Rašković Ivić: Nedonošenje zakona po hitnom postupku bi bio korak ka demokratiji, ali nje nema

Ta odluka nije ništa novo budući da je nakon opomene Evropske komisije parlament i u prošlom sazivu u poslednjoj godini rada smanjio broj donetih zakona po hitnom postupku, ali je to učinjeno u trenutku kada je parlamentarna opozicija već uveliko bojkotovala rad parlamenta.

Sadašnja odluka Dačića i kolegijuma parlamenta po oceni te bojkot opozicije bila bi korak ka demokratiji, ali demokratije nema u Srbiji, ni opozicije u parlamentu.

Oni ističu i da je režim bez opozicije komotan i relaksiran i da može da radi šta hoće.

Predsednik parlamenta nakon sednice kolegijuma, koje će se ubuduće održavati svakog utorka, naveo je da će ubuduće o svakom zakonu biti organizovano javno slušanje, a kada se bude raspravljalo o rebalansu budžeta i budžetu za narednu godinu, neće biti spajanja te tačke sa drugim tačkama, a vreme za raspravu će biti duplirano.

– Razgovarali smo o tome da skupštinski odbori budu aktivni, da razgovaraju sa ministrima iz tih oblasti, ne samo kada je reč o zakonima već i kada su neka druga pitanja aktuelna – rekao je Dačić.

On je naveo da je Skupština Srbije spremna da da ključni doprinos političkoj stabilnosti Srbije i jedinstvu.

– Korak napred je da se ponovo organizuju sastanci kolegijuma Skupštine, što nije bila praksa u prethodnom sazivu. Takođe, ove najave jesu pozitivne, ali su za sada samo najave i moramo da vidimo kako će to zaista sprovoditi. Ne zaboravimo, nakon što nas je Evropska komisija u prošlom izveštaju opomenula za prekomerno korišćenje hitnog postupka i kada je opozicija počela da bojkotuje sednice, procenat se smanjio, ali na taj način što se hitni postupak više nije koristio za sve zakone, ali jeste i dalje za one najvažnije. Tako da ne sme da nas zaseni priča o procentu, već mora da se vodi računa o tome koji zakoni se izglasavaju po hitnom postupku – kaže za Danas Tamara Branković iz Crte, koja vodi inicijativu Otvoreni parlament.

Iz Crte podsećaju da je u prošloj godini čak 48.81 odsto novih zakona i izmena i dopuna zakona usvojeno po hitnom postupku, ukoliko se izuzme potvrđivanje međunarodnih sporazuma, koji se uglavnom usvajaju po redovnom postupku.

Za politikologa Bobana Stojanovića potpuno su nebitne najave kolegijuma parlamenta o prekidu prakse usvajanja zakona po hitnom postupku, kada je iz njega izbačena opozicija.

– Nekoliko prethodnih saziva obeležili su hitni postupci, spajanje tačaka dnevnog reda, smanjenje vremena za raspravu, gušenje opozicije i glasanje na zvonce. Sada kada su izbacili opoziciju iz političkih institucija jer su ih uništili, ovaj povratak nekih dobrih principa ne znači ništa. Kada nema opozicije ovo ne znači ništa. Tek kada se politička borba vrati u institucije, pa ako ostane takva praksa – onda ćemo moći da kažemo da je učinjeno nešto dobro  – smatra Stojanović.

Slično tvrdi i Boško Obradović, lider Pokreta Dveri, koji navodi da je parlament bez opozicije neodrživ i da nema nikakvog smisla.

On smatra da je sve što skupštinsko rukovodstvo u tom smislu donosi ništa drugo nego foliranje i predstava za javnost.

Obradović kaže da je dobro da se izmeni loša praksa, ali postavlja i pitanje kako utvrditi boljitak u skupštinskom radu, ako u parlamentu nema opozicije i prave debate.

– Režim bez opozicije je komotan i relaksiran. Mogu da rade šta god hoće i sve će proći, praktično bez diskusije. Neće biti ni mnogo novih zakona, a sudeći po tome kako su počeli i zasedanja će biti retka. Odluka kolegijuma Skupštine bi bila korak ka demokratiji, ali demokratije nema. Uzalud se upinju da pokažu demokratske kapacitete – smatra Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, dok poslanici vladajuće većine tvrde da je ta dobra praksa već počela u poslednjoj godini rada prošlog saziva parlamenta.

Valja ipak pomenuti da je u trenutku kada je smanjen broj razmatranja zakona po hitnom postupku, bojkot opozicija već bila van parlamenta, a da je to učinjeno na sugestiju Evropske komisije.

– Nastavljamo sa implementacijom sugestija koje su sadržane u izveštaju EK kada je reč o NSRS. Deo tih preporuka smo implementirali tokom prethodnog saziva. Parlament će, ubeđen sam, biti simbol demokratičnosti, efikasnosti, transparentnosti i javnosti u radu – smatra Đorđe Milićević, šef skupštinskih socijalista, a sa tim se slaže i Branimir Jovanović, šef poslaničke grupe Ljajićevog SDPS-a, koji podseća da je skoro deceniju i po bilo uobičajeno da se spaja rasprava za nekoliko tačaka dnevnog reda.

– Mi iz SDP Srbije podržavamo novi način rada, jer će poslanici imati više vremena za obrazlaganje predloženih zakona i dobiće više vremena za pripremu. Uvek ćemo podržati slične predloge, jer na ovaj način unapređujemo rad parlamenta. Bolje je da provedemo više vremena u plenumu da bismo imali kvalitetnu raspravu i efikasne zakone nego da spajamo predloge zakona koji nemaju zajednički imenitelj i da ubrzavamo njihovo izglasavanje – zaključuje Jovanović.