značaja za Ukrajince, što potvrđuju ankete.

Takođe je važno i onima koji su stradali od zločina počinjenih u zonama sukoba širom sveta.