Foto FoNet/Ministarstvo privrede/Ðorde KrstićDok se u Narodnoj skupštini vodi rasprava o razrešenju ministra privrede Radeta Baste koji je iz redova vladajuće koalicije izbačen zbog jasnog stava da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, otvara se pitanje kako ubuduće javnost i ostatak opozicije treba da ga vrednuje, kao opoziciju ili kao nekog koga će u jednom trenutku bez prisile ponovo da prigrle SPS ili SNS.
Predlog za razrešenje ministra privrede u skupštinsku proceduru je uputila premijerka Ana Brnabić na inicijativu Jedinstvene Srbije i Socijalističke partije Srbije koji su Bastu i predložili za člana Vlade.
Osim što je za uvođenje sankcija, Basta je nedavno osnovao i svoj pokret „Evropski put“ kojim, može se pretpostaviti, želi da ukaže na to da je evropski orijentisan a što mu otvara opcije za saradnju sa ostalim proevropskim partijama. Najavio je i učešće na svim izborima.
Uprkos upozorenjima da ne solira u vladi, na šta mu je ukazivao lider JS Dragan Marković Palma, treba reći i da je poslednjih meseci izjavio i da su svi članovi Vlade morali su da budu na ulici sa građanima zbog dve tragedije, sugerisao je da treba uhapsiti one koij biju narod i novinare na ulici pa je pretrpeo uvrede naprednjaka Darka Glišića, a bio je i jedan od gostiju na prijemu povodom Dana nezavisnosti SAD u ambasadi ove zemlje gde se fotografisao sa mnogima iz opozicije.
A kada je reč o opoziciji, ona je čini se sumnjičava, neće da učestvuje u razmiricama vladajuće garniture, puna je kritika na njegovo obrazovanje i stručnost za obavljanje funkcije na koju je postavljen i neće učestvovati u glasanju za njegovo razrešenje iako se delu opozicionih partija, verovatno, dopada njegov stav o sankcijama Rusiji.
Politički analitičari za Danas kažu da je još rano reći kako javnost i opozicija treba da gleda na Bastu.
Politikolog Mladen Mrdalj kaže za Danas da još nema osnova da se kaže.
– Moguće je da je Basta oportunista koji žuri da uhvati prozapadni vetar koji se polako podiže u srpskoj politici, a moguće je da će hvatanje tog vedra skrenuti u Vučićeva jedra ukoliko se Vučić vrati formiranju svog pokreta ili na drugi način se otvori za koalicije koje bi ga podržale. Basta nije napadao Vučića, nego pro-rusku politiku, tako da je za sada rano reći – ukazuje on.
A politički analitičar Đorđe Vukadinović uočava da je očigledno da opozicija dosta različito gleda na „slučaj Basta“.
– Naime, dok tzv. desna i nacionalna opozicija zdušno podržava njegovu smenu, ova druga, „građanska“ i proevropska, izgleda da ima neke simpatije prema njemu lično, kao i njegovim izjavama o sankcijama Rusiji i slično – kaže on za Danas.
Da li je to dovoljno da se u budućnosti nađe u nekom „proevropskom“ opozicionom bloku, kaže on, teško je u ovom trenutku reći, ali misli da nije sasvim isključeno.
Na čiju će stranu Basta, uskoro bi moglo biti jasno, ali za sad ase zna da je bio kadar Jedinstvene Srbije, da je po profesiji profesor fizičkog i bivši policajac. Dugo je bio saradnik Gorana Vesića, a u biografiji navodi da je master ekonomista.
Bio je savetnik direktora „Elektrovojvodine“, zamenik pokrajinskog sekretara za energetiku, odbornik u Skupštini grada Novog Sada, predsednik pokrajinskog odbora Jedinstvene Srbije za Vojvodinu u direktor fudbalskog kluba Radnički iz Niša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
