Da li je Putin pozvao Vulina ili se sam ponudio da ga informiše o namerama Srbije?

Samo par dana pre vesti o susretu Vulina i Putina, Vučić se u Češkoj na jednom od panela bezbednosnog foruma, pohvalio da sa Putinom, za razliku od drugih predsednika država, nije razgovarao dve i po godine. To mu je bio jedan od argumenata za stav da Srbija nije u bliskim odnosima sa Moskvom, kojoj ni posle invazije na Ukrajinu nije uvela sankcije.

Vučić se zadovoljava time da poruke Moksvi šalje preko ruskog ambasadora u Srbiji sa kojim se redovno sreće.

Susred Vulina i Putina dolazi u momentu kada Francuska i Nemačka preko ekonomske i vojne saradnje teže da Beograd dugoročno zadrže u njihovoj orbiti, čega je Putin naravno svestan.

Susret potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina, sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, nastavak je uobičajene prakse u kojem se Moskva informiše o budućim potezima Srbije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u ovom slučaju koristi Vulina kao svog izaslanika da bi omekšao Putinov stav, smatraju sagovornici Danasa komentarišući najavljen sastanak Vulina i Putina na marginama Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku.

Situacija je takva da izgleda da je Vučić procenio da proriskom javnom mnjenju u Srbiji samo nečiji susret sa ruskim predsednikom može da parira nedavnim dolascima nemačkog kancelara i francuskog predsednika u Beograd.

Vučić možda ne komunicira sa ruskim predsednikom, ali činjenica je da će to učiniti član vlade Srbije koji se deklariše kao proruski čovek i kojem to Vučić nikada nije zamerio.

Budući da će Vulin umesto Marka Đurića, predstaviti pozicije Srbije Putinu, može se zaključiti da Srbija ima dvojicu šefova diplomatije, jednog za Zapadni svet i drugog za Rusiju i njene saveznike.

Jelica Kurjak, bivša ambasadorka u Rusiji, za Danas kaže da se susretom Vulina i Putina nastavlja uobičajena praksa u kojoj Vulin kontaktira sa Rusijom, imaujući u vidu da su susreti na najvišem nivou retki u odnosu na prvi deo vladavine ove vlasti.

– Očigledno je Vulin čovek od velikog poverenja predsednika i onda je on, kao deklarisani ruski čovek, najbolja figura koja će ići da komunicira sa ruskim rukovodstvom i uputi ih u to kuda Srbija ide i šta namerava. Rusiju to, u ovom momentu, zadovoljava imajući u vidu njen dosta razgranat i mnogostruk uticaj u Srbiji. I Moskva očigledno procenjuje da je to zasad dovoljno da Vulin informiše šta se dešava i o čemu se radi – procenjuje ona.

Prema njenim rečima, imajući u vidu da je saradnja Srbije sa Zapadom sada mnogo ekplicitnija, otvorenija i konkretnija, posle dve posete na najvišem nivou, nemačkog kancelara i francuskog predsednika, može se pretpostaviti i tumačiti da se radi o srpskom zaokretu.

– Mada ovdašnja vlast nikad nije negirala da hoće u EU. Ali, svakako je bio period kada je saradnja spala na niske grane, odnosno da nije bilo ničeg konkretnog da ukaže na to da Zapad želi sa Srbijom razgranatije i šire odnose. Poseta dva visoka funkcionera de fakto to potvrđuje. Sada je pitanje kako će se to u praksi manifestovati. Ne bih htela da verujem, iako tako spolja izgleda, da mi hoćemo malo s jednima malo s drugima, pa ćemo da vidimo šta je za nas najbolje. Očigledno je da je Zapad rešen da Srbiji priđe na drugi način. Taj način jeste ekonomska i vojna sardanja da bi privukao Srbiju bliže sebi i možda je sutra uputio na neke druge korake koji bi bili i političkog karatera. Mada i ovo ima politički karakter – objašnjava Kurjak.

Kada je reč o Rusiji, ona kaže da Moskva u ovom momentu ne reaguje.

– Oni prate šta će Srbija dalje da radi, analiziraju i videće šta će dalje. Jer jasno je da je Srbija prema Zapadu uradila dosta toga. Nije tajna da preko Srbije ide trgovina oružjem prema Ukrajini i zato Zapad smatra da je to kompenzacija za ono što Beograd nikako nije htelo da uvede sankcije i druge mere koje je EU ranije tražila. Ovo su ozbiljni pomaci i videćemo u kojoj meri će Zapad insistirati da se Srbija drži onoga što je sad potpisano, dogovoreno i što je u nekoj fazi ekonosmke realizacije – navodi ona.

Na pitanje kako bi Rusija reagivala ako odluči da reaguje, odgovara da u diplomatiji ima nekoliko načina i metoda kako se počinje.

– Prvi korak je da ambasador traži razgovore sa predsednikom ili premijerom, u ovoj situaciji predsednikom imajući u vidu njegovu ulogu. Drugo, možda bi neko bio pozvan u Rusiju. Niko drugi do možda Vulin. Možda je i pozvan. Mi predstavljamo da ide daih informiše, uprkos tome što je vrlo neobično da se jedna država ponaša prema drugoj na taj način, bez obzira na težinu. Ali, tako ovde funkcionišu stvari – zaključuje ona.

Upitana ima li Srbija dvojicu šefova diplomatije, kaže da to ne bi rekla jer su, kako je pojasnila, kod nas te institucije prilično nedefinisane što se tiče radnih zadataka i radnog resora.

Psiholog Žarko Korać navodi da s obzirom na to da Putin nikada nije imao previše poverenja u Vučića jer je očigledno znao sadržaj njegovih razgovora sa zapadnim liderima, Vučić koristi Vulina kao svog izaslanika da bi omekšao Putinov stav.

– Vulin ne može da ode ni do Novog Sada a da to ne odobri Vučić. Zato je iluzija da on išta radi samostalno. Posebno putovanja u Rusiju. Sada vidim da nam je i ministar kulture boravio u Belorusiji. Očigledno se baš trudi predsednik Srbije da odobrovolji Putina, posebno jer Srbija preko Bugarske izvozi granate u Ukrajine, što teško da Rusija vidi kao prijateljski gest – kaže Korać za Danas.

Kako dodaje, Vučićeva politika prema Rusiji liči na njegovu politiku prema BiH.

– Zaklinje se u Dejtonski sporazum ali nikada javno ne kritikuje Dodika kada traži odcepljenje Republike Srpske – ukazuje on.

Prema njegovim rečima, Srbija nema dve politike prema Rusiji, ima samo jednu – licemernu.

– Kao i prema EU, ljudskim pravima ili svemu ostalom. A takva politika nije nikakva politika, ona je samo borba za očuvanje vlasti. Carev glasnik Aleksandar Vulin je isto što i ruski general Potemkin, graditelj iluzije da se Srbija ubrzano i uspešno razvija – zaključuje Korać.

Podsetimo, sastanak Vulian i Putina najavljen je za sredu 4. septembar, najvio je pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov u razgovoru sa novinarima.