Rasim Ljajić: Moramo da ubrzamo evropski put

…, mogu se smatrati uzvratnim odgovorom Moskve na poruke američkog zvaničnika Hojt Brajana Jia o sedenju na „dve stolice“ i potrebi da se Srbija opredeli za EU naspram odnosa koje ima sa Ruskom Federacijom. U ovom kontekstu mogu se posmatrati i pretnje koje je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo ambasadoru Ukrajine u Beogradu Oleksandru Aleksandroviču, zbog njegove izjave da Rusija koristi zvanični Beograd da destabilizuje Balkan i uništi Evropu.

S obzirom na to da je prioritet spoljne politike Srbije punopravno članstvo u EU, koja je unazad tri godine u direktnom sukobu sa Rusijom zbog Ukrajine, nameće se pitanje sa koje strane zapravo stiže jači pritisak na Srbiju. Da li sa one koja kaže da je u evropskim integracijama Srbije neophodno biti na strani EU u odnosu prema Rusiji, ili sa ove druge, ruske, koja insistira na tome da se Srbija ne opredeljuje, odnosno ne odustaje od politike koja je privržena interesima Rusije na ovim prostorima.

Za Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade Srbije, u političkom smislu najvažnije je da članstvo u EU ostaje spoljnopolitički prioritet Srbije.

– Treba da učinimo sve da taj put ubrzamo. U ekonomskom smislu, EU je sa 65 odsto glavni spoljnotrgovinski partner Srbije. S druge strane, Rusija je treći spoljnotrgovinski partner i četvrto izvozno tržište za naše proizvode. Retko bi se koja zemlja tako lako odrekla takvog tržišta, posebno što sa Rusijom imamo bescarinski režim za 99 odsto proizvoda. Ako stvari postavimo na ovakav način, mislim da bi imali i više razumevanja za našu spoljnopolitičku poziciju, koja nije nimalo jednostavna – ističe Ljajić za Danas.

Upitan da li izjavu Sergeja Lavrova, šefa ruske diplomatije, o tome da pritisak Amerike na Srbiju vidi kao pritisak na Ukrajinu pred revoluciju, vidi kao pritisak Rusije, s obzirom na to da aludira na sukobe, ukoliko bi se Srbija opredelila za EU u odnosu na Rusiju, sagovornik našeg lista kaže da to nije slučaj.

– Ne bih tako daleko u tumačenju te izjave, ne verujem da je Lavrov mislio na sukobe – zaključuje sagovornik Danasa.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, komentarišući izjavu Lavrova da je pod istim pritiskom Amerike, kao što je sada Srbija, bila i Ukrajina pred revoluciju, kaže da „već duže vreme ruski zvaničnici, bez ikakvog otpora demokratskih opcija u Srbiji i šireg javnog mnjenja, ponavljaju mantru i proturaju laž o navodnom ukrajinskom scenariju“.

– Takvu perverznu percepciju imaju i ministri Vučićevog režima, najviše bivši i sadašnji ministri odbrane, ali i Vučić, koji pozitivni razvoj u Makedoniji nazivaju takođe ukrajinskim scenarijom u negativnom kontekstu. Oni pod ukrajinskim scenarijom smatraju nasilje i prolivanje krvi koje navodno organizuju organizacije civilnog društva pod pritiskom Amerike u trenutku kada je Ukrajina „prisiljena“ da izabere put evroatlantskih integracija. Evromajdan je nešto drugo. Tada su mesecima ukrajinski aktivisti, po kojima su pucali snajperisti korumpiranog proputinovog režima, nenasilno demonstrirali zbog korupcije u toj zemlji koja je smetala na putu evropskih integracija – objašnjava Milić.

Ona ukazuje da Srbiju u EU i NATO niko nasilno ne vuče, a da je Srbija sama izabrala put evrointegracija, kao i Ukrajina.

Jevremović: Smiriti loptu

Pavle Jevremović, diplomata u penziji, za Danas kaže da je paralela sa Ukrajinom preterana, jer je ukrajinska kriza bila dublja i sa većim ulozima, dok je Srbija na sporednom terenu.

– Kada Amerika učini korak, onda i Lavrov kaže urazumite se. Treba smiriti loptu i ne izazivati svojim izjavama reakcije jer su nam ipak važni i Amerika i Rusija, a uz to bi hteli da budemo i konstruktivni u rešavanju problema u ovom regionu. Rusija nam je važna oko pitanja Kosova, za koje nemamo politiku – smatra Jevremović. Prema njegovom sudu, i ambasador Ukrajine u Beogradu se malo zaleteo svojim izjavama. Jer, kako kaže, Jevremović, ako želi da nas upozori na nešto, ne treba to da radi preko medija, već na diplomatski način.