Putin ublažava odnos prema Kosovu i Crnoj Gori

Prema rečima naših sagovornika, i Albancima i Rusima je u interesu da poboljšaju međusobne odnose, što je pokazao nedavni kratak susret kosovskog predsednika Hašima Tačija i ruskog premijera Dmitrija Medvedeva u Ankari, na svečanoj inauguraciji predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Izvori Danasa tvrde i da rusko rukovodstvo, predvođeno Putinom, nastoji da unapredi veze sa ostalima na Zapadnom Balkanu, poput Crne Gore, koja je, podsetimo, nedavno postala članica NATO. U tom kontekstu, oni ističu da je ruski predsednik čestitao svom crnogorskom kolegi Milu Đukanoviću 13. jul, Dan državnosti Crne Gore, te da je u čestitki navedeno da Putin želi Crnoj Gori „mir, blagostanje, prosperitet“, kao i da je upravo Putin bio prvi uticajni svetski zvaničnik koji je u aprilu čestitao pobedu Đukanoviću na predsedničkim izborima, uz konstataciju: „Smatramo da bi razvoj rusko-crnogorskih odnosa u duhu tradicionalnog prijateljstva bio u skladu sa interesima naroda obe zemlje.“

Odnosi Rusije i Crne Gore bili su poljuljani odlukom Crne Gore da se pridruži sankcijama koje je Zapad nametnuo Moskvi posle ruske aneksije Krima, kao i pridruživanjem Crne Gore NATO-u. Kao jedan od nagoveštaja „otopljavanja“ tih odnosa, naši sagovornici navode činjenicu da Dmitrij Rogozin više nije deo ruske vlade. Rogozinu, koji je bio ruski vicepremijer, prošle godine je zabranjen ulazak u Crnu Goru, zbog, kako je navedeno, „uloge Rusije u ukrajinskoj krizi i aneksije poluostrva Krim“.

„U nedavnoj rekonstrukciji vlade Dmitrija Medvedeva, sprovedenoj na osnovu njegovog dogovora sa Putinom, smenjeni su pojedini ministri koji su smatrani tvrdom strujom, poput Rogozina“, navode izvori Danasa.

Komentarišući odnose srpskog rukovodstva, predvođenog Aleksandrom Vučićem, sa Kremljom, diplomate nezvanično konstatuju da su „veze prijateljske“, navodeći kao primer za to i prisustvo predsednika Srbije na obeležavanju Dana pobede u Moskvi, ali gotovo u potpunosti isključuju mogućnost da će se Srbija, zbog rešavanja kosovskog problema, u potpunosti prikloniti Moskvi.

„Putin ne želi da Vučić osnaži svoje pozicije do te mere da na Zapadnom Balkanu bude doživljen kao neka vrsta novog Josipa Broza Tita jer kada bi se to dogodilo, Moskva bi u velikoj meri izgubila pozicije moći u ovom regionu. Istovremeno, Vučić je svestan da bi u slučaju potpunog okretanja Srbije ka Rusiji i odustajanja od evropskog puta izgubio na snazi, odnosno da ne bi pripadao takozvanom prvom krugu ruskih saveznika“, kažu naši izvori.

Što se tiče ruskog viđenja raspleta kosovskog „čvora“, sagovornici Danasa navode da, uprkos uvreženom mišljenju da Kremlju najviše odgovara opcija „zamrznutog konflikta“, u poslednje vreme iz Moskve „stižu izvesni signali“ da bi Rusija mogla da podrži scenario podele Kosova, po kojem bi Srbiju pripali sever Kosova i manastiri.

„Rusija se, verovatno, neće protiviti dogovoru Beograda i Prištine, koji se očekuje u narednim mesecima, najkasnije do proleća 2019. godine. Za Moskvu bi opcija podele Kosova bila povoljnija od članstva Prištine u Ujedinjenim nacijama, jer bi članstvo Prištine u toj međunarodnoj organizaciji moglo da predstavlja opasan presedan za status teritorija poput Abhazije i Južne Osetije“, ukazuju diplomate.

Pratimo dijalog

Ruska Federacija prati dijalog Beograda i Prištine u kome Srbija ima konstruktivan pristup, nasuprot radikalne pozicije Prištine, izjavio je juče otpravnik poslova ambasade Ruske Federacije u Beogradu Denis Kuznedeljev prilikom susreta sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Markom Đurićem, prenosi FoNet. Kuznedeljev je istakao da Ruska Federacija dosledno podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i daje doprinos političkom rešenju pitanja Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN i međunarodnim pravom.