U saopštenju MUP Srbije navodi se da je Terzićeva uloga bila da iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja utiče na ukidanje mera pritvora pripadnicima zemunskog klana. Bivši okružni tužilac osumnjičen je i da je preduzimao radnje, na koje je bio ovlašćen zakonom, kako bi omogućio povoljniji krivično-procesni položaj organizatora i pripadnika zemunskog klana.

U saopštenju MUP Srbije navodi se da je Terzićeva uloga bila da iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja utiče na ukidanje mera pritvora pripadnicima zemunskog klana. Bivši okružni tužilac osumnjičen je i da je preduzimao radnje, na koje je bio ovlašćen zakonom, kako bi omogućio povoljniji krivično-procesni položaj organizatora i pripadnika zemunskog klana. Kako se ističe u saopštenju, bivši okružni tužilac osumnjičen je i da je dao saglasnost na ukidanje pritvora i izdavanje naloga da se odustane od daljeg krivičnog gonjenja bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije 2002.
Terzić je bio beogradski okružni tužilac od februara 2001. do 25. marta 2003, kada je u vreme vanrednog stanja podneo ostavku.
Specijalni tužilac Slobodan Radovanović je još 28. juna saopštio da je formirao predmet s oznakom „Pozadina atentata na Zorana Đinđića“ i da su pripadnici zemunskog klana – Dušan Spasojević i Mile Luković Kum, krajem 2001. nezakonito pušteni uz saglasnost, obavezno uputstvo ili predlog tadašnjeg zamenika četvrtog opštinskog tužioca Mioljuba Vitorovića, okružnog tužioca Radeta Terzića i četvrtog tužioca Biljane Radovanović.
Kako je Slobodan Radovanović tada rekao, prema spisima u koje je izvršio uvid, puštanje vođa zemunskog klana obavljeno je u tri faze. Prva faza bila je septembra 2001, kada je pušten Dušan Spasojević, za šta je saglasnost dao Vitorović, iako je znao da se pred Okružnim sudom protiv njega vodi postupak za iznudu. Druga faza je oktobar 2001, kada je pušten Mile Luković, za šta je obavezno uputstvo izdao Terzić. Treća faza je decembar 2001, kada su pušteni ostali pripadnici klana, po predlogu Vitorovića i Biljane Radovanović.
Spasojević, Luković, braća Miloš i Aleksandar Simović i Vladimir Milosavljević su krajem aprila 2001. izručeni iz Francuske Srbiji, zbog sumnje da su oteli predsednika kompanije „Delta holding“ Miroslava Miškovića 9. aprila 2001. Kako je Vitorović u junu ove godine rekao za B92, pripadnici zemunskog klana pušteni su iz zatvora po Terzićevom naređenju, a istog dana kad su „crvene beretke“ počele protest i izašle na auto-put, Terzić je došao na sastanak s njim i njegovom šeficom Biljanom Radovanović i rekao da „Francuzi“ – Luković, Simovići i Milosavljević – moraju tog dana biti napolju. Terzić im je, navodno, kazao da oni nisu oteli Miškovića i da novac koji je uzet za otkup nije kod njih, već da služi za finansiranje Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
Vitorović tvrdi da su on i Biljana Radovanović od Terzića tražili pisanu naredbu koju je on poslao tri dana kasnije faksom. Komentarišući puštanje Spasojevića septembra 2001, Vitorović je rekao da se i on saglasio s tim jer nije bilo osnova da ga zadrže, pošto niko od svedoka i oštećenih u tom slučaju nije ukazao na njega kao izvršioca krivičnog dela otmice. Pošto je Spasojević izašao iz pritvora, u Četvrto opštinsko tužilaštvo je iz Okružnog tužilaštva dostavljen predmet za iznudu u slučaju otmice Miškovića koji je bio odvojen, rekao je Vitorović i pitao ko je u tom tužilaštvu četiri meseca držao predmet.
Dan kasnije, 26. juna, Terzić je izjavio da su članovi zemunskog klana pušteni iz pritvora 2001. odlukom sudskog veća na koju Četvrto opštinsko tužilaštvo nije uložilo žalbu.
– Svi navodi da sam ja naredio da se pusti Spasojević su proizvoljni i netačni – rekao je Terzić i dodao da je opšte obavezujuće uputstvo o puštanju Spasojevića izdao na zahtev Biljane Radovanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari