Radeti i Jojiću suđenje u Srbiji

Veće je odbacilo sve argumente koje je protiv ustupanja procesa Srbiji u žalbi navela tužiteljka Dijana Elis.

Budući da po pravilima nije samo moglo doneti konačnu odluku da se Jojiću i Radeti sudi u Srbiji, apelaciono veće je predmet na postupanje „u skladu sa ovim zaključcima“ vratilo sudiji koji je doneo prvostepenu odluku da srpskom pravosuđu ustupi proces protiv radikala.

Apelaciono veće, kojim je predsedavao Teodor Meron, ustanovilo je da sudija Ajdin Akaj  nije načinio nijednu grešku kada je zaključio da je ustupanje suđenja Srbiji u interesu pravde, nasuprot tvrdnjama tužiteljke Elis.

U toj svojoj odluci, sudija Akaj utvrdio je da je Srbija spremna i adekvatno pripremljena da sudi Jojiću i Radeti, a apelaciono veće odbacilo je tvrdnju Elisove da srpske vlasti nisu voljne da to učine.

Jojića i Radetu, Haški tribunal je, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke u haškom procecu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Nalog za hapšenje radikala, Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015.

S proleća 2016. godine, Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučio je, međutim, da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.

Tribunal je 5. oktobra 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu suda, uhapsi i u Hag izruči dvoje radikala.

Na zahtev Tribunala, Interpol je za optuženim radikalima raspisao „crvene poternice“. Haški tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.

Po zatvaranju Tribunala, na kraju 2017, predmet protiv Jojića i Radete preuzeo je Mehanizam.