Najava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da će do kraja 2026. biti ispunjeni svi kriterijumi za članstvo u EU, nije realna ako se pogleda stanje u kojem je reformski proces sada, i ono što se od Beograda zahteva da uradi, kažu sagovornici Danasa.
Vučić je u utorak uveče naveo da je najnoviji „strahovito ambiciozni“ cilj Srbije na putu ka EU da do kraja 2026. ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU.
„Ne kažem da ćemo 2026. ili 2027. ući u EU, to nije na nama, nego na Evropljanima, ali da mi ispunimo sve kriterijume”, rekao je Vučić i markirao još jednu godinu spremnosti Srbije u nizu.
Ako Srbija ne otvori klaster 3 u decembru, šanse da uđe u isti voz do EU sa, Crnom Gorom i Albanijom su na nivou statistička greške.
Da bi se to desilo, Srbija je imala 2 mogućnosti:
1. Da pokaže dramatičan napredak u reformama u poslednjih godinu dana ili
👇 https://t.co/gi3xp7N9et— Bojana Selaković (@bojana_mala) November 8, 2024
Iako je od 2014. bilo puno targetiranja godine spremnosti Srbije i najava o članstvu, vlast nije uspevala da ih ispuni, a sada Vučić ponovo očekuje da građani poveruju da će za dve godine uraditi ono što nije za deset godina.
Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike, za Danas kaže da ovu izjavu možemo gledati kao rekaciju na najave premijera Albanije i predsednika Crne Gore.
– Kako su Rama i Spajić najavili da će Albanija i Crna Gora završiti pregovore za članstvo 2027, tj. 2026, ovu izjavu možemo videti kao reakciju na njihovu najavu. Ipak, ako pogledamo tempo reformi, i trenutni nivo pripremljenosti, 2026. nije uopšte realna najava – navodi Dimitrov.
On konstatuje da usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, stanje demokratije i vladavine prava, kao i pitanje normalizacije sa Kosovom ostaju glavni blokirajući faktor i ne vlast nema volju i interes da ih adresira i reši.
I Marku Savkoviću, višem savetniku Isac fonda, je teško da se saglasi sa tom optimističkom pr(o)cenom, jer, kako navodi, Srbija već tri godine nije zabeležila značajniji napredak.
Objašnjava i zašto tako misli, pa ističe da u tri „najvažnija“ poglavlja (23, 24, 35) nema napretka iako u poglavlju 35 odgovornost delimo sa drugom stranom (Kosovom).
Dodaje da je za takav stav dovoljno pogledati zahteve Reformske agende od koje zavisi plasman sredstava obećanih Planom rasta poput „unapređenja slobode izražavanja izmenom Zakona o elektronskim medijima i javnom informisanju i medijima radi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima i usvajanjem zakona o javnim medijskim servisima i obezbeđivanje njihovog sprovođenja” planiranim za decembar 2025.
Zatim navodi i zahtev da Srbija „ne sme biti platforma za zaobilaženje režima restriktivnih mera EU”, nešto što, kako kaže, ona nažalost jeste ako se pogleda kako se razvijao obim naše trgovinske razmene sa Kirgistanom.
Tu je i zahtev da se van snage stave svi posebni i drugi zakoni i uredbe koji uvode odstupanja od zakonodavstva o javnim nabavkama” do juna 2027, a što je praksa kojoj predstavnici vlasti često pribegavaju, naznačava on.
Kao i da budu „usklađene sve preostale šeme državne pomoći u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa pravnim tekovinama EU” do decembra 2027.
– A zatim, što se u kontekstu Reformske agende ne pominje, a sigurno će se očekivati od nas je usklađivanje sa spoljnom politikom EU i pridruživanje režimu sankcija Rusiji, usklađivanje sa viznom politikom EU (dakle – uvođenje viza Rusiji, jasno je da mi nemamo nameru da to uradimo), ukidanje svih onih sporazuma o strateškom partnerstvu kojima se izbegavaju javne nabavke, zakon o GMO (uslov nam je i za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a sve zajedno merilo za zatvaranje poglavlja 30). Najzad, nema rokova za ispunjenje preporuka ODIHRa vezanih za pokretanje postupka za ispitivanje eventualnih zloupotreba u vezi sa biračkim spiskom ili radom REM-a – navodi Savković.
Kako zaključuje, teško mu je da se opredeli i kada je moguće otvaranje klastera 3 u pitanju.
– Nisu sve države članice donele odluku, postoji želja da se Srbija „pogura“ u procesu bez obzira na sva aktuelna dešavanja jer su u Briselu itekako svesni da je skepticizam na rekordnom nivou. Videćemo – zaključuje Savković.
Podsetimo, Vučić do kraja godine očekuje otvaranje Klastera 3.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.