FOTO: Foto: BETAPHOTO/European Commission/Etienne Ansotte/MO
Većina građana starijih od 45 godina sa Zapada Srbije i iz Šumadije podržava ulazak u Evropsku uniju dok su mladi uglavnom neodlučni, rezulatati su istraživanja „Srbija i EU – Predrasude i stavovi” Evropskog pokreta u Srbiji, koje je Danas objavio početkom vikenda.
Po rezultatima istraživanja polovina stanovništva iz tih regiona smatra da bi pristupanje Srbije EU unapredilo ekonomski razvoj i podstaklo rad lokalnih vlasti.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica je ocenila da se mladi ne sećaju perioda izolacije 1990-ih godina.
– Imamo veliku konfuziju među mladima koji sa druge strane najčešće putuju u zemlje EU, rekla je Đurica na predstavljanju rezultata istraživanja u Beogradu, dodavši da je „napredovanje evrointegracija sporo, a da je pad podrške EU znatan i alarmantan, te da su razlozi kompleksni”.
Kao glavni razlog istakla je nedostatak informacija o EU ili upitan kvalitet informacija, takođe i da rezultati istraživanja „Srbija i EU – Predrasude i stavovi” pokazuju da veću podršku članstvu pružaju ljudi koji imaju decu, koji su putovali u zemlje EU te sa višom stručnom spremom i iz urbanijih sredina.
Borivoje Radić: Šumadija je „so soli zemlje naše”
Borivoje Radić, iz Šumadijske regije, jednog od osnivača Demokratske stranke to što ulazak u EU podržava većina građana u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji ne treba da čudi.
– To je ipak područje Srbije gde većina stanovnika pripada prosvećenijem delu naroda i ima jasniju predstavu o vrednostima evropske civilizacije i prednosti koje ona donosi, za razliku od nekih drugih krajeva, smatra on.
Drugi, ne manje bitan razlog po njemu je taj, što su Šumadija i Zapadna Srbija uvek bile pokretač promena i prednjačile na putu Srbije ka napretku, od Prvog i Drugog ustanka pa sve do novijeg doba.
– Još je početkom 20. veka umni Jovan Skerlić govorio da su gotovi svi napredni pokreti i ideje kretali iz Šumadije i da je tu „so soli zemlje naše”. Tako i sada, kad Sbija teži da se priključi EU za očekivati je da je podrška takvom nastojanju u ovim krajevima naše zemlje evidentna, zaključuje Radić.
Takođe, ovog našeg sagovornika ne iznenađuje mnogo ni podatak da je većina onih koji podržavaju ulazak Srbije u EU iz starije populacije.
– Mlađa populacija nije imala priliku da prođe kroz sve ono kroz šta su stariji u zadnjih nekoliko decenija prošli od rušenja Berlinskog zida i potpune promene globalne drustveno političke scene u Evropi pa i svetu, pa do rata na ovim našim prostorima. Iz svih tih i loših i dobrih iskustava stariji su imali priliku da se uvere šta su prave vrednosti kojima treba težiti, kaže on za Danas.
Mladi odrastaju, po njegovim rečima, u potpuno novom ambijentu, neopterećeni okruženjem i ne interesuje ih mnogo kuda im zemlja ide, smatrajući valjda da neko drugi o tome treba da brine.
– Mladi su ovde i pod uticajem narastajućeg nacionalizma koji im nameće antievropske stavove, što dodatno doprinosi formiranju njihovog mišljenja, upozorava Borivoje Radić.
Nikola Nešić: Više se priča o putu Srbije u EU nego što se na tome radi
Nedovoljna informisanost o tome koliko građani država članica Evropske unije investiraju u zemlje kandidate, među kojima je Srbija, jedan je od razloga što građani Srbije i ne vide prednosti, iako su ta ulaganja nekoliko puta veća u odnosu na ostale zemlje ili grupacije, mišljenja je Nikola Nešić, šef odborničke grupe Nova snaga Kragujevca i narodni poslanik Zajedno u prošlom sazivu republičkog parlamenta.
– Sutradan, ako dođe dan da Srbija pristupi EU, ti isti građani koji sada investiraju treba da glasaju da mi budemo deo Evropske unije. Ni mi nismo svesni šta dobijamo time, a zamislite da se postavi pitanje šta građani EU dobijaju od Srbije?, postavlja Nešić logično kontrapitanje.
I po njegovom mišljenju pored neinformisanosti, nejasni procesi i netransparetnost tih koraka, onemogućavaju da put ka EU bude opipljiv i dostižan.
– To dođe više kao san, a ne realnost na kojoj treba da radimo i da za postignut rad imamo rezultat u vidu približavanja EU, kaže on.
Ratovi u neposrednoj okolini, dodatno, podsvesno teraju u zatvaranje u sopstvene granice, a ne na razmišljanje o grupisanju i unijama.
– Na kraju, realnost je da se više priča da je Srbija na EU putu, nego što se zaista na tome radi, zaključuje on.
Dalibor Jekić: Raduje podrška građana EU, brine uticaj propagande SNS na mlade
Pad podrške ulaska Srbije u EU je potpuno očekivan iz Dalibora Jekića, narodnog poslanika Stranke slobode i pravde, a brojni su razlozi koji su uticali na poslednje rezultate istraživanja.
– Srbija već dugo tupka u mestu što se tiče evropskih integracija, taj dug put je očigledno ostavio svoje posledice jer je kod građana počela da opada nada da ćemo mi u skorijoj budućnosti postati i zvanično deo EU. Srbija ima ogromnih problema sa kriminalom i korupcijom, sa stanjem demokartije, sa slobodom medija, zarobljenim institucijama, a sa čim ne želi da se izbori vlast SNS-a, tvrdi on.
Po Jekićevom mišljenju razumljivo je što vlast ne želi da se izbori sa ovim gorućim problemima jer bi njihovo rešavanje dovelo do njihovog pada sa vlasti.
– Većina građana nije baš detaljno upoznata sa razlozima zbog čega Srbija ne napreduje na evropskom putu, ali to kod njih stvara nezadovoljstvo i odustajanje od evropskog puta. Takođe, još jedan od razloga zbog čega opada podrška EU jeste da je ova vlast vodila medijsku kampanju protiv EU, a da podsetim to je period od 12 godina. Umesto da prikaže sve investicije i donacije koje su došle iz Evropske unije u našu zemlju, da je EU naš najveći spoljnotrgovinski partner, da je EU najbolje mesto za život, da smo mi deo Evrope i da prirodno pripadamo EU, imali smo žestoku kampanju protiv EU, ističe Jekić.
U ovom trenutku, po njemu, možemo da kažemo da je pad podrške posledica delovanja evropske administracije, tolerisanje autokratije u Srbiji, nereagovanje na urušavanje demokratije, demokratskih procesa i na stanje medija, praktično sve ono što je u direktnoj suprotnosti sa vrednostima na kojima je i nastala Evropska unija.
– Za ovaj režim kod nas je pronađena nova definicija a to je stabilokratija, to je itekako razljutilo građane koji su verovali u evropske vrednosti koje želimo što pre da postignemo ne zbog EU već zbog naše zemlje. Poslednje razočaranje je odustajanje odustajanje od sprovođenja istrage o pokradenim izborima koja je bila definisana Rezolucijom Evropskog parlamenta, smatra ovaj naš sagovornik.
Pak, njega raduje što su istraživanja pokazala da građani iz Regiona Šumadije i Zapadne Srbije koji imaju preko 45 godina i dalje podržavaju ulazak Srbije u EU, ali ga istovremeno i brine što su mladi neodlučni.
– Ta konfuzija kod mladih ljudi je posledica izveštavanja medija. Mlad čovek koji ima 20 godina je imao samo 8 godina kada je Srpska napredna stranka došla na vlast i bio je izložen strašnoj medijskoj propagandi protiv EU. To je ono što su i istraživanja pokazala, a to je nedovoljna informisanost. Vrlo je moguće, nemam dovoljno informacija, da region Šumadije i Zapadne Srbije ima više mogućnosti da gleda televizije koji nisu pod kontrolom vlasti i da je zbog mogućnosti objektivnije informisanosti veća podrška u odnosu na ostatak zemlje, ceni Jekić.
I, po njemu, Evropska unija jeste najbolje mesto za život, između ostalog najviše naših građana se opredeljuje da živi u nekoj od evropskih zemalja.
– Srbija je deo Evrope i prirodno joj je mesto u EU od koje ne treba odustati bez obzira kakva politika neke evropske administracije bude bila prema našoj zemlji, završava Dalibor Jekić izjavu za Danas.
Vlatko Rajković: Brojni faktori starosne i regionalne razlike u podršci građana EU
Za Vlatka Rajkovića, osnivača Evroaltalnskog kluba u Kragujevcu i gradonačelnika posle promena 5. oktobra 2000. godine podrška pristupanja Srbije EU opada među građanima Srbije godinama i to iz više razloga.
– Pre svega to je rezultat višegodišnje, namerne, organizovane i sistematske antievropske politike vlasti u Srbiji, izričit je on.
Drugi razlog su jako oslabljene proevropske snage unutar Srbije, pre svega političke.
– Treći razlog je samo delovanje evropske zajednice naroda: slaba i nedosledna spoljna i bezbedonosna politika EU; nejasna i nemušta politika proširenja; različito delovanje pojediničnih evropskih država prema Srbiji i zapadnom Balkanu, nabraja Rajković.
Četvrti razlog je i po njemu vezan za vremensku dimenziju.
– Stariji građani su zaboravili šta je se sve dešavalo zadnjih 30 godina. Mnoga sećanja su se „promenila”. Došle su nove generacije koje ne znaju ništa o prošlosti ili „znaju ono što im se servira”. Većina građana pozitivne uticaje Evrope shvata zdravo za gotovo, pa čak i kao obavezu evropske zajednice, kaže on.
U konačnici, i po njemu, svi ovi razlozi kreiraju milje koje nije proevropsko, čak je u nekim aspektima i antievropsko.
– Mišljenja sam da delovanje ovih uzročnih faktora dobrim delom objašnjava postojeće starosne i regionalne razlike u podršci građana ulasku Srbije u EU, ocena je Vlatka Rajkovića rezultata istraživanja „Srbija i EU – Predrasude i stavovi”.
Bojan Stojadinović: Mladi „sluđeni” medijima vlasti i društvenim mrežama
I po Bojanu Stojadinoviću, političkom analitičaru i dugogodišnjem šefu odborničke grupe pokreta Zajedno za Šumadiju u kragujevačkoj skupštini, kao i za prethodne sagovornike razumljivo je što „stariji” građani Šumadije i Zapadne Srbije podržavaju u visokom procentu ulazak Srbije u Evropsku uniju.
– Jer su to generacije koje su rasle u vremenu potpune izolacije Srbije i dobro znaju kako je to kupovati benzin na flašu, čekati u redovima za hleb, mleko, cigarete. Opet te generacije su posle 2000.-te i otvaranja zemlje uspeli da iskoriste da otputuju u zemlje Zapadne Evrope i vide koliko su se one promenile za desetak godina izolacije Srbije, i šta donosi Evropska unija, a to je dobar, miran život, plate od kojih može ne samo da se preživi već i da se bez problema vozi dobar auto i ode na egzotično letovanje, navodi on.
Mlađe generacije nisu osetile te godine, podseća i ovaj naš sagovornik.
– A „prajm mediji” koji su pod kontrolom države ih bombarduju suludim sadržajima kao što su: „Aktuelnosti”, idoli su im Nestorovići, Borojevići i ostali teoretičari zavera… To se „kvalitetno prenosi” preko društvenih mreža na koje se mladi oslanjaju u dobijanju informacija, pa oni tako „sluđeni” i nemaju definisan stav o EU, zaključuje Bojan Stojadinović za Danas.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
