„Putin je već izgubio rat“

Bremer, između ostalog, ocenjuje da predsednik Rusije Vladimir Putin “može da dobije bitku za Ukrajinu, ali on je već izgubio rat”.

Autor u tekstu objavljenom na portalu Gzero World napominje da su u petak ujutru ruske snage zauzele nuklearnu elektranu u Zaporožju na jugoistoku Ukrajine, “najveću nuklearku Evrope”, kao i da su dva dana ranije preuzele kontrolu nad Hersonom, lukom na jugu Ukrajine, “prvim značajnim gradom koji je Rusija zauzela otkako je počela ničim izazvanu invaziju na Ukrajinu”. Kako ističe, strateška pozicija Hersona na Crnom moru i reci Dnjepar poslužiće kao odskočna daska za dalje ruske proboje u centralnu, zapadnu i istočnu Ukrajinu, dok u međuvremenu Rusija nastavlja vazdušne napade na čijoj meti su i stambene četvrti u Kijevu i Harkovu, prestonici i drugom najvećem gradu Ukrajine, a strateški važna luka Mariupolj, koja spaja Krim sa Donbasom, i dalje je pod “brutalnom opsadom”.

Geopolitičko slabljenje Rusije

Bremer ukazuje da je, prema podacima Vlade Ukrajine i Ujedinjenih nacija, stradalo više od 2.000 civila, a preko million je pobeglo iz države od početka ruske invazije. On procenjuje da će uprkos “izuzetnom otporu” Ukrajinaca i početnom “lošem učinku” Rusa na bojnom polju, veći deo istočne i južne Ukrajine “zasigurno pasti u ruke Rusije” u narednih nekoliko sedmica, i to “zbog brojčane i materijalne superiornosti Moskve”. Ipak, on smatra da loše kalkulacije predsednika Vladimira Putina rezultiraju “geopolitički oslabljenom Rusijom, okuraženom Ukrajinom, okrepljenim Zapadom, ekonomskim haosom i političkom nestabilnošću”.

Kako se ističe, Putin je gurnuo svoju državu u višedecenijski politički vir, čime je smanjena ruska moć i osnaženi ruski neprijatelji, a to će “oduzeti legitimitet njegovom režimu – i na domaćem terenu i u inostranstvu”. U tom kontekstu, ocenjuje se da je posle 30 godina “inertnosti” ruska invazija na Ukrajinu “dala NATO-u razlog da ponovo živne”.

“Nikada od okončanja Hladnog rata Alijansa nije bila ujedinjenija ili podstaknutija na akciju”, tvrdi Bremer. Prema njegovom mišljenju, Evropljani su svesni nove realnosti i pokazuju da su spremni da žrtvuju svoje “svete krave” u domenima poput finansijskih sankcija, transfera oružja, troškova za odbranu i energetskog udaljavanja od Rusije. Kao primere za to on navodi da je Nemačka ne samo zaustavila izgradnju gasovoda Severni tok dva, već je odlučila i da pošalje oružje Ukrajini, udvostručila svoj budžet za odbranu i preuzela hitne korake da smanji zavisnost od ruskog gasa, te da je “čak i Putinov obožavalac, mađarski premijer Viktor Orban podržao sankcije koje je EU uvela Rusiji”.

Bremer napominje da je Putin uspeo da na kratko podstakne Sjedinjene Države da ostave po strani političke podele i suprotstave se zajedničkom neprijatelju, a “to nije bio slučaj čak ni u vreme pandemije kovidom 19”.

Kako se napominje, “Ukrajina je sada čvrsto i nepovratno ujedinjena sa Zapadom, a Evropska komisija otvoreno razmatra njen prijem u EU”, dok su Gruzija i Moldavija sledile Kijev i zatražile prijem u Uniju, a “istorijski neutralne Finska i Švedska sada razmatraju mogućnost da se priključe NATO-u, uprkos upozorenjima Moskve”. U tekstu se, takođe, podseća da se od Rusije ne distanciraju samo njeni susedi, već da i su sve članice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija osim Severne Koreje, Eritreje, Sirije i Belorusije glasale u korist rezolucije kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, dok je “35 članica bilo uzdržano”. Štaviše, Kazahstan, “jedan od najbližih partnera Rusije” nedavno je odbio zahtev Moskve da pošalje vojsku u Ukrajinu, dok Kina “najveći strateški saveznik Rusije uporno poziva na rešenje do kojeg bi se došlo putem pregovora i ne slaže se sa ruskom invazijom na Ukrajinu”.

Ekonomske i kulturne posledice

Ijan Bremer konstatuje da su kao posledica Putinovih akcija ruska ekonomija i finansije “na ivici propasti”. Kako naglašava, zbog sankcija koje je Zapad uveo ruskim bankama, kompanijama i pojedincima, rublja je sve slabija iz dana u dan, većina bankarskih transakcija je blokirana, rezerve Centralne banke su zamrznute, a ruske kompanije su u velikim gubicima. Istovremeno, sve veći broj zapadnih kompanija (Majkrosoft, Gugl, Epl, Intel, HP, Del, Ford, BMV, Volvo, Harli-Dejvidson, Šel, BP, Boing, MSC, IKEA, Adidas…) odbija da posluje sa Rusijom, a to nisu činile ni na vrhuncu Hladnog rata “kada je Sovjetski Savez pretio nuklearnim ratom, pa je ovaj bojkot bez presedana”. Sve navedeno znači da će “stati” većina trgovine Rusije sa SAD i Evropom, jer će Rusija sve teže izvoziti energente i robu ostatku sveta, što će tu državu u ozbiljnu recesiju i inflaciju, odnosno “osiromašiti i obične građane i oligarhe”, zaključuje se.

Autor ukazuje i da su već posečene mnoge kulturne veze sa Rusijom, jer su kompanije Dizni, Vorner Bros, Soni, Paramaunt i Universal saopštile da neće distribuirati nijedan od novih filmova u Rusiju, te da je ovoj zemlji zabranjeno da organizuje i da učestvuje u sportskim i kulturnim nadmetanjima, uključujući FIFA Svetski kup, Ligu šampiona, Zimske paraolimpijske igre, Grand pri Formule jedan i Eurosong. Istovremeno, ruski turisti, studenti i biznismeni neće moći lako da putuju u inostranstvo, budući da će ruskim avioprevoznicima biti zabranjeno da sprovode međunarodne letove.

Promena režima je moguća

Ijan Bremer ocenjuje da je politički legitimitet Putina, kao i njegov ostanak na vlasti pod većim znakom pitanja nego što je to bio slučaj ikada pre. Kako objašnjava, sve što rat bude duže trajao rašće nezadovoljstvo njegovim režimom, jer će se gomilati dokazi za nasilje učinjeno Ukrajincima, ekonomija će slabiti, što će značiti dalji pad životnog standarda, zamrzavanje imovine, i kulturnu izolaciju, i na kraju će se zbog svega navedenog “javno mnjenje i elite okrenuti protiv Putina”.

Autor ukazuje da uprkos nastojanjima ruskih državnih medija da sakriju obim i destruktivnost ruske “vojne operacije” u Ukrajini, istorija pokazuje da istina uvek ispliva na površinu, “naročito u doba društvenih medija”. Kako se ističe, nekoliko istaknutih ruskih “influensera”, sportista, umetnika i političara već je izrazilo svoje protivljenje ratu putem društvenih mreža, a “više od 6.500 Rusa je uhapšeno širom države jer su protestovali protiv rata”. “Milioni Rusa, koji imaju bliske rođake u Ukrajini, ili čiji su rođaci i prijatelji poslati da se tamo bore, uskoro će čuti za besmisleno krvoproliće koje je pokrenula njihova Vlada, i mnogi od njih neće ostati nemi na to”, smatra Bremer.

U tekstu se napominje da Putin i dalje ima čvrstu kontrolu nad obaveštajnim službama i vojskom, “a sve dok bude tako, njegova fotelja u Kremlju ostaje bezbedna, ali opasnost sa kojom se suočava je veća nego ikada ranije… čak i njegovi lojalni siloviki imaju svoje crvene linije, pa je moguće da će ih preći u ovom ratu”.

Pirova pobeda

Bremer smatra da Putin nije uspeo u svojim nastojanjima da razjedini NATO, oslabi Evropsku uniju, podeli Sjedinjene Države, spreči NATO i EU da se približe “ruskom dvorištu”, osnaži Rusiju i učvrsti svoju vlast. Istovremeno, tvrdi da su propali pokušaji ruskog predsednika da prinudi Ukrajinu i NATO da pristanu na njegove zahteve, između ostalog, jer je “precenio sposobnosti ruske vojske, pogrešno izračunao da će Kijev brzo i lako pasti, i da će ukrajinska vlada biti srušena a umesto nje doći marionetski režim, kao i da će Rusija ostati na okupiranoj teritoriji”.

Prema mišljenju autora, Putin je pogrešno procenio sposobnost ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da pridobije podršku međunarodne zajednice i da organizuje otpor Ukrajinaca, a “bio je nespreman i za silinu i koheziju odgovora Zapada, naročito odgovora Evrope”. Kako se naglašava, ruski lider je “suviše računao” na moć Rusije da izbegne i odoli sankcijama, i “nije mogao ni da zamisli opseg međunarodnog otpora, diplomatske izolacije, i ekonomskih crnih lista, koje će podstaći njegova invazija”.
Ipak, Bremer zaključuje da će zbog Putinovih grešaka Ukrajina doživeti dekstrukciju i imati veliki broj žrtava.

“Upotrebom gole sile, Rusija će ostvariti svoje vojne ciljeve… Ukrajinci će organizovati snažan otpor koji će isisati krv i bogatstvo iz Rusije, a hiljade ljudi na obema stranama će umreti, ali Putin neće pokoriti ukrajinski narod… Na kraju će ruske snage zauzeti Kijev, uspostaviti marionetski režim i na silu zauzeti deo zemlje… Ipak, Putinova verovatna pobeda na bojnom polju garantuje da on nikada neće ostvariti svoj suštinski politički cilj, što je bio i jedini razlog da krene u invaziju na Ukrajinu – da ponovo učini Rusiju velikom. Rusija će iz ovog rata izaći značajno, a verovatno i egzistencijalno – oslabljena”, smatra američki analitičar.

Izvor: Demostat