Predstava za rejting ili rasprava o nepoznatom: Zašto je bilo toliko napeto u Skupštini Srbije?

Burnu sednicu Skupštine Srbije o Kosovu obeležili su incidenti i uzajamne optužbe vlasti i opozicije. Zasedanje srpskog parlamenta odvijalo se u napetoj atmosferi, i moglo bi se reći nakon zabeleženih koškanja i međusobnih optužbi za izdaju da je pokazala i duboku podelu unutar skupštine oko rešavanja kosovskog pitanja, piše Dojče vele.

Vlasti sa svoje strane i dalje optužuju bivše vlasti da su doprinele nezavisnosti Kosova, dok je opozicija dodatno podeljena oko podrške nemačko- francuskom planu za Kosovo. Proevropski deo opozicije smatra da bi trebalo podržati taj plan, ali nacionalnije opredeljena opozicija sprovođenje tog plana vidi kao podršku stvaranju Velike Albanije i ukidanje Republike Srpske.

Glavnu reč, a moglo bi se reći i monolog, vodio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prema nekim opozicionim merenjima proveo i najviše vremena za govornicom. Uglavnom se pozivao na podršku Ustavu Srbije, i kako je naglašeno za Srbiju su crvene linijeformiranje Zajednice srpskih opština i nepristajanje na stolicu za Kosovo u Ujedinjenim nacijama. Skrenuta je pažnja i na činjenicu da se i dalje raspravlja o planu koji nije definitivno poznat, ali vlasti ističu da je to samo platforma za razgovore i da još ništa nije potpisano.

Predstava za rejting

Situacija je takva da vi u ovako autoritarnom okruženje ne možete ni da verujete svemu što čujete, napominje za DW Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, i pominje demante evropskih političara „kako su Vučiću postavili nekakav ultimatum za rešavanje kosovskog pitanja“.

„Stoga se ne može očekivati ni normalan razgovor, u kome bi se ukrštali argumenti, ili vodila neka smislena rasprava o ovako važnom državnom pitanju. Prosto, sve je podređeno političkom rejtingu Aleksandra Vučića, i mi kao građani sada možemo samo da pretpostavljamo šta je Srbiji predočeno, i kakav je odgovor Srbije na sve to“, ocenjuje Popović.

Oštru političku polarizaciju unutar srpske opozicije Popović vidi kao svesno ili nesvesno pomaganje Aleksandru Vučiću:

„Desne stranke opozicije se ponašaju iracionalno, i tako pomažu vlastima. Pomažu mu pre svega tako što stvaraju taj privid da postoji nekakav veliki pritisak sa desnice, ili neke proruske javnosti, i na taj način mu daju prostor da on sebe Zapadu i domaćoj javnosti predstavi kao nekog mučenika i žrtvu. Tako Vučić, koji je inače gospodar života i smrti u Srbiji, predstavlja sebe kao nekoga u teškoj situaciji jer ga pritiskaju neka Milica i Boško“, kaže Popović.

Rasprava o nepoznatom

Dejan Bursać, iz Instituta za političke studije, takođe za DW skreće pažnju na netransparentnost srpske strane oko pregovora sa Kosovom, i dodaje „da mi i dalje nismo sigurni šta sadrži nemačko- francuski predlog, iako imamo neke nacrte u domaćim medijima. Ostaje nam, dakle, samo da verujemo Vučiću da je to zaista taj predlog, ili je to neka njegova strategija da u javnost izađe sa najgorim scenarijom, i da neku kasniju blažu varijantu koja će biti usvojena predstavi kao svoj veliki uspeh“, ocenjuje Bursać.

Predsednik Srbije je na sednici srpskog parlamenta predstavio i svoju politiku, ili plan u 10 tačaka za Kosovo i Metohiju, ali to obuhvata i evropske integracije i privredni razvoj. Tu nema nekih velikih iznenađenja- govori se o miru i stabilnosti, bezbednosti za Srbe na Kosovu, gde se kaže da Srbija neće odgovarati na provokacije, osim ako životi i imovina Srba budu ugroženi kao 2004 godine.

Održavanje konflikta?

Aleksandar Vučić je prosto morao sa nečim da izađe u domaću javnost, smatra Dejan Bursać, „jer se stvorio utisak po reakcijama da je Vučić pristao na nešto što se uslovno rečeno može videti kao priznanje Kosova. Tako gledam i ovaj nastup u skupštini, kao pokušaj da se umanji ta šteta u javnosti“.

Više puta je na ovoj posebnoj sednici ponovljeno da su za Beograd crvene linije formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) i protivljenje članstvu Kosova u Ujedinjene nacije. S jedne strane bi se stoga moglo pomisliti da Srbija nema toliko razloga za brigu, jer ZSO na kraju mora dobiti, a neće pristati na ulazak Kosova u U.N.

Dragan Popović ističe da je „čitava drama oko toga da se održi konflikt, jer bez njega nema ovolikog podizanja tenzija i unošenja straha kod ljudi u Srbiji. Što se tiče Kosova u U.N, to neće zavisiti od Srbije. Srbija može da kaže kako nema ništa protiv toga, ali o tome na kraju odlučuju mnogo značajniji faktori poput Rusije i Kine“, naglašava direktor Centra za praktičnu politiku.

ZSO – važan samo na papiru

Ako pogledamo ono što se pojavljuje kao nemačko- francuski predlog, tu vidimo da se faktični radi o priznanju Kosova, skreće pažnju Dejan Bursać:

„Srbija sa druge strane dobija ZSO kao nešto se marketinški može predstaviti kao uspeh građanima Srbije. Ali, ZSO se može ispostaviti kao nešto što nema nikakvu važnost osim na papiru. Imamo tu primer Zajedničkog veća opština, koje je formirano na osnovu Erdutskog sporazuma 1997 godine. ono na papiru ima velika ovlašćenja, ali u praksi funkcioniše kao obična nevladina organizacija“, primećuje Bursać.

Sankcije Rusiji neizbežne?

Prateći deo skupštinske rasprave, ali ne manje važan, jesu i sankcije Rusiji, o kojima srpski političari sve otvorenije govore.

Predsednik Srbije tako kaže „da će Srbija najverovatnije morati da uvede sankcije Rusiji“, i da „država zbog neuvođenja sankcija već plaća visoku cenu“. Horski su to ponovili i drugi visoki predstavnici srpskih vlasti, a Dragan Popović primećuje da je „Vučić sve to to uvezao u jedan paket zajedno sa zapadnim pritiscima oko Kosova, i da će tu pokušati da nešto trguje oko oba pitanja. Iskreno, nisam tu primetio neki preveliki pritisak oko sankcija Rusiji. Da je postojao, do sada bismo već imali barem nekakav vid sankcija Rusiji“, smatra Popović.

Dejan Bursać kaže da taj pritisak postoji, i da je tu manevarski prostor sužen nakon rata u Ukrajini:

„Verujem da će se gledati da ukoliko do toga dođe to bude u što manjem obimu. Ali, mislim da će do nekog usklađivanja ipak doći. To će možda biti pridruživanje delu sankcija, ali taman toliko da ne ugrozi nešto što bi bio nacionalni i ekonomski interes Srbije. Naravno, pitanje je kako će to shvatiti ruska strana“, zaključuje Dejan Bursać.