„Srbiji nije u interesu da sarađuje sa Rusijom koja gubi“: Može li doći do prelivanja ukrajinskog sukoba na Balkan?

Međutim, to neće promeniti realnost da je Kijev u prednosti, sve dok se Ukrajinci odupiru, a Zapad ostaje uz njih, ocenjuje Ian Bžežinski – viši saradnik američkog Atlantskog saveta i sin Zbignjeva Bžežinskog, poznati američki savetnik za nacionalnu bezbednost u eri Hladnog rata.

Jan Bžežinski, u intervjuu za Glas Amerike, ističe da je sve to deo strategije ruskog lidera da zastraši Kijev i Zapad da prihvate rusku kontrolu nad delovima ukrajinske teritorije, ali i da je to odraz Putinove neuspeh u ratu u Ukrajini.

„Mislim da ovi potezi zapravo govore o tome da sam Putin priznaje da su njegovi napori da osvoji Ukrajinu katastrofalno propali. Za njega je to veliki udarac. A sada se hvata za slamku. Mobilizacija 300.000 vojnika u Rusiji održava percepciju da ona nema dovoljno snaga u Ukrajini čak ni da zadrži kontrolu nad teritorijom koju je osvojila i postavlja niz pitanja o tome kako će logistički snabdevati te snage“, rekao je Bžežinski, bivši Zvaničnik Pentagona.

To donosi veću svest ruskoj politici o njenim neuspesima u Ukrajini, uključujući gubitak života. Ovo se potvrđuje činjenicom da veliki broj ljudi protestuje, ponekad i nasilno, protiv mobilizacije. Drugi pokušavaju da pobegnu iz zemlje. Putin možda evocira svoj sopstveni vijetnamski trenutak, pod tim mislim na period kada je američka vlada počela da se suočava sa velikim protestima protiv intervencije u Vijetnamu 1960-ih i 1970-ih.

Prema Bžežinskom, Putin je u Ukrajini izgubio 80.000 vojnika – poginulih ili povređenih, kao i ogromnu opremu.

Pored mobilizacije i aneksije nove ukrajinske teritorije, Zapad su zabrinule i česte pretnje Moskve da je spremna da upotrebi nuklearno oružje za odbranu teritorije koju smatra svojom. Vašington je na pretnje odgovorio upozorenjem – da bi posledice takvog poteza bile katastrofalne.

„Predsednik Bajden i njegovi visoki zvaničnici, kao i visoki zvaničnici niza članica NATO-a, bili su veoma čvrsti u svojim odgovorima i naglasili da bi upotreba nuklearnog oružja imala katastrofalan rezultat za Rusiju. Nedvosmisleno su stavili do znanja. Jedino je nejasno kako bi ta katastrofa bila naneta Rusiji“, kaže Bžežinski

Na pitanje kako bi SAD i NATO mogli da odgovore na eventualnu upotrebu nuklearnog oružja, Bžežinski kaže da postoji nekoliko opcija – od dramatične eskalacije sankcija i značajnog povećanja vojne pomoći Ukrajincima do čak napada na ruske snage u Ukrajini, piše VOA.

„Postoje i akcije koje bi bile vojno mnogo gore za Ruse. Ono što je sada važno jeste da Zapad pokaže spremnost za te opcije, ne objašnjavajući o kojim opcijama je reč“, naglašava Ijan Bžežinski.

Prelivanje ukrajinskog sukoba na Balkan?

Eskalacija sukoba u Ukrajini ponovo je postavila pitanje kako će uticati na druge regione – uključujući Zapadni Balkan.

Bžežinski upozorava da je poslednjih deceniju i po „Putin delovao na Balkanu na destruktivan način, od političkog finansiranja do sabotaže, uključujući napade na skladišta infrastrukture u Bugarskoj”.

„Zbog toga moramo da pazimo da Putin pokuša da uradi nešto da izazove nemire ili neku vrstu krize na Balkanu… Na Balkanu postoje tenzije između različitih etničkih grupa u pojedinim zemljama, tenzije između država i Kosova a Srbija je klasičan primer za to. Postoji potencijalna nestabilnost u Bosni, unutrašnjoj iu odnosima sa Srbijom.Ovo su očigledni primeri gde bi rusko mešanje moglo biti interesantno Putinu kao način da izazove krizu koja bi odvratila pažnju Zapada, “ ocenjuje Bžežinski.

Ambasadorka Dženifer Braš, bivša zamenica šefa misije i otpravnik poslova američke ambasade u Beogradu od 2007. do 2010. godine, smatra da bi moguća eskalacija bila u Republici Srpskoj i u severnoj Mitrovici gde su, kako tvrdi, Rusi aktivno podsticanje srpskog stanovništva.

Uticaj sukoba u Ukrajini na Balkan Braš posmatra i u kontekstu koncepta ruskog sveta i, kako kaže, paralelnog srpskog sveta.

„Ruski napori u Ukrajini su u velikoj meri propali i to će paralelno uticati na ideju širenja srpskog sveta. I taj napor će propasti i Srbija treba da ostane u svojim međunarodno priznatim granicama, da radi na svojoj demokratiji i da se ne meša u politiku svojih suseda.Tako da rat u Ukrajini ima opasan aspekt (na Balkanu), ali može imati i pozitivan aspekt.to bi bio kraj napora, želje ili podrške ideji srpskog sveta. Na kraju, Rusija je jedina strana sila koja podržava tu ideju“, naglašava Braš, dugogodišnji američki diplomata u penziji koji je značajan deo svoje karijere proveo na Balkanu.
Koja je korist od sporazuma sa Rusijom?

Zapad je na nove poteze Kremlja odgovorio novim sankcijama. Srbija i dalje odbija da uvede kaznene mere Moskvi, zbog čega su u Evropskom parlamentu najavili da će tražiti od Evropske unije da obustavi pregovore sa Beogradom.

Ijan Bžežinski podvlači već poznat stav američkih i evropskih zvaničnika i analitičara – da Srbija pokušava da igra na dve strane.

„To neće doprineti interesima Srbije na srednji i dugi rok, eventualno kratkoročno ako se ova agresija koju izaziva Rusija pojača. Ako se pojača, verovatno će doći do pojačanih sankcija i dalje ekonomske izolacije Rusije, za šta sam se zalagao. A onda će zemlja poput Srbije morati da se opredeli. Za žaljenje je što je Srbija izabrala neutralnost u ovako jasnom slučaju brutalne i neopravdane agresije“, kaže viši saradnik Atlantskog saveta.

Evropska unija ne traži mnogo i nije mnogo dobila od Srbije, uključujući i priznanje odgovornosti za ratove devedesetih godina, ističe ambasador Braš. On za Glas Amerike kaže da u procesu pristupanja Srbije Uniji nije problem samo stav Beograda o Rusiji, ili pitanje Kosova, već i stanje demokratije.

„Ambasadori su se smenjivali u razgovoru sa Vučićem i pokušavali da ga ohrabre da bude transformativni lider koji bi napravio otklon od 90-ih i transformisao Srbiju u konstruktivnu i produktivnu članicu Evropske unije i liberalnog svetskog poretka. I svi su bili razočarani“, otkriva Braš.

„Poznavao sam ga kada je došao na vlast, kada se njegova stranka odvojila od radikala i uvek je privatno govorio da želi, da želi da uvede Srbiju u savremeni svet, da želi da Srbija bude konstruktivan partner i dobar komšija, ali da nije mogao jer ljudi to ne bi tolerisali.Poznajem mnoge Srbe i duže sam u tom kraju nego u Ohaju gde sam rođen.A u Srbiji ima sedam miliona ljudi koji su taoci te politike, koji žele evropsku budućnost“.

Nezadovoljstvo zbog nedavnog potpisivanja plana konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, izraženo je i u Briselu i Vašingtonu.

Stejt department je saopštio da je to iznenađujući potez i korak u pogrešnom pravcu, suprotno evropskim težnjama Srbije.

„Koje moguće koristi Srbija krajem septembra 2022. očekuje od sporazuma sa Rusijom, koji je porušen na bojnom polju, čiji stanovnici beže i koji je osudila većina zemalja, osim Srbije? Iako Srbija osuđuje Rusiju kada joj odgovara, ona ide u Ujedinjene nacije i kaže da neće priznati referendume. Postoje mali koraci za koje Aleksandar Vučić može da kaže da nisu potpuno proruski orijentisani“, naglašava Dženifer Braš.

On kaže i da je ruska pomoć Srbiji od 2000. godine minimalna i da je Rusija zapravo „uzela srpsku imovinu“, dok su SAD „od tada Srbiji dale pomoć od milijardu dolara, a Evropska unija slično, ako ne i više“. .

„Ako pogledate ko je pomogao Srbiji u poslednjih 20-25 godina, to nije bila Rusija finansijski. U stvari, koristila je Srbiju.

I dok iz Srbije stižu pomešane poruke, Zapad je, prema rečima Iana Bžežinskog, odlučan da nastavi da pomaže Ukrajincima.

„Kada je u pitanju podrška Zapada – koja je, po mom mišljenju, odlučujući faktor u ovom ratu – kada Zapad uloži malo truda, Ukrajina neće proći dobro, kada Zapad učini više, pomoći će Ukrajini da to brže i brže dovede do toga. samo zaključak. Putinovi potezi su zapravo podstakli odlučnost na Zapadu“, zaključuje Bžežinski.