foto EPA-EFE/MICHAEL KLIMENTYEV / SPUTNIK / KREMLIN POOL / POOL MANDATORY CREDITVladimir Putin, predsednik Rusije, mogao bi da doleti u Srbiju na sastanak sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, uprkos tome što je EU zatvorila svoj vazdušni prostor za sve ruske avione, kažu sagovornici Danasa upitani kako će Putin stići u Beograd kada njegov avion u dolasku mora da preleti neke od evropskih zemlja koje su zabranile preletanje i privatnih avione koji su u vlasništvu državljana Rusije i aviona koji su registrovani u toj zemlji.
Međutim, u tom slučaju otvara se još jedno pitanje koje bi da moglo da ugrozi gostoprimstvo Srbije Putinu, a to je činjenica da bi Putin po sletanju trebao da bude uhapšen budući da je Srbija još 2009., ispunjavajući obaveze na putu ka EU, potpisala i ratifikovala Rimski statut, te je Narodna skupština usvojila Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, kao osnov za dalju primenu tog statuta.
Budući da je ovaj sud u martu 2023. izdao nalog za hapšenje Putina zbog ratnih zločina, sledi da zemlja potpisnica treba da reaguje ukoliko predsednik Rusije dođe na njenu teritoriju.
Ipak, po svemu sudeći, Srbija bi tu svoju obavezu moguće ignorisala, jer je predsednik, Aleksandar Vučić, ističući kandidaturu Beograda da bude mesto sastanka Putina i Trampa, rekao da je Srbija u potpunosti spremna da garantuje punu bezbednost obojici predsednika.
Igor Novaković, viši saradnik ISAC fonda, za Danas kaže da kada je reč o Putinovom letu postoje dve opcije.
– Prva je moguća, ali nije izvodljiva opcija za najviše zvaničnike. A to je da dođe komercijalnim letom. To se neće najverovatnije desiti, jer postoje specijalne bezbednosne procedure. Videli smo da je Lavrom odbio da dođe komercijalnim letom, a da su ostali ministri i zamenici ministara dolazili. Druga opcija je da dobije spacijalno pravo preleta imajući u vidu bitnost sastanka i da se takva stvar traži od evropskih država – navodi on.
Dok Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike, konkretnije opisuje preko kojih država bi Putin mogao da preleti po dozvoli.
– Ukoliko bi do toga došlo, pretpostavljam da bi se pratio makedonski i grčki primer. Ruska delegacija koja je otišla u Skoplje na Ministarski savet OEBS-a 2023., u kojoj je bio i šef ruske dipomatije Sergej Lavrov, sletela je jer je tamošnja Vlada donela odluku da se samo za ovaj let, jednokratno, ukine zabrana preleta ruskim avionima. Naravno, to je rađeno u konsultaciji sa samom EU. Srbija nema taj problem, jer mi nemamo zabranu leta, ali je za nju ipak ova poseta relevantna, jer se održala u jeku sukoba i bila je prostor za uspostavljanje dijaloga sa Rusijom – ukazuje Subotić.
I dodaje da je Grčka značajna takođe, jer se tada pokazala spremnom da dozvoli da ruski avion preleti preko njenog vazdušnog prostora.
– To je bila duža ruta, jer je bilo problema oko dobijanja dozvole od strane Bugarske. Ovaj primer dakle ukazuje na to da bi barem dve države morale da odobre dolazak Putina u Srbiju ako se ide preko Grčke odnosno samo jedna ako se bude išlo preko Bugarske – kaže Subotić.
Kada je reč o eventualnom hapšenju Putina Subotić navodi da potpisnice Rimskog statuta imaju obavezu da odgovore na zahtev ICC da se uhapse tražena lica.
– Međutim, imamo primer Mongolije koja je ugostila Putina i koja je prekršila Statut. U teoriji, ako bi se i SAD i EU složile oko organizacije susreta u Beogradu, krđenje Rimskog statuta u tom slučaju ne bi predstavljalo prepreku na daljem putu Srbije ka članstvu u EU. Ipak, to je samo teorija, jer je još rano reći da li bi države članice EU mogle da postignu saglasnost po ovom pitanju – zaključuje on.
Podsetimo, Putin 2023. nije prisustvovao samitu BRIKS-a u Južnoafričkoj Republici na osnovu zajedničkog dogovora. Menjao ga je ruški šef dimlomatije Sergej Lavrov. Južnoafrička Republika je bila pred dilemom jer je domaćin samita i članica je Međunarodnog krivičnog suda zbog čega bi trebalo da uhapsi Putina na osnovu optužbi protiv njega za navodne ratne zločine u toku rata u Ukrajini.
Koliko je realno da dođe do sastanka?
Na pitanje koliko je realno da se sastanak održi u Srbiji, Novaković kaže da nije realno i smatra da će se tražiti teritorija koja je prijemčivija poput Turske, gde su već bili pregovori između Ukrajine i Rusije u martu 2022.
“Izglednije je da će biti druga teritorija, ali je ovaj predlog dobar u smislu dobre volje i stavljanja Srbije u poziciju da bude medijator, što ne znači da i biti”, navodi Novaković.
Upitan kako bi na Srbiju gledali iz EU ako bi sastanak bio ovde, kaže da to zavisi od pozicioniranja EU prema Trampu. “Videćemo, ali EU mora da računa sa njim. Oni neće ući u neprijatljske odnose nego će biti kao prošli put”, zaključuje Novaković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
