Nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, u Crnoj Gori imao tri vrste pobednika, kaže za Danas Zoran Radulović, novinar crnogorskog nedeljnika Monitor, komentarišući događaje iz Crne Gore.
„Prvo, pobednik je vlast jer je pokazala sposobnost da određeni zakon koji ima nekakvu važnost izgura do kraja bez obzira na sve uvrede i pretnje.“
Pobednik je i opozicija, navodi dalje Radulović, jer je demonstrirala da je spremna da podnese žrtvu kako bi sprečili usvajanje zakona koji im ne odgovara, insistirajući „pre nego što budu ubijeni, prebijeni ili uhapšeni“, navodi naš sagovornik citirajući reči opozicionog poslanika Slavena Radunovića.
Treća pobednička strana, navodi naš sagovornik, jeste „mitropolit Amfilohije i njegovi poručnici koji su organizovali sve proteste u Crnoj Gori i tenzije podigli na najviši nivo“.
Ali za razliku od vlasti i opozicije, navodi Radulović, mitropolija je u svemu ovome koristila „termostat“ pokazujući da „imaju moć da opstruišu kada zatreba i sposobnost da budu kooperativni“.
Sve ovo je, ukazuje dalje sagovornik našeg lista, „pokazalo da je Crna Gora podeljena na dva centra moći – vladajući DPS i Srpsku pravoslavnu crkvu, to jest između Mila Đukanovića i mitropolita Amfilohija“.
Sam zakon, ukazuje dalje, ne ugrožava nikoga a naročito nije povod da se „gine zbog njega“, i on se svakako može osporiti na sudu. „Crna Gora danas nije ni za jotu drugačija nego juče pre nego što je usvojen Zakon, jer on ne donosi ništa novo“ i prema njemu imaju isti tretman oni koji veruju u Boga i oni koji ne veruju.
A u skupštini smo mogli često da čujemo, podseća naš sagovornik, da su oni koji podržavaju zakon „bezbožnici“.
Na svakoj barikadi stajalo je po jedno svešteno lice koje je „komandovalo masom“, tvrdi Radulović i naglašava da „nijedan pop nije taknut“.
Ukazao je dalje da u Crnoj Gori postoje četiri velika sveca – Sveti Vladimir, Sveti Petar (obojica ranjeni u boju), Sveti Vasilije, Sveti Stefan Piperski, te da su i kroz istoriju sveštena lica „naše pretke vodili u takozvani „udar na ovce“.
„Sve ovo služi za prikrivanje mnogo ozbiljnijih stvari“, kaže Radulović ukazujući na činjenicu da će u Skupštini CG biti usvojen novi Zakon o radu, koji predviđa čak 50 različitih situacija u kojima poslodavac može dati otkaz zaposlenom bez disciplinske kazne.
Iz vladajućeg DPS-a osudili su događaje iz Skupštine navodeći da „nasilničko i huligansko ponašanje poslanika Demokratskog fronta koji su u Parlamentu izazvali je vandalski incident nezapamćen u crnogorskoj istoriji“.
Pozvali su građane da budu spokojni i da ne nasedaju na provokacije onih koji su, kao navode, „vazda bili spremni da na oltar velikosrpskog nacionalizma prinose tuđe žrtve, pokušavajući licemerno i neuspešno da sebe prikažu kao heroje“.
Bošnjačka stranka osuđuje nasilje koje je demonstrirano, i poziva na pribranost i stabilnost.
„Poslanici, kao legitimni predstavnici građana, dužni su da poštuju zakone Crne Gore. Zato, podrška institucijama u doslednoj primeni zakona i propisa, da se zakon primeni dosledno na sve, pa i na poslanike.“
Kako se navodi dalje u saopštenju, „osuđujemo ratnohuškačke pozive upućeni iz skupštinskih klupa. Nas to ne iznenađuje i to nas ne može zaplašiti. Isti akteri bili su podrška 90-ih godina, onima koji su, u našem okruženju, palili i razarali i džamije i crkve“.
Građanska alijansa apelovala je na vladu da, kako navode, počne da neguje kulturu dijaloga i da sve, a pogotovo osetljiva identitetska pitanja, rešava u atmosferi promišljenog dijaloga i razumevanja svih strana.
Poslanik Socijaldemokratske partije, Ranko Krivokapić, koga su poslanici Demokratskog fronta vređali, kazao je da je crnogorski parlament doživeo šešeljizaciju. Krivokapić je dodao da je ovu situaciju doživeo 1995. kada je to radio Šešelj. „Oni kasne kao što vidite gotovo dve decenije. I Srbija je to prevazišla a ostaci Šešelja su još tu i mi te scene gledamo sada. Znam ih, ovo nisu najbolji oni, kazao je, između ostalog, Krivokapić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.