Radonjić: Ubistvom Đinđića počeo povratak starih struktura na vlast

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Profesore Radonjiću sve ste ispravno i tačno rekli. Pitanje je kako dalje?

2. Što se tiče Đinđića, „koji je isporučio Slobodana Miloševića Hagu i krenuo u obračun sa ratnozločinačkim i mafijaškim strukturama čiji predstavnici su ga i ubili“ želim da dam svoj komentar. Nikad mi se nije sviđao kao osoba, ali ga poštujem kao dobrog organizatora i nekog bez koga bi Milošević teško pao. Ono što mu zameram je što Miloševiću nije prvo suđeno ovde, za zločine nad sopstvanim narodom, pa tek ona u Hagu. Što se tiče obračuna sa mafijaškim strukturama, on je zarad skidanja Miloševića, i ušao u saradnju sa njima. Ja mu to ne prebacujem, nego ga zbog toga i poštujem. Poštujem ga jer je znao da time rizikuje svoj život, a sve da bi skinuli bedu koju smo imali na vlasti. Moje mišljenje je da je ispao glup i da nije verovao da mu oni mogu naškoditi, pa se nije sa njima obračunao na vreme. Verujem da se nešto slično događa i sada sa Vučićem i ovim kriminalcima, ali je Vučić izgleda naučio na tuđim greškama. Sve ostalo će istorija pokazati.

   1. Miloševića je morao da izruči Hagu , jer je bio veliki pritisak od strane Amerike i EU. Uostalom, i Koštunica je posle izručio sve koje je Haški sud tražio. A Djindjić je i ubijen jer je pokušao da se obračuna sa mafijom.

      1. Nije zbog pritiska već zbog nagrade od 100 miliona dolara, a on nije imao šanse imao je mnogo protivnika, Marko bi ga prvi iskasapio iz osvete.

         1. Marko je pobegao u Rusiju odmah posle 5. oktobra i više se nije vraćao. A ta priča o nagradi od 100 miliona je smešna.

   2. Nikad mi to neće biti jasno, zbog čega je Djindić bio toliko omražen u narodu+ sa toliko manjom podrškom. Dok Vučić ima toliku podršku. Ti u svom komentaru baš odaješ tu nijasnu ( dovoljne)razlike kojom vidiš Djindjića i Vučića( naravno u korist ovog drugog). Da ostavimo po strani nacionalizam i naciošovinizam( u poslednje vreme) kome je Vučić sklon. Možda i nisi nekadašnji glasač Slobodana Miloševića, više si ogorčen pripadnik ovog naroda koji je glasao za tu bedu kako ti kažeš, a pojavio se neki koji je pokazao na greške, potpuno drugačiji od Miloševića sa imidjom i harizmom čoveka koji personifkuje sam zapad i Evropu, dok još propagira te vrednosti. To je baš prst u oko. Što se tiče politike, Djindjićeva najveći promašaj je pružanje podrške neke 92 Radovanu Karadjiću, šta je bilo posle sa tim i ne sećam se. Slobodno nek neko podseti. Po meni kao predstavnik gradjasnke opcije i opozicije trebao da se sudrži da se ne meša.

      Ako si klinac , tvoje pravo da lupetaš! Ako si neposredi učesnik 5 oktobra i u godinama, ne valja ništa!

      Kao svaki čovek sa vrlinama i manama, to je pričao ja misli Žarko Korać, Djindjić je bio zadivljen strukturma bezbednosti, na svim nivoima. I to je platio glavom! Nisu njega zanimali uličarski mafijaši, koji su deo jedne priče, i koji su završili i bez sudjenja( metak u glavu). Djindjić je bio opčinjen ovim drugima koji su radili za državu (komdant crvenih bertki Legija, snajperista Zvedan Jovanović,pazi akcenat na zvanja), koji su bili obučeni i imali praktičnu moć. I kako vidimo većinom su svi živi( za one koje nismo čuli, a da nisu potpuno otišli na ulicu) i opet Legija se možda se leti i kupa na nekom bazenu i moru.( onima koji rade za državu i strane obaveštajne službe se mnogo šta oprašta)

3. Aleksis de Tokvil: „Mnoge nacije propadaju pre nego što postanu svesne svojih grešaka“. Slobodan Jovanović: „nacija sama sobom ne predstavlja ono što se u filosofiji naziva ‘vrednost’. Vrednost joj mogu dati samo opšti kulturni ideali, kojima se ona stavila u službu“. Krst – savremene civilizacije (opstanak naroda i nacije) – čine prečage: nauka i demokratija ; a toga nema bez građanskog društva. Kritičnu masu građanskog društva smo počeli da gubimo već 1997-1998 to je naš najveći problem…