Rasim Ljajić: Izbori koče reforme, ali razumem…

Ali takođe apsolutno sam spreman za svaku vrstu razgovora ukoliko koalicija odluči da ima jednog kandidata. Ukoliko koalicija odluči da ima više kandidata, u tom slučaju bih se i ja kandidovao. Čekamo poziv SNS na razgovor na ovu temu”, ističe za Danas Rasim Ljajić, potpredsednik i ministar Vlade Srbije i lider SDPS, povodom ranije najave da će se možda kandidovati za predsednika Srbije.

Na pitanje našeg lista da li će podržati predlog SNS ko god da to bude, on navodi da moraju prvo da čuju šta je stav SNS, imajući u vidu da su oni najveća stranka u koaliciji.

– Mi imamo obavezu više jer smo bili na listi SNS, a tu je SPS u nešto lagodnijoj poziciji s obzirom na to da su samostalno izlazili na izbore. Želimo da čujemo odluku SNS i kako će se ponašati SPS kao koalicioni partner i na osnovu toga ćemo doneti odluku – napominje Ljajić.

* Da li biste podržali Tomislava Nikolića za drugi mandat?

– Videćemo kada bude zvanično obelodanjena kandidatura i nakon razgovora sa SNS. Tada ćemo saopštiti i naš stav.

* A kakva je Vaša ocena ovog Nikolićevog mandata? Mislite li da bi trebalo da mu se pruži prilika za još jedan mandat?

– Mislim da se držao svojih ustavnih ovlašćenja i da iz toga nije izlazio. Ingerencije predsednika, objektivno govoreći, nisu velike. Nisam video da je bilo nekih većih iskakanja.

* Kako komentarišete to što je predsednik Rusije Vladimir Putin uputio nedavno pismo Nikoliću kojim indirektno podržava njegovu kandidaturu na predsedničkim izborima, iako on još zvanično nije kandidat?

– Pre svega, birači u Srbiji će ocenjivati svakog kandidata za predsednika Srbije. Mislim da je dobro da mi vodimo autonomnu politiku koja ima svoje spoljnopolitičke ciljeve i prioritete. Bez ikakve sumnje, i to će biti jedan od određujućih faktora po kojim ćemo mi eventualno dati nekome podršku, daćemo podršku kandidatu koji bude imao naglašen spoljnopolitički prioritet ulazak u EU. Naravno da je naš interes i najbolja moguća saradnja sa Rusijom i u političkom i u ekonomskom smislu. Potrebna nam je jasna politička platforma svakog kandidata na osnovu koje ćemo se opredeljivati.

* Mnogi članovi aktuelne vlade već sada diskredituju Sašu Jankovića kao predsedničkog kandidata, kao i Vuka Jeremića kao potencijalnog kandidata. Kako to komentarišete?

– Kampanja će, pretpostavljam, biti kao i sve dosadašnje. Malobrojni su izborni ciklusi prolazili bez udaraca ispod pojasa i ova kampanja i u jednom i drugom pravcu će biti takva. Konačni sud daju građani na biralištima. Prema tome, najvažnije je da imamo izbore koji će dati predsednika sa punim političkim legitimitetom.

* Očekujete li da će se opozicija dogovoriti oko jednog zajedničkog kandidata?

– Mislim da to nije realno, sudeći prema svemu što vidimo. Politička realnost pokazuje da će i u delu opozicije biti više kandidata, čak mnogo više nego što se moglo i pretpostaviti.

* Ukoliko na predsedničkim izborima pobedi kandidat koji nije predstavnik vladajuće koalicije, šta mislite kako bi funkcionisala ta kohabitacija?

– Realno govoreći najjači favorit na tim izborima biće kandidat koga predloži najjača stranka, dakle SNS i Aleksandar Vučić. Trebalo bi čudo da se desi da bude drugačiji neki scenario. Što se kohabitacije tiče, iskustva iz prošlosti nisu sjajna i pokazalo se da te kohabitacije u našim prilikama više unose nesigurnosti nego stabilnosti i normalne saradnje.

* Sve više se pominju i parlamentarni izbori zajedno sa predsedničkim. Da li ih Vi očekujete? I koji bi mogli da budu razlozi i opravdanje da se ti izbori raspisuju nakon manje od godinu dana od formiranja vlade?

– Mogao bih da navedem tri razloga. Jedan je loša atmosfera u skupštini. Čak smo po prvi put videli i da se muzički instrumenti unose u skupštinsku salu i da se horski peva. To nikad nije bilo. Drugi razlog je što ti izbori nisu dodatni finansijski trošak s obzirom da se održavaju i predsednički. I treći razlog koji može da bude jeste da se traži politički legitimitet za vladajuću većinu, da se izloži proveri njen rad.

* A šta da se proverava nakon manje od godinu dana rada?

– Iznosim moguće razloge više kao analitičar. Ako mene pitate, ja bih voleo da ih ne bude, ali razumem one koji razmišljaju i o održavanju tih izbora.

* Koliko je štetno za administraciju i reforme da se izbori održavaju na dve godine, u ovom slučaju na manje od godinu dana?

– Izborni proces svakako koči reforme i usporava administraciju, jer se čeka šta će biti posle sledećih izbora i da li će neki ministar da sedi ili ne. To se dešava u svakoj zemlji.

* Jedna od glavnih teorija u javnosti zašto bi se održavali parlamentarni izbori jeste ta da bi se tako osigurao veći broj glasova predsedničkom kandidatu vladajuće partije.

– Ta teorija ima osnova, ali nisam siguran da u konačnom ishodu može da donese rezultat. To može da pije vodu, ali može na drugoj strani da natera opoziciju na što veće udruživanje. Tako da to, takođe, nosi i opasnost.

* Kako komentarišete to što se slučaj Savamala još ne rešava?

– Ministar Stefanović je nedavno dao izjavu da se još vodi predistražni postupak i ja verujem da će taj postupak dobiti sudski epilog kao što je i premijer govorio.

* S druge strane, imamo slučaj nelegalne gradnje u centru Novog Pazara Muamera Zukorlića na koju vlast ne reaguje konkretnim merama.

– Sve što smo imali da kažemo o tome, mi smo rekli i ukazivali kao lokalna samouprava u Novom Pazaru. Oni su tražili da se ta gradnja zaustavi. Naravno da je Zukorlić uradio ono što je radio i ranije kada je koristio versku poziciju, a sada koristi političku. Radi šta mu padne na pamet, ne u korist islamske zajednice već u svoju vlastitu korist. Uvek koristeći isti model i princip – ukoliko mi ne date da to uradim, ja ću napraviti problem. Uvek je nešto ucenjivao računajući da ta vrsta ucene najlakše može da prođe, jer njega relativno lako možete da zadovoljiti time što mu date ono što traži i onda on bude miran neko vreme. Naravno, to je sve na štetu zakona i vladavine prava i time se šalje loša poruka.

* Kako onda vlast ima dvostruke aršine prema nelegalnoj gradnji?

– Ja se nadam da će se zakon poštovati, jer u protivnom, kao što sam rekao, lokalna samouprava u Novom Pazaru bi bila dovedena u gotovo nemoguć položaj kada je reč o borbi protiv nelegalne gradnje.

* Da li i koliko Vam smeta to što ste deo vlade u kojoj vaši koalicioni partneri imaju prilično neprimeren odnos prema medijima, istraživačkom novinarstvu i kritici?

– Meni ne smeta dokle god je vlada na kursu evropskih integracije, poštovanja ljudskih prava i vladavine prava, a to znači poštovanje i medijskih sloboda. U izveštajima Evropske komisije se uvek kaže da stanje može da bude bolje nego što jeste i svakako to jeste jedna živa stvar u kojoj prostora za poboljšanja apsolutno ima. I zato verujem da je značaj našeg pridruživanja EU i zbog slobode medija i vladavine prava i ljudskih prava, jer morate da svoje društvo uskladite sa standardima i zakonima EU.

* A kako mislite da su tu nešto promeni ako upravo oni koji vode državu ka EU daju izjave kojima diskredituju pojedine medije i novinare i tako utiču prvenstveno na autocenzuru u medijima? Premijer, na primer, podržava tabloide, a za Danas tvrdi da je tabloid i da ga ne čita.

– Mislim da mediji u ovom trenutku imaju mnogo veći problem, a to je ta ekonomska situacija vezana i za njihov opstanak na samom tržištu. S druge strane, imate i lošu ekonomsku situaciju kada govorimo o statusu samih novinara. To je ključni problem iz kojeg proističu drugi problemi vezani za slobodu medija. Naravno da mediji treba da budu korektiv vlasti, a li s druge strane dopustite nekada i nama da se ne slažemo s onim što se piše i govori.

O Miši Vaciću

* Marko Đurić je pre nekoliko dana potvrdio da nekadašnji lider ekstremističke organizacije Miša Vacić radi u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Kako komentarišete to što je neko sa takvom biografijom „nagrađen“ državnom službom?

– Pretpostavljam da je Marko Đurić ima u vidu sve to. Lično sam sa tim pokretom imao situacije kada su na nekoj tribini delili neke letke protiv mene. Meni je teško da govorim šta su bili razlozi zbog kojih ga je Marko Đurić zaposlio.