Rašković Ivić: Nismo mi takvi nacionalisti, niti su ovi iz SSP levičari da ne idemo zajedno na izbore

Ovo što je Ponoš doživeo u prethodnih nekoliko dana od strane tabloida i sa skupštinske govornice je više nego strašno i skandalozno. To je ujedno i poruka ne samo Ponošu već svima onima koji razmišljaju da li da se prihvate predsedničke kandidature. To je pokazna vežba svakom onom čije ime bi moglo da bude pomenuto kao ime potencijalnog predsedničkog kandidata. Ovo što smo mogli da vidimo jako liči na Nemačku tridesetih godina, ovo je čist fašizam. Meni je teško da ovo kažem, ali ja moram to da nazovem pravim imenom. Hajka i huškanje zaista liče na ono što je radio Hitlerov režim – ocenjuje u razgovoru za Danas Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, napade koje Zdravko Ponoš, takođe, potpredsednik te stranke dobio u javnosti kada se njegovo ime pojavilo u javnosti u smislu potencijalnog kandidata za predsedničke izbore.

Da li je Zdravko Ponoš za vas dobar kandidat, kao i da li je u stanju da izdrži tu negativnu kampanju vlasti?

– Ponoš je čovek na koga se sve ovo obrušilo upravo zbog ljudskih i profesionalnih kvaliteta. Ne bi oni navalili ovako brutalno i vulgarno na nekog kome nedostaju kvaliteti. To je bio glavni okidač da stranačke SNS haubice opale po njemu, porodici, profesionalnom i ličnom profilu. Mnogo je teško to izdržati, pogotovo što je on rekao da je jedini uslov da on prihvati tu trku to da se odredi nekoliko imena koja bi bila onda proverena u javnosti putem sondaža. Niti se on u to gurao niti je njega neko kandidovao za to mesto. Čim SNS mašinerija oseti da bi neko čestit mogao da uđe u igru, odmah krenu u napad da bi tako svakoga obeshrabrili. Teško je ovo podnositi. Sigurna sam da Ponoš ima visoku toleranciju na ovakve frustracije, ali stvarno morate da imate srce od kamena i čelika, da ne budete čovek već kompjuter i da uključite „ignor“.

Kako napreduju razgovori o zajedničkom nastupu na izborima između Narodne stranke i Stranke slobode i pravde?

– Razgovori idu nekim svojim tokom, pokušavamo da iznađemo najbolje kandidate koje bismo na određena mesta kandidovali. Ipak, i da smo se juče dogovorili o svim kandidatima, ta imena trebalo bi zaključati u sef i tek nakon raspisivanja izbora izaći sa njima. Nemate način da se odbranite od te kampanje, stalno ste u konopcima, stalno vas neko nokautira. Nemate mogućnost da šira javnost to čuje. Televizija Pink nikada ne objavljuje demanti, TV Hepi, takođe, a, ostale televizije, sram ih bilo, slično se ponašaju. Malo im je možda neprijatno da budu toliko vulgarni, ali su užasno udvorički vlastima. O tabloidima neću ni da govorim. Šira javnost nije u prilici da sasluša odgovore onih koji su pod udarom laži, odnosno od svakog onog ko ima ljudsku i političku težinu.

Kako komentarišete navode da je bitka za predsedničke izbore unapred izgubljena i da se ona vodi samo zbog poboljšanja pozicija na izborima u Beogradu? Takođe, kako vidite tendencije i argumente koji idu u prilog stvaranju nekoliko kolona na tim izborima, onih nacionalističkijih i desno orijentisanih naspram levih?

– Ne treba da ulazimo u ideološke razlike. Pa nismo mi u NS takvi nacionalisti niti su ovi iz SSP takvi levičari da ne bismo mogli da idemo zajedno. Svaki onaj koji odluči da se insistira na ideološkim razlikama, da li svesno ili zbog političkog dilentatizma, ili neke sujete, praktično je potpisao pobedu naprednjačke pobede na svim nivoima. Opozicioni glasači žele referendumsku atmosferu protiv ove vlasti. Oni hoće da suštinsku opoziciju vide zajedno. Narodna stranka je izričito protiv više kolona.

Nisam mislila na SSP već zeleno-levu kolonu, koja ne pristaje da na izborima nastupa sa onima koji imaju teret prošlosti učešća i doprinosa politici prethodnog režima, unutar kojeg postoje ozbiljne greške i zloupotrebe moći.

– I to je meni malo smešno. Toliko čistunstvo to je način da ne naprave ništa i da laju iza plota, iz odborničkih klupa.

Zbog čega se ispostavlja kao potencijalni kandidat za predsednika Zdravko Ponoš a ne Vuk Jeremić?

– Verujte, uopšte se nije razmišljalo o Ponošu. Ne znam odakle je to njegovo ime isplivalo. Ponoš je bio šef Beogradskog odbora NS, narušavao je kredibilitet vlasti SNS. Diskreditacijom njega kao profesionalca i čoveka se ustvari ne diskredituje kandidat za predsednika već beogradska lista. Time SNS pokušava da pojača poziciju na grad koja je prilično uzdrmana.

Zašto ljudi odlaze iz Narodne stranke?

– Borivoje Borović je napustio NS zato što je profesionalno trpeo užasan pritisak. Prosto, nije mogao to da izdrži i to mi je potpuno blisko. On ostaje opozicionar od formata. Nisam razumela Vladimira Kovačevića, nisam razumela prave motive, možda nije bio dovoljno značajan i vidljiv u stranci… Da Vuk Jeremić nije dovoljno kompetentan u politici, kaže jedan biznismen. Ali, ne možete voditi stranku kao firmu. Politika nije firma i nije sve u profitu.