Radikali protiv izmene Ustava 

Posle šest meseci od kako je Vlada parlamentu dostavila „ustavne amandmane koji se odnose na pravosuđe“, ovaj Odbor konstatovao je da  vladinog predlog ispunjava  uslove za dalju proceduru i da je ovlašćeni predlagač poslao predlog u odgovarajućoj formi.

Da bi Predlog bio usvojen u Skupštini potrebna je dvotrećinska većina, a posle toga počinje utvrđivanje konkretnog akta za promenu Ustava.

Za izvestioca parlamenta sa zadatkom da poslanicima obrazloži Predlog Vlade za promenu Ustava, Odbor za ustavna pitanja je ovlastio predsednika Odbora.

Na početku sednice Odbora u ime Vlade Srbije, Predlog  za promenu Ustava detaljno je obrazložila ministarka pravde Nela Kuburović ukazujući da se Srbija međunarodnim i domaćim aktima obavezala na jačanje institucija i vladavinu prava, kao i da će u tom procesu izvršiti neophodne reforme koje se tiču pravosuđa, jačanja nezavisnosti sudstva i pojačanja njegove efikasnosti.

Navela je da su predložene ustavne reforme u oblasti pravosuđa usmerene na položaj sudske vlasti, javnih tužilaštava, nadležnost Skupštine, način glasanja u Skupštini, imenovanje sudija Ustavnog suda i regulisanje položaja sve tri grane vlasti u Srbiji.

„Ono što je zahtevano od Srbije odnosi se pre svega na smanjenje uticaja zakonodavne i izvršne vlasti u postupku izbora sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, postupak izbora članova visokog saveta sudstva, kao i preciziranje uloge Pravosudne akademije“, objasnila je  Kuburovićeva, detaljno obrazlažući rešenja koje je pripremilo Ministarstvo pravde.

Ona je navela da vladin Predlog ne sadrži tekst amandmana čije se usvajanje traži, već će krajnji tekst utvrditi Odbor za ustavna pitanja nakon predstojećih javnih slušanja i debata u Narodnoj skupštini.

Zbog toga, kako je objasnila, treba razlikovati Predlog za promene Ustava o kome se danas raspravlja i koji je podnela Vlada i predstojeći Akt o promeni Ustava koji treba da utvrdi Odbor, a dvotrećinskom većinom izglasa Narodna skupština.

Vjerica Radeta, poslanica Srpske radikalne stranke usprotivila se promeni Ustava, jer, kako kaže, ta stranka smatra da sada nije vreme da se Ustav menja s obzirom na okolnosti u kojima se Srbija nalazi, mada priznaje da u postojećem Ustavu nije na najbolji način rešena oblast pravosuđa.

“Sve ono što se dešava za današnjim dnevnim redom ukazuje na to da nema  govora o depoilitizaciji, već je sve suprotno od toga. Za vas je politizacija kada 250 poslanika može da govori o predlogu sudija ili tužilaca, a depolitizacija kada jedanaestoro ljudi iza zatvorenih vrata  odlučuje o izboru  nekog sudije“, navela je Radeta dodajući da sudska vlast u novijoj  istoriji nikada nije bila nezavisna, a najveći je uticaj izvršne vlasti i taj problem neće se rešiti ovim izmenama Ustava .

Gordana Čomić, poslanica Demokratske stranke upozorila je da je menjanje Ustava mnogo veći problem nego što se to pokušava prikazati i da će odbor, ako pristane da usvoji predlog Vlade, za koji se ne zna ni kako će se zvati ni u kojoj formi biti, da li kao amandmani ili nešto drugo, uvećati proceduralne teškoće.

Ona je istakla da Skupština jedina ima nadležnost za promenu Ustava i da bi zato trebalo da se održi sastanak svih šefova poslaničkih grupa, kako bi se sve nedoumice razrešile i odredili jasni rokovi, kao i to šta će se desiti sa amandmanima.

„Da se ne ponovi greška da se na Odboru glasa da Vlada podnese predlog, a da ne znamo koje ime ima taj akt i da nemamo mogućnost da menjamo amandmane“, objasnila je Ćomnićeva.

Ministarka  Kuborović  je odgovorila da predlog može da posluži samo kao osnova za javnu raspravu, a da Vlada neće dostavljati nikakve amandmane, jer za to nije ovlašćena.Vlada je tu samo da ukaže u kom delu Ustav treba da se menja i zašto su te izmene neophodne, konstatovala je ministrarka pravde ukazujući da je resorni Odbor taj koji treba da sačini konačan tekst predloga izmena Ustava, nakon javnog slušanja i rasprave.

I poslanik Socijalističke partije Srbije Neđo Jovanović ukazao da se da se na tekućoj sednici Odbora raspravlja samo o proceduralnom pitanju da li će se Ustav menjati ili ne, tako da dalja rasprava nije potrebna.
“Mi danas treba da rešimo samo jedno pitanje, hoćemo li da krenemo u promenu Ustava ili nećemo. Sva druga pitanja treba da ostavimo za neku drugu sednicu. Sve ostale priče su irelevantne. Pozivanje na lošu ili dobru praksu je bespotrebno. Dalje ćemo videti da li će parlament ustavnom većinom to da prihvati“, rekao je  Petar Petrović iz Jedinstvene Srbije, dok se Aleksandar Šešelj, poslanik SRS, usprotivio promeni Ustava, ocenjujući da se Ustav menja samo zato što to traži Evropska unija od Srbije.

Ovaj Predlog Vlada je Skupštini prosledila krajem novembra prošle godine, a Predlog se odnosi isključivo na deo Ustava iz 2006. koji reguliše pravosuđe.

Prema proceduri koju predviđa Ustav, nakon što Odbor razmotri Predlog Vlade za izmenu Ustava, uputiće ga pred narodne poslanike koji treba ovaj predlog da usvoje dvotrećinskom većinom glasova, kako bi se uopšte pristupilo utvrđivanju budućih amandmana.

Ako poslanici izglasaju Predlog za izmenu Ustava, skupštiniski Odbor za pravosuđe organizovaće javne debate radi utvrđivanja finalne verzije Predloga amandmana.

Ministarstvo pravde izradilo je Nacrt ustavnih amandmana koje je pozitivno ocenila Venecijanska komisija i koji bi trebalo da budu početna osnova za utvrđivanje budućih amandmana. Nakon što se utvrdi predlog amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa, njih će takođe morati da izglasaju narodni poslanici dvotrećinskom većinom. Taj predlog će potom ići na referendum.