„Rano je za aplikaciju Kosova, a rano je i za reagovanje Srbije“: Naim Leo Beširi o najavi da će Kosovo aplicirati za članstvo u EU

Budući da je, kako prenosi Kosovo onlajn, zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi obavestio češkog ministra za evropska pitanja Mikulaša Beka, čija zemlja predsedava EU, na sastanku u Pragu da Kosovo ima nameru da aplicira za članstvo u EU u toku ove godine, pitali smo Beširija kakva bi reakcija Srbije mogla da bude na taj potez Prištine.

– Aplikacija za članstvo u Evropskoj uniji prvi je korak dugog puta ka punopravnom članstvu. Imajući u vidu da pet od dvadesetsedam članica ne prepoznaje nezavisnost Kosova, teško je očekivati da bi Savet Evropske unije mogao jednoglasno da zatraži mišljenje Evropske komisije o aplikaciji za članstvo što je drugi korak. Bilo bi iznenađenje da se Španija, Kipar i Grčka slože da se pokrene drugi korak. Ukoliko bi se to dogodilo, odgovaranje na upitnik Komisije i sastavljanje izveštaja može da potraje i dve godine, kao u slučaju Srbije. Drugim rečima, rano je za aplikaciju, a rano je i za reagovanje Srbije – naveo je on.

Kako dodaje, ipak, uvek treba imati na umu da iako ne priznaju kosovsku nezavisnost svih pet zemalja na neki način sarađuje sa Prištinom i sve članice EU očekuju da Beograd i Prištine sprovedu sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum.

– Predsednik Vučić primenjuje taktiku neprotivljenja ukoliko zna da rezultat namera Prištine nije ni na vidiku. Ukoliko bi Beograd zauzeo ratobornu poziciju, malo je mera koje su mu na raspolaganju. Ministarstvo spoljnih poslova je toliko opterećeno pitanjem Kosova da se bar 75 odsto kapaciteta troši na borbu protiv Prištine. Ambasadori bi mogli biti na petama u glavnim gradovima pet protivnica nezavisnosti, a mogli bismo da vidimo užurbanu šatl diplomatiju s obećavanjem kupovine nekakvog oružja. U svakom scenariju gde postoji konsenzus u Briselu Srbija gubi. Ukoliko može da osigura bar jednu članicu da se usprotivi, konsenzus ne postoji, a dobri odnosi Vučića i Orbana su uvek prostor za eksploataciju – ukazuje on.

Prema njegovim rečima, bolji pristup bi bio da Srbija podrži namere Kosova i da se istinski založi za mirovni projekat u kome su sve zemlje Zapadnog Balkana članice EU.

– Tako bi ljudski i finansijski resursi Srbije mogli da budu usmereni na prekopotrebne reforme koje vode članstvu. Kako trenutno stoje stvari, članstvo Kosova u najbolju ruku bi za Srbijom kasnilo desetak godina – zaključuje Beširi.

Podsetimo, nezavisnost Kosova nisu priznale Grčka, Španija, Slovačka, Rumunija i Kipar.