Da li Jeremić, Tadić i Radulović prelaze cenzus?

Za obe liste, tvrde oni, prateći je efekat iznenađenja, odnosno mogućnost da se u finišu kampanje ipak domognu tog praga, zbog čega sagovornici Danasa pozivaju na strpljenje i izražavaju suzdržanost u procenama.

Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID, kaže za Danas da su SDS-DJB i NS “najozbiljniji kandidati koji mogu da se umešaju u borbu za cenzus”.

– Budući da se nalazimo na 15-ak ključnih dana do izbora i u periodu u kojem se očekuje najintenzivnija kampanja, rano je za prognoze. Svi glavni resursi se čuvaju za ovaj period. Izvesno je da će vladajuća koalicija oko SNS imati najviše glasova, kao što je izvesno da će opoziciona Srbija protiv nasilja biti na drugom mestu – kaže Klačar.

Cenzus će preći i SPS, dodaje, kao i verovatno dve desno orijentisane koalicije: Novi DSS i Nacionalno okupljanje.

– Za sve ostale liste moramo biti strpljivi jer je rano za prognoze budući da su neke liste formirane kasnije (lista SDS-DJB) ili su u kampanji samostalno, poput Narodne stranke – napominje Bojan Klačar.

Prema njegovim rečima, cenzus je nizak i treba biti strpljiv u finalnim prognozama.

– Najozbiljniji kandidati koji mogu da se umešaju u borbu za cenzus su upravo SDS-DJB i NS – zaključuje on.

Predrag Lacmanović, izvršni direkor agencije Faktor plus, kaže za Danas da pored Srbija protiv nasilja, stranke desnice – koalicije Dveri i Zavetnika, kao i Novog DSS i POKS – izvesno prelaze cenzus.

– Kod stranaka Vuka Jeremića, Borisa Tadića i Saše Radulovića, preciznije malih procenata zabeleženih u istraživanjima javnog mnjenja, može da dođe do iznenađenja – objašanjava naš sagovornik.

U kontekstu ovih stranaka, kaže dalje, moglo bi da se dogodi iznenađenje, da pređu cenzus, iako to za sada istraživanja ne beleže.

On napominje da je Vuk Jeremić posebno energičnije nego inače ušao u kampanju, tako da je tu pomenuti efekat iznenađenja – da pređe cenzus – izrazitiji.

– Tadić i Radulović nešto slabije stoje u istraživanjima. Za njih je taj efekat iznenađenja moguć u Beogradu, ali, ponovimo, za sada se to ne vidi u istraživanjima – ističe Lacmanović.

Sagovornik Danasa kaže da to zavisi od mnogih faktora, među kojima su između ostalog, stopa izlaznosti i obaveštenost građana o njihovoj izbornoj ponudi.

Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, izjavio je nedavno da prema istraživanjima u koje ima uvid, koalicija Srbija protiv nasilja je trenutno u blagoj prednosti u odnosu na vladajuću koaliciju, a zajedno sa strankama desnice imaju nešto više od 10 procenata prednosti od stranaka na vlasti.

Lazović tvrdi i da postoji solidan broj još neopredeljenih građana, ali i neodlučnih glasača koji su ranije glasali za SNS, ali su razočarani i shvataju da je situacija u Srbiji jako teška i da su promene neophodne.

On je rekao i da prema onome što se može videti u njemu dostupnim istraživanjima – lista Socijaldemokratske stranke i Dosta je bilo, Nove stranke, Liberalno-demokratske partije i druge manje stranke ne prelaze cenzus.

– Ti će se glasovi baciti, ali za sada imaju podršku od po manje od jedan odsto i to će takođe uticati na krajnji rezultat – zaključio je on.

S druge strane, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, rekao je pre nekoliko dana da je „sada prvi put lista „Srbija ne sme da stane“ ispred liste Dragana Đilasa“.

– Sve liste zajedno, osim nas i Saveza vojvođanskih Mađara, od Đilasove liste do socijalističke imaju tri do četiri odsto manje nego mi sami na nivou republike. Ako bi oni uspeli u narednih 20 dana da idu tri odsto gore, a mi dole, bili bismo na ivici sa SVM možemo li da napravimo vladu – rekao je Vučić.

Poslednje istraživanje javnog mnjenja uradila je Nova srpska politička misao, Đorđa Vukadinovića, koji je i na listi Narodne stranke – Vuka Jeremića.

Rezultati tog istraživanja od sredine novembra pokazali su da izbornu listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ podržava 39,2 odsto građana, dok bi se za listu „Srbija protiv nasilja“ opredelilo 25,8 odsto ispitanih.

Prema ovom ispitivanju, 8,1 odsto osvojila bi lista Socijalističke partije Srbije, a 8,4 procenta građana odgovorilo je da bi glasali za opoziciju, ali ne znaju za koga.

Dveri i Zavetnici zajedno imaju podršku 5,1 odsto birača, koalicija Nada koju čine Novi DSS i Poks 4,4, a cenzus bi prešla još i Narodna stranka sa 3,2 odsto podrške.

Koalicija SDS i Dosta je bilo, po tom istraživanju ima 2,5 odsto podrške birača.