Rusija je odavno imperija, što znači da ima svetske interese i doslednu spoljnu politiku. Srbija tu zauzima skromno mesto, ali je jedinstvena po tome što iz raznih istorijskih razloga gaji ogromnu ljubav prema Rusiji. Reč „ljubav“ je namerno izabrana jer je to ljubav koja sve prašta i ne obazire se na materijalne interese – ocenjuje za Danas Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava.
Šta stoji iza javne „prozivke“ ambasadora Konuzina i apela na „odbranu Kosova“?
– Konuzin je možda ispoljio svojstveni temperamenat, ali je delao u okviru svojih ovlašćenja i instrukcija. Njegov je zadatak da iskoristi tu veliku ljubav prema Rusiji da bi sprečio da u Srbiji budu oštećeni ruski interesi, a u njih spada i sprečavanje svakog približavanja Zapadu, naročito mogućem učlanjenju u NATO. Ne treba smetnuti s uma da ruski diplomati imaju nasleđene povlastice u Beogradu. Jedna je privilegija da „preskaču“ ovdašnje Ministarstvo spoljnih poslova i neposredno se obraćaju drugim organima i javnosti.
Zbog čega je Rusiji važno Kosovo i kakav interes stoji iza toga?
– Kosovo je važno zato što je to tema koja je u Srbiji traumatična i večna. Ko se tu predstavi kao prijatelj Srbije, može da računa na velike simpatije i velike povlastice. Svaka spoljna politika uzima što više može, naročito ako je besplatno.
Kakva je uloga Rusije u Srbiji od 5. oktobra do danas?
– Ne znam sve detalje, ali oslonac koji je elita u Miloševićevo vreme tražila u Moskvi zbunjivao je Jeljcina, naročito zato što je tadašnji naš režim podržao staljinistički puč protiv Gorbačova i drugih reformatora, među kojima je bio i Jeljcin. To je pod Putinom prevaziđeno i Srbija postaje zemlja na koju se lako i jeftino može uticati.
Kako ocenjujete „bliskost“ DSS, SRS, SNS sa Rusijom i ultradesničarskim pokretima?
– Pretpostavljam da bi vlada tih stranaka, podržana od pomenutih pokreta, bila više sklona da sluša Rusiju. Tu ima i onih koji su zagovarali pripajanje Srbije Rusiji. Koja je imperija luda da odbije takve darove?
Da li su DS i Boris Tadić „nepoželjna“ vlast u Srbiji za Rusiju?
– Demokratska stranka se verovatno percipira kao „nepouzdan“ saveznik, između ostalog i zato što je članica Socijalističke internacionale, nad kojom Moskva nema kontrolu, kao nekada u Kominterni. A, mora da su se razni gosti iz Srbije u Moskvi siti naogovarali Borisa Tadića, i pored svih njegovih ustupaka.
Kako komentarišete paradoks izjednačavanja četnika i partizana i istovremenu ogromnu „ljubav“ prema Rusiji?
– Govoriti o nizu protivrečnih raspoloženja u Srbiji često znači oprostiti se s logikom. U Srbiji je sada na snazi vatreni antikomunizam, koji ide dotle da treba ukinuti sve ono, makar i modernizatorsko, što je uspostavljeno posle 1945. godine. Istovremeno, socijalizam se smatra najvećim zlom koje je ikad zadesilo Srbiju. Nisam od antikomunista nikad čuo da 1945. godine komunizma u Srbiji ne bi bilo da nije bilo Rusije i da on bar do sredine pedesetih, sa sve konfiskacijama, nacionalizacijama, prinudnim otkupom, streljanjem Draže, ne bi tako izgledao da Jugoslavija nije bila najverniji saveznik SSSR. Pomenuta Kominterna, sa sedištem u Moskvi, navodila se kao najljući krvnik Srbije. Kako se to miri jedno sa drugim? Znači li to da je i Rusija bila tada žrtva nekih svemirskih komunista?
(Sutra: TV Rusija u poseti Danasu povodom našeg „ruskog“ serijala)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
