Radikali traže povlačenje Zakona o konverziji kredita u švajcarskim francima iz skupštinske procedure

Radikali su tražili zakon koji će obuhvatiti sve korisnike ili da povuče sadašnji predlog iz rasprave u Skupštini Srbije.

Prema njenim rečima „vlast je dužna da novac iz budžeta poreskih obveznika troši pažnjom dobrog domaćina“ i upitala iz kojih sredstava će se obezbediti novac za pokriće dela troškova građana koji su zaduženi u švajcarcima pod uslovom da se usvoji predloženi zakon.

„Mi ne možemo ništa da vcam verujemo iz prostog razloga što mi već godinama , decenijama nismo dobili završni račun , gde bismo videli da li se zaista budžet troši onako kako je usvojen u Narodnoj skupštini “ rekla je Radeta i dodala da bi rešenje za građane koji su korisnici pozajmica u francima trebalo da u dogovoru sa bankama traži guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, ali da „ona čuva svoja leđa i ne želi da kvari odnos sa bankama“.

Odgovarajući na primedbe ministar Mali je ponovio da je pronađeno kompromisno rešenje sa udruženjem korisnika kredita i bankama.

“Oni koji smatraju da im zakon nije dovoljno dobar imaju mogućnost da nastave sudski spor i da na sudu dokažu da su u pravu”, rekao je Mali i dodao da vlast ,pažnjom dobrog domaćina, vodi računa o svakom dinaru, zbog čega je već treću godinu za redom suficit u republičkom budžetu koji za prvi kvartal ove godine iznosi 15,8 milijardi, da je sadašnja vlast smanjila javni dug, nezaposlenost i da će ove godine povećati plate i penzije.

Radeti je poručio i da ako želi završni račun može da vidi na sajtu Državne revizorske institucije za 2017. godinu i da se radi završni račun za prošlu godinu.

„Problem zaduženih u švajcarcima ne može niko da reši, osim države, pa je u dogovoru sa udruženjem tih gradjana i bankama doneto kompromisno i najbolje rešenje“, rekao je Mali, ali nije odgovorio kako će se obezbediti novac za pokriće dela troškova zaduženih u švajcarcima pod uslovom da se usvoji predloženi zakon koji predvidja da deo tih izdataka snosi država, oko 11,7 milijardi dinara, a deo banke.

Prema njegovim rečima oni građani koji su otplatili kredit u švajcarcima i nisu obuhvaćeni predlogom zakona mogu da pokrenu sudski spor.

„Jeste li čuli da Skupština usvaja završni račun i da ga nema dok ga ne usvoj “, rekla je Radeta i poručila ministru da pročita zakone koji predviđaju da se zakon o završnom računu razmatra u Skupštini, umesto da se trraži i čita na sajtu DRI.

“Završni računi, ako se ne varam, u skupštini nisu bili od 2003.godine. Što se mene tiče, što pre, to bolje. Mi nemamo šta da krijemo, samo da vidimo u kom su stanju ti računi iz 2003.godine pa negde do 2012, 2013.godine godine”, odgovorio je Mali, a predsednica odbora za finansije i poslanica SNS Aleksandra Tomić navela je da dokumentacija o tome šta se dešavalo od 2003.godine do 2007. godine “ne može da se nađe ni Državnoj revizorskoj instituciji”.

U raspravu oko završnog računa uključio se i Milorad Mirčić, poslanik SRS koji je rekao dasadašnja vlast ne treba da se poziva na problem što od 2003. godine nije bilo završnih računa.

„Vi uvek imate rezervni temu i pričate kako je problem što ne znate kako se novac trošio od 2003. do 2007. godine. Gde su završni računi od 2012. godine od kada vi snosite svu odgovornost“, rekao je Mirčić, poručujući vlastima da ne zamnajavaju javnost pričama o Đilasu lopovu, jer „ako jeste, zašto nije uhapšen“.

Naposletku ministar finansija ipak je obećao da će se potruditi da u što kraćem roku vidi kakvo je stanje sa završnim računima za prethodne godine i da će izaći pred poslanike sa predlogom, možda objedinjenim za završne račune za više godina.