Radonjić: Slutim da je strani faktor posredovao između Đilasa i Vučića

Odgovarajući na pitanje zbog čega je predsednik Srpske napredne stranke (SNS) najavio prevremene izbore kada će u gradskoj skupštini SNS i SPS imati većinu od 56 odbornika, Radonjić je u intervjuu agenciji Beta kazao da je Vučić najavio da će se konsultovati sa strankom u vezi ponavljanja izbora u Beogradu, „nakon režiranog razgovora s Đilasom, navodno zbog legitimiteta većine“.

„To, naravno, ništa ne znači jer njega nije nikada zanimao, niti ga zanima legitimitet. Da ga zanima, ne bi jednopartijska skupština funkcionisala u prethodne dve godine i izbori bi bili regularni, a ne šarada obeležena brojnim nepravilnostima, pritiscima na birače, kupovinom glasova, bugarskim vozovima, maltretiranjem opozicionih kontrolora na biračkim mestima… Stoga, slutim da je njihov dogovor uspostavljen pre ili tokom izborne noći uz posredstvo stranog faktora“, ocenio je Radonjić.

Po njegovim rečima, ukoliko se pažljivo prati diskurs i jednog i drugog aktera, uočiće se neobično preklapanje u korišćenim frazama, od legitimiteta, do spuštanja tenzija, pa čak i obostrane empatije povodom toga kako li se sada osećaju opozicioni i naprednjački glasači zbog njihovog susreta.

„Susret Vučić – Đilas je jeftina režija čiji je krajnji ishod uzurpacija institucija. U najmanju ruku, osiono je pregovarati o ponavljanju izbora koji i dalje traju. Imali smo, zbog uočenih nepravilnosti, ponavljanje izbora na nekim biralištima 16. aprila, a imaćemo ih ponovo 21. aprila. I sve to, ne računajući ogroman broj žalbi pred Upravnim sudom koje još nisu rešene“, kazao je profesor.

Naglasio je da priča o ponavljanju izbora u Beogradu, velikim delom liči na paravan za priznavanje neregularnih izbora za parlament i predsednika.

Upitan koliko je realno da na prevremenim izborima u Beogradu dođe do promene vlasti, Radonjić je kazao da je na eventualno ponovljenim izborima to malo verovatno „jer tako govore iskustva s ovih izbora“.

„Opozicija je izašla na njih u pokušaju da uđe u institucije. Međutim, ovo iskustvo nam je pokazalo da su uzaludne nade u njihovu koliku-toliku regularnost. Najvećim delom je izborna krađa učinjena pre izbora, kroz ucenjivanje, zastrašivanje i kupovinu glasova i kroz medije s nacionalnom frekvencijom kojoj opozicija nema pristup“, objasnio je profesor.

Dodao je da opozicija na izborima nastupa praktično bez resursa i s kontrolorima za koje se ispostavilo da ili nisu bili dovoljno obučeni ili dovoljno motivisani da brane rezultate glasanja.

„Ne možete da se oslonite na kontrolore koji su se javili na oglas. Kontrolori moraju da budu stranački aktivisti. Da bi došlo do promene vlasti, moraju se dramatično promeniti izborni uslovi, pristup medijima, ali i tužilaštvo koje uporno ćuti na brojne izborne nepravilnosti“, istakao je Radonjić.

Naveo je da medju opozicionim strankama nema elementarnog dogovora i da koalicija Ujedinjene opozicije Srbije neće opstati.

„Od Đilasovog istupa su se ogradili Narodna i Demokratska stranka (DS), kao i predvodnik liste za Beograd profesor Vladeta Janković, koji neće biti kandidat ovog bloka na eventualno ponovljenim izborima. Dakle, verovatno je da koalicija neće opstati, a ukoliko opstane, biće to proizvod čiju je trulež nemoguće ne osetiti“, ocenio je profesor.

Na pitanje da li su, nakon održanih izbora, birači u Beogradu delimično izgubili poverenje u pojedine stranke i lidere, Radonjić je kazao da su odnosi u opoziciji „šizofreni i oportuni“.

„Nemoguće je da opozicija priča o beogradskim izborima, i da nijednom rečju ne dovodi u pitanje masovne neregularnosti na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Takodje, prosto je nedopustivo da u izbornoj noći pa čak i nekoliko dana kasnije, opozicija nije imala svoje podatke o beogradskim izborima, da ne pominjemo parlamentarne i predsedničke za koje verujem da i danas ne poseduju svoje podatke. Utoliko je besmisleniji protest koji je organizovala koalicija Moramo pred RIK-om 4. aprila. Dakle, imamo protest, a nemamo podatke i zapisnike i ne znamo protiv čega se tačno bunimo, osim što je presedan da se RIK odjavi u izbornoj noći“, rekao je Radonjić.

Dodao je da problem postoji i u Ujedinjenoj opoziciji Srbije „čije su se dve značajne članice ogradile od razgovora Đilasa i Vučića“.

„Narodna stranka je otišla toliko daleko da je Vuk Jeremić izjavio da ukoliko Vučić pristane na ponavljanje izbora da je onda jasno da imamo tehničku koaliciju SSP i SNS i da Narodna stranka neće učestvovati u tim vaninstitucionalnim aranžmanima. I onda ide potpuni zaokret – nakon što je saznao da je moguće da će se ponoviti izbori u Beogradu, Jeremić gazi prethodno rečeno i konstatuje da je to dobra vest, čak je i iskazao potrebu da se članice njihove koalicije bolje dogovaraju bez prava da se ponove greške iz prethodne kampanje. Prosto rečeno, oportuno i šizofreno“, ocenio je profesor.

Na pitanje Bete kako bi opozicija trebalo da nastupi na eventualnim prevremenim izborima u Beogradu, Radonjić je kazao da bi prethodno trebalo da se izbori za „dramatične“ promene izbornih uslova, pristup medijima i ravnomernu zastupljenost u Gradskoj izbornoj komisiji (GIK).

„Takođe, neophodno je obučiti veliki broj kontrolora za sva biračka mesta. Kao dobar građanin rekao bih da je neophodna jedna opoziciona kolona – da se ujedine Ujedinjeni, Moramo i Ajmo ljudi“, istakao je Radonjić.

Upitan da li je moguće da posle prevremenih izbora SNS formira vlast s nekom opozicionom strankom ili grupacijom, profesor je rekao da prvo treba sačekati da se završe tekući izbori.

„Dakle, osnovna je procedura da se završe ovi izbori i da se vidi raspored mandata. Bez svega toga, upadamo u stupicu razgovora Đilas-Vučić“, naglasio je on.

Na pitanje, ukoliko Aleksandar Vučić ne bude nosilac liste SNS-a, da li bi to uticalo na ishod izbora, profesor je rekao da će na ishod više uticati stranački resursi.

„Jedino što znam je da će, ukoliko se beogradski izbori ponove, bez parlamentarnih i predsedničkih izbora, SNS i Vučić sada dobiti priliku da sve svoje resurse usmere na beogradsku kampanju. To svakako nije dobra vest za opoziciju“, zaključio je profesor Ognjen Radonjić.