Rešava li Radna grupa problem „izvoza“ i „uvoza“ birača?

Radna grupa za unapređenje izbornih uslova sastala se danas, 2. oktobra, po peti put kako bi raspravljala o mehanizmima rešavanja problema prekrajanja izborne volje građana na decembarskim zborima, a na dnevnom redu su se ponovo našle zmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku, kao i inicijativa za upućivanje preporuka državnim organima za sprovođenje mera.

I na prethodnom sastanku održanom 30. septembra na dnevnom redu našle su se izmene i dopune ova dva zakona – Zakon o jednistvenom Biračkom spisku i Zakon o sprečavanju korupcije na osnovu preporuka koje su dostavile Crta i Transparentnost Srbije.

Po pitanju rešavanja problema izbornog sistema uspostavljen je konsenzus među kritičarima aktuelnog režima da je nedostatak političke volje vladajuće garniture glavna prepreka za ostvarnje ciljeva koje ima Radna grupa, a formiranje ovog tela bio je jedan od glavnih zahteva opozicije od samog početka.

Navodi o organizovanom preseljenu birača na decembarskim izborima 2023.godine, pogotovo u Beogradu, postala je jedna od najvećih kontraverzi ovih izbora i samim tim revizija Biračkog spiska postala je prioritet, a važnost revizije ovog dokumenta podjednako su isticali kako civilni sektor u Srbiji, tako i sama kancelarija ODIHR.

ODIHR je i u svojim ranijim izveštajima više puta navodio problem biračkog spiska kao prolematičan faktor u našem izbornom sistemu i kao jedan dokumenta sa puno propusta te su predložili njegovu reviziju kao rešenje.

Međutim, navodno izborni inženjering u kom učestvuju srpske vlasti sada je dobio još jednu dimenziju.

„Izvoz“ birača

Nevladina organizacija Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) optužila je aktuelni režim u Srbiji da se opasno meša u lokalne izbore u Crnoj Gori, konkretno Podgorici i Kotoru.

Prema navodima ADD, tokom izbornog dana primećeni su aktivisti SNS u džipovima i automobilima sa glasačima sa duplim pravom glasa i ovo okarakterisali kao ozbiljnu povredu demokratskih principa i pozvali međunarodnu zajednicu i demokratske vlade eu da reaguju.

Isto onako kako je krao izbore u Srbiji, sa migracijama birača iz Republike Srpske, Vučić je danas slao svoje aktiviste da glasaju na crnogorskim lokalnim izborima u Podgorici i Kotoru.

Vučićeve migracije birača su opasan presedan i za Srbiju i za stabilnost u regionu.

— Balša Božović (@Balshone) September 29, 2024

– Reč je o migraciji lažnih glasača sa duplim biračkim pravom iz Srbije. Osim nezakonitih glasača iz Srbije, aktivisti Vučićevog SNS-a su pre i tokom izbornog dana, vršili pritisak na birače u Podgorici i Kotoru. Ovaj čin predstavlja direktno mešanje u izborni proces u Crnoj Gori i nastavak Vučićeve agresivne politike prema susedima – naveli su u saopštenju.

Dakle, režim koji se tereti za uvoz birača i navodno aktivno radi na unapređenju izbornog procesa u svojoj zemlji usled brojnih dokaza o prekrajanju izborne volje građana 17. decembra, optužuje se da je sad učestvovao u izbornom inženjeringu u susednoj zemlji zarad ispunjenja svojih političkih ciljeva.

Uoči još održavanja još jednih lokalnih izbora u regionu, situacija gde bi ovakvi navodi mogli da dođu i iz još neke susedne zemlje nije nezamisliva.

Centralna izborna komisija BiH (CIK) je raspisala lokalne izbore u BiH za 6. oktobar, a ti izbori održaće se prema izmenjenom Izbornom zakonu BiH, koji je nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit, „kako bi se obezbedio integritet izbornog procesa“.

Vladajuća većina u RS je 26. marta izglasala Izborni zakon RS, prema kom CIK BiH nema nikakvu nadležnost da organizuje i sprovodi izbore na teritoriji RS.

Međunarodni predstavnici u BiH upozorili su da je donošenje entitetskog izbornog zakona udar na Dejtonski sporazum i ustavni poredak u BiH.

Podsećamo da je afera o uvoženju birača na izborima 17. decembra 2023. u Srbiji na momentumu dobila kada su se pojavili navodi o uvoženju birača iz Republike Srpske, te se može postaviti pitanje da li možemo očekivati da će srpske vlasti „vratiti uslugu“ i poslati birače da tamo glasaju za opciju koju Beograd smatra politički podobnom.

Postavlja se pitanje dokle je zapravo došlo sa primenama preporuka kancelarije ODIHR i unapređenjem izbornog sistema ukoliko se srpske vlasti sada susreću sa ovakvim optužbama, povezanim sa problemima na čijem navodnom rešavanju insistiraju u svojoj zemlji.

Još bez konkretnih rešenja

Takođe, ovo se potencijalno može uzeti i kao potvrda izjava kritičara da je politička volja vlasti stvarno najveća prepreka u procesu rešavanja ovog problema.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija i predsedavajući Radne grupe za unapređenje izbornih uslova, izjavio je agenciji Beta nakon sastanka u ponedeljak, 30. septembra, da su izmene ovih zakona polazna tačka za radnu grupu, ali da iako je diskusija na tom sastanku bila konstruktivna, nije se došlo do konkretnih rešenja.

Nenadić je i u svojim ranijim izjavama za medije insistirao da je od velike važnosti da se proces ubrza ukoliko je cilj da se „nešto menja“.

Radna grupa se od jula do septembra sastala samo jednom, a Nenadić je za N1 po tom pitanju rekao da je razlog za to jednostavan.

– Razlog je jednostavan, predstavnici stranaka na vlasti ni posle junskih izbora nisu dali nijedan konkretan svoj predlog kako da se unaprede izborni uslovi, predstavnici opozicije su tražili konkretne poteze vlasti kako bi videli da postoji volja da se nešto menja, a na stolu su ostali predlozi organizacija koje učestvuju – poručio je.

Radna grupa za unapređenje izbornih uslova, koja se sastoji od predstavnika vlasti, opozicije i civilnog društva, osnovana je u maju, nakon serije kritika na račun decembarskih izbora i objavljivanja konačnog izveštaja ODIHR-a od svog osnivanja održala je samo pet sastanka uključujući i ovaj današnji.