„Bio mi je potreban posao, došao sam na poziv iz Prištine“: Radomir Dimić, čiji se povratak na KiM našao u obraćanju Kurtija pred SB UN

Prelaz Merdare prešao je, uz direktan prenos RTK, 8. februara na dan sednice Saveta bezbednosti UN o KiM, na kojoj ga je Kurti pomenio po imenu i prezimenu kao “dokaz da u južnoj srpskoj pokrajini nema etničkog čišćenja nad Srbima”.

Dimić smatra da njegov povratak u Prištinu nije (zlo)upotrebljen za političku manipulaciju i “obračun” između Aljbina Kurija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

– Nisam stekao takav utisak, niti sam svestan da je tako nešto moguće. Odranije sam imao želju da učestvujem i pomognem u političkom životu Kosova, a ne da služim bilo Kurtiju ili Vučiću za političke obračune. Kurtija nisam ni video, niti lično upoznao, ali ako je uputio javni poziv Srbima da se vrate na Kosovo, ne mislim da je to manipulacija. U pismu kojim sam mu se obratio u želji da se vratim, naveo sam ipak da to činim i zbog neizdrživog diktata režima Vučića, kaže za Danas Radomir Dimić.

On napominje da se na KiM “slučajno vratio baš da dan sednice SB UN o Kosovu zato što je “iz Prištine dobio poziv da hitno krene”.

Sagovornik našeg lista potiče iz stare prištinske porodice Dimić, a rodnu Prištinu napustio je sa porodicom 1999.

Objašnjava da je na KiM bio uspešan privrednik i političaru tadašnjem Savezu komunista i Socijalističkom savezu. Napominje da je posle odlaska iz Prištine dve godine živeo u Somboru iz kog se preselio u Beograd.

Povremeno se vraćao na KiM, gde je, kako ističe, učestvovao u stvaranju Kabineta za povratak u Vladi Kosova i bio prvi šef kabineta Slaviše Petkovića, ministra u vladi Agima Čekua.

Na pitanje čime se bavio u centralnoj Srbiji, Radomir Dimić odgovara da je “živeo od osam i po hiljada dinara koliko iznosi paušalna nadoknada za raseljena lica sa Kosova”.

– Na Kosovo se vraćam jer nemam od čega da živim. Zbog toga sam i uputio pismo Aljbinu Kurtiju, objašnjava Dimić. Upitan zašto se nije vratio na KiM kao i svi ostali Srbi povratnici, bez obraćanja kosovskom premijeru, Dimić ističe da je tražio “egzistencijalni povratak koji uključuje obezbeđeno radno mesto”.

Zasad još nije dobio posao, a cilj mu je obnovi rad NVO Multietničko Kosovo.

“Upozorenja”

– Želja mi je da obiđem decu i kuću koji su ostali u centralnoj Srbiji, ali kosovski izvori ovde u Prištini upozorili su me da mi preti hapšenje i ko zna šta sve ne, ako se vratim. Ja sam građanin Srbije i ko može da mi brani da se vratim, ali ne želim da ponovim slučaj Nikole Sandulovića ili Rade Trajković i Momčila Trajkovića koje su srpske vlasti zadržavale na prelazu, tvrdi Radomir Dimić.