Putinove izjave o Kosovu: „Nož u leđa Srbiji, i to bratski“

Logika ruskih vlasti „ako može Kosovo, onda mogu Donjeck i Lugansk“ nije dobro prihvaćena u Srbiji koja ima jakog saveznika u Rusiji od 17. februara 2008. i trenutka kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije međunarodno priznanje svoje nekadašnje provincije i njenog mesta pod suncem.

Ali da će Rusija nastaviti da koristi, kažu, presedan Kosova da opravda jednostrano otcepljenje i proglašenje nezavisnosti samoproglašenih narodnih republika Donjecka i Luganska, potvrdio je ovog meseca ruski predsednik Vladimir Putin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. , kada je ponovo posegnuo za tim primerom, objašnjavajući rusko priznanje ta dva regiona u Ukrajini.

„Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Međunarodni sud pravde je pod pritiskom zapadnih zemalja presudio da prema Povelji UN, kada država proglasi nezavisnost, nema potrebe da se traži dozvola od centralne vlade. To znači da republike Donbasa nisu morale da traže od Kijeva dozvolu“, rekao je Putin, koji je skoro identičan stav izneo i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu.

Šta znači Putinova izjava, ako je izuzmemo iz očiglednog konteksta kome je namenjena, a to je opravdanje invazije i rusko priznanje nezavisnosti samoproglašenih republika Donjecka i Luganska?

Kosovo kao „moneta za potkusurivanje“

Nož u leđa Srbiji, koji će za epilog imati promenu ruske politike prema stavu zvaničnog Beograda o nezavisnosti Kosova, priznanje Moskve postojanja države Kosovo, sviđalo se to Srbiji ili ne, ili u praksi, značiće ništa, osim da je to „presedan“ koji se slučajno desio u Ukrajini, pa tako treba i tretirati?

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić, koji je i posle prvog poređenja Kosova sa Donjeckom i Luganskom zavapio da je „Rusija priznala Kosovo“, podsetio je Al Džaziru da Putin redovno koristi Kosovo za svoje interese.

„Pozivajući se na presedan, on uvek kaže da ako su SAD mogle da naprave nezavisno Kosovo, zašto Rusija ne bi mogla da napravi nezavisnu Južnu Osetiju i druge takozvane države. Redovno kaže da je Rusija bolja od Amerike, ali oni idu istim putem. On optužuje Sjedinjene Države za ratove u drugim zemljama, i čini isto“, dodao je on.

„Putin redovno koristi Kosovo kao podvalutu za svoje i interese svojih novih država, od Južne Osetije i Abhazije, do ove dve takozvane republike u Donbasu. I ne radi se samo o Kosovu, već o celom Balkanu, koji služi za njegove zanimljive igre“, kaže Đukić.

Osim što je svojim rečima pravdao akcije u vezi sa Donbasom, Putin je, tvrdi Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove iz Beograda, iskoristio priliku da nastavi hibridni rat sa Zapadom, preko leđa Balkana. .

„Putin je više puta koristio primer Kosova u ovom kontekstu i nastavlja da to čini kao deo svog očiglednog hibridnog rata, koji vodi ne samo protiv Ukrajine, već i protiv cele Evrope. S jedne strane isključuje gas zemljama koje su to platile ili unapred dogovorile, a sa druge strane pokušava da na neki način provocira Zapad i Evropsku uniju, destabilizujući neke regione i izazivajući nesigurnost. u njima. Mislim na Srbiju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu, gde se to radi preko (člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda) Milorada Dodika“, kaže Beširi.

„Ovo je njegova politika na Balkanu od 1999. godine: da stalno održava tenzije u zemljama Zapadnog Balkana. Putin tako koristi Kosovo da se obračuna sa Zapadom. „Ruski mediji i oni u Srbiji koji na neki način podržavaju ili su finansijski povezani sa Rusijom, ponavljaju Putinove reči u Srbiji i Bosni i Hercegovini i dodatno destabilizuju situaciju u korist Rusije“, dodao je on.

Nezgodan trenutak za Srbiju

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin požurio je da smiri strasti u Srbiji na Tviteru izjavom da „Rusija ne menja stav“ i da „neće priznati Kosovo kao nezavisno“, ali su suprotne reakcije onih proevropskih koji ne odobravaju Ruska agresija na Ukrajinu i odugovlačenje Srbije sa sankcijama Rusiji, koja je to nazvala „izdajom“ i „trezvenošću“.

„Ljudi koji podržavaju Rusiju i Putina, a smatraju ga zaštitnikom Kosova unutar Srbije, a ima ih mnogo, odjednom su se otreznili i shvatili da ni Putina ni Rusije zapravo ne zanimaju ni Kosovo ni Srbija, već samo njegovi planovi i interesi. za Rusiju i njeno širenje“, komentariše Orhan Dragaš, srpski stručnjak za bezbednost i međunarodne odnose i osnivač i direktor nevladinog Instituta za međunarodnu bezbednost.

I pored logičnog pitanja da li će Rusija u praksi promeniti stav po pitanju Kosova, a ne samo ovakvim verbalnim izjavama, Beširi i dalje ne misli da bi to moglo da se desi.

Putinove izjave stigle su u izuzetno nezgodnom trenutku za Srbiju, koja se suočava sa pritiskom Zapada da prizna Kosovo kao jedan od preduslova na putu ka Evropskoj uniji. Ako oslabi podrška Rusije Srbiji po pitanju Kosova, postavlja se pitanje šta bi bilo posle toga?

„Kako stvari stoje, ne verujem da će se nešto promeniti. Ako (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić krene direktno da napadne Rusiju, u smislu da, na primer, u nekim ekstremnim slučajevima nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (koja je prodata Rusima), uvede sankcije Rusiji, protera ruske diplomate i dobar deo špijuna „Srbija i ceo region, zatvorite humanitarni centar u Nišu, onda bi se možda mogla očekivati drastičnija reakcija Moskve“, kaže Beširi. Međutim, on ne očekuje da će to biti slučaj.

„Za sada mi se čini da je Vučić svestan svih poruka koje dolaze iz Moskve, da one nisu usmerene samo protiv evroatlantske budućnosti Srbije, već šalju poruku Vučićevom režimu, kao i onima koji bi direktno napali Rusiju. , da je njihova bezbednost ozbiljno ugrožena. Jasno je da je Rusija u ovom trenutku usamljena i rastrzana na više strana, ali istorija je pokazala da je osvetoljubiva, čega je Vučić svestan“, dodao je on.

„Koliko će se još Rusija pitati?“

Upitan da li bi Putinovi stanovi na Kosovu i regionima u Donbasu mogli da utiču na klimu u Srbiji zbog uvođenja sankcija, na koju pritiskaju i SAD i EU, Beširi je rekao da ne očekuje iznenadne reakcije.

„Nikako neću pomoći tim izjavama, pogotovo što u Srbiji jača desno krilo izrazito proruskog raspoloženja. Svestan je toga. U Srbiji postoji jaka kritična masa, agresivna i nasilna, koja bi mogla da se mobiliše ako bi vlast ili Vučić istorijski rekli Moskvi. Ali, kako stvari stoje, ne bi trebalo da bude naglih reakcija Beograda i Moskve, dok će Vučić tiho nastaviti da se prikloni sankcijama EU Rusiji, pod izgovorom da Srbija to ne želi, već je prinuđena“, rekao je Beširi.

Đukić ne očekuje promene u politici Rusije prema Kosovu u sadašnjim okolnostima, ali postavlja i pitanje budućeg uticaja Rusije na svetsku političku scenu, gde je Kremlj do sada delio interese Srbije.

„Zaista ne možemo da znamo kako će svet izgledati posle 24. februara. Pitanje je da li će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija izgledati kao do sada i da li će se tu rešavati neka ključna pitanja svetske politike. I da li će uopšte postojati pravo veta (kojim je Rusija do sada odlučivala o Kosovu)? „Sada imamo ponašanje Rusije u maniru velike sile, ali ona nema kapacitet i preduslove za takvo ponašanje.

„NATO će uskoro usvojiti potpuno novi koncept i strategiju delovanja i pretvoriće se u vojno-politički savez. Očekuje se stvaranje novih međunarodnih instituta u kojima neće biti Rusije, pa je pitanje u kojoj meri će Rusija uopšte nešto tražiti. A ako se bude pitala, postupiće pragmatično i u skladu sa svojim interesima i pokušaće da svoje probleme ponovo reši preko Kosova“, dodao je Đukić.

Kosovski politički analitičar Skelzen Malići takođe očekuje da Putin nastavi da igra isključivo svoju igru.

„Ove izjave nisu ništa novo. Kosovo je u tim pričama još od gruzijskih regiona. Moja procena je da će Putin igrati i na ovu i na onu kartu, kako mu je volja u datom trenutku, a u zavisnosti od njegovih interesa“, rekao je Malići.

Očekujem da Putin nastavi da koristi pravo veta u UN kada je reč o Kosovu i da bude protiv njegovog priznavanja“, dodao je on.