Radić: Vulin prebacio odgovornost na EU

Ta odluka doneta je četiri dana nakon potpisivanja izjava o ekonomskoj normalizaciji sa Kosovom u Vašingtonu, i mesec dana nakon početka demonstracija u Belorusiji, gde opozicija ne priznaje rezultat sa predsedničkih izbora. Evropska unija je, 11. avgusta, usvojila Deklaraciju o  izborima u Belorusiji, u kojoj se navodi da oni „nisu bili ni slobodni ni fer“. Deklaraciji EU se pridružila i Srbija, uprkos dobrim odnosima zvaničnog Beograda sa predsednikom Aleksandrom Lukašenkom.

Prema rečima Aleksandra Radića, vojnog analitičara, upravo je to tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin prećutao kada je obrazlagao odluku Vlade Srbije da uvede moratorijum na sve vojne vežbe i sve vojne aktivnosti sa svim partnerima – da se Srbija pridružila EU u osudi Lukašenkovog režima.

– Moratorijum je prošao i neće biti produžavan. To je bila jednokratna iznuđena mera bez presedana, bez mogućnosti da je poredite ni sa jednom drugom zemljom savremenog doba, kada je vojna saradnja u pitanju. Laž je da je EU to od nas tražila. Nakon uvođenja moratorijuma i izjave Vulina, predstavnici EU su ostali zatečeni i nisu reagovali. Zvaničan stav koji smo mogli da čujemo kao obrazloženje za moratorijum bio je samo u usmenoj formi od Vulina i to u smislu toga da je za sve kriva EU – ističe Radić.

Pre desetak dana, dodaje on, javnost saznaje iz saopštenja Ministarstva odbrane da je u decembru taj moratorijum relativno relaksiran.

– Međutim, kad pogledate šta se dogodilo u tih šest meseci navodnog moratorijuma, možemo uočiti da se novi ministar odbrane Nebojša Stefanović vrlo intenzivno viđao sa ambasadorima, vojnim predstavnicima, dan za danom sa po dve i više ličnosti dnevno. Pa kakav je to prekid vojne saradnje ako se ministar odbrane viđa sa svima njima? Tako da se može sa razlogom postaviti pitanje gde počinje i završava se ta priča o međunarodnoj vojnoj saradnji i moratorijumu na aktivnosti. Takođe, interesantno je da tamo gde se radilo sa novcem, tu se i relaksirao moratorijum. Je l to znači da tamo gde se radi sa novcem to nije vojna saradnja? – postavlja pitanje Radić.

Prema njegovim rečima, vojne vežbe sa Belorusijom i Rusijom u čijoj izvedbi je Srbija odustala da učestvuje nisu bile uobičajne vojne vežbe, već demonstracija sile Rusije u podršci Lukašenku u trenutku kada je EU osudila režim beloruskog predsednika, a Srbija to podržala.

– Te vežbe su bile zapravo uvežbavanje konvencionalnog sukoba sa članicama NATO, gde Rusija angažuje strategijsku bombardersku avijaciju, prebacuje bataljone, na terenu pokreće oklopne brigade, i sve to uz samu granicu sa Poljskom. Srbija bi, dakle, bila u situaciji da učestvuje u odmeravanju snaga Rusije i Belorusije prema EU, i to u momentu kada je zajedno sa EU osudila Lukašenka. I zato je Srbija izmislila taj moratorijum, odnosno zato je Vulin nastojeći da spase sliku o sebi kao proruskog političara izmislio celu tu priču o pritisku EU. Za tih šest meseci nismo ništa promenili u odnosu naše spoljne politike prema drugim zemljama. Nismo odustali od članstva u EU, nismo pristupili novim organizacijama, nismo preoblikovali svoju politiku, pa se postavlja pitanje zašto nam je sve to trebalo? – zaključuje Radić.