Radosavljević: Priština se bavi prisilnom integracijom teritorije, a ne integracijom stanovništva na severu

Radosavljević dodaje da se čini da kada je reč o sugestijama koje je kosovska strana poslala Briselu, da je to tema samo na Kosovu, odnosno tema samo za glavnog pregovarača Prištine Besnika Bisljimija.

„Prošle godine u septembru je predložen plan sprovođenja sporazuma koji je Srbija prihvatila. U međuvremenu Kosovo je izlazilo sa svojim sugestijama da možda pokaže kako su oni, eto, konstruktivna strana u dijalogu, kako žele da sednu za pregovarački sto, iako na terenu situacija izgleda potpuno drugačije. Oni u suštini ne žele nikakav pomak, bar ne u onom formatu i onim radosledom koji je predložen od strane EU. Tu konkretno mislim na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, odnosno da je ona prioritet, kao što smo nebrojeno puta čuli od strane evropskih predstavnika, drugih međunarodnih zvaničnika, ali i srpskih predstavnika, da je ZSO primarna stvar koja mora da se adresira, pa onda sve ostalo. Dok sa kosovske strane imamo drugačiji redosled, gde se, barem ova vlada, fokusira na priznanje, pa onda sve ostalo“, kaže Radosavljević.

To što je kosovska strana poslala svoje u sugestije u Brisel, za našu sagovornicu nije znak da će ona u predstojećem periodu biti konstruktivnija u dijalogu.

„Rekla bih da je ovo neka vrsta simuliranja konstruktivnosti u procesu dijaloga, a ne njihova iskrena želja da dođe do nekog konkretnog pomaka po pitanju normalizacije odnosa sa Beogradom. U ovim okolnostima vrlo je malo verovatno očekivati da će biti nekih konstruktivnih koraka i od strane Beograda i sa strane Prištine, barem ne ove godine dok iščekujemo i američke izbore u novembru, ali isto tako i kosovske. Čini se da je kosovska strana i te kako fokusirana da promeni stanje na terenu, odnosno da se bavi prisilnom integracijom teritorije, a ne stanovništva na severu Kosova i ne normalizacijom odnosa i komunikacijom sa svojim građanima“, ocenjuje Radosavljević.

Ona ukazuje da su posle deset godina od potpisivanja Prvog briselskog sporazuma dezintegrisane sve one institucije koje su u međuvremenu bile integrisane, da su Srbi van institucija i da postoji nevoljnost Kosova da uradi bilo šta po pitanju sprovođenja ZSO. Ističe da se Priština bavi pojediničnim elementima koji potpadaju pod ZSO, ali na način koji nije u formatu dijaloga sa Beogradom.

„To se tretira kao unutrašne pitanje Kosova. I tu dolazimo na ključno pitanje, a to je pitanje dinara, kao jednostrane odluke Centralne banke Kosova i nebrojenih pokušaja evropskih medijatora da dođu do nekog rešenja po ovom pitanju. Sada imamo i konačnu odluku o pasošima Koordinacione uprave tako da i oni potpadnu pod bezvizni režim EU i veoma oštru reakciju kosovskih zvaničnika na čelu sa ministarkom spoljnih poslova Gervalom Švarc, koja optužuje određene evropske zvaničnike da rade na dezintegraciji ili odvajanju kosovskih Srba, iako su u suštini Kosovo i Srbija bili na ivici toga da međusobno priznaju i pasoše pored ličnih dokumenta“, kaže Radosavljević.