Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da vodni saobraćaj prethodnih 15 godina Srbiji nije doneo onoliko prihoda koliko su sve druge države taj položaj koristile i da je sa Mađarskom postignut sporazum na osnovu kojeg će Tisa biti otvorena za sve brodove.
Predstavljajući u Skupštini Srbije međunarodni sporazum između Vlade Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi Tisom Mihajlović je navela da je prema Sporazumu koji je sada na snazi, starom 60 godina, Tisa otvorena za plovidbu samo za srpske i mađarske brodove, zbog čega je manji nivo vodnog saobraćaja i manje prevezene robe tim putem.
Zbog toga smo, navela je ona, prethodnih godinu i po dana sa Mađarskom pregovarali i potpisali sporazum kojim otvaramo Tisu za sve brodove, bez plaćanja.
Pre tri godine prevoza robe u vodenom saobraćaju bilo samo 7 odsto u ukupnom prometu, a u drugim zemljama 15-20 odsto, ukazala je Mihajlović i dodala da je cilj da do 2020. to bude i u Srbiji.
Prema njenim rečima, vrednost prevezene robe u 2014. bio je pet miliona tona, a plan je da 2017. to bude više od 15 miliona.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar obrazložio je Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim prozvodima, koji je Srbija ratifikovala i prihvatila međunarodne obaveze.
Lončar je naglasio da je nezakonita trgovina duvanskim prozvodima ozbiljan pretnja javnom zdravlju, koja oprstruira poreske mere i donosi dobit ilegalnim trgovcima i zato zahteva delotvoran odgovor.
Protokol, koji je na dnevnom redu sednice parlamenta, je prema rečima Lončara, poseban međunarodni sporazum pravila suzbijanja i to kroz kontrolu lanca snabdevanja duvanskim proizvodima.
Protokol ovabavezuje zemlje potpisnice na međunarodnu saradnju, uzajamnu pravnu pomoć i mere za izručenje učinilaca krivičnih dela, uspostavljanje sistema praćenja snabdevanaja duvanskim proizvodima, uz Direktivu EU koja stupila na snagu 2016. godine, rekao je on, navodeći da ga trenutno ratifikovalo 25 zemalja i EU u celini.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović obrazložio je tri međunarodna sporazuma iz oblasti unutrašnjih poslova.
Novi je sa Nemačkom u oblasti bezbednosti potpisan 22. marta 2016. koji predviđa jaču saradnju u suzbijanju krivičnioh dela, terorizma, ilegalne trgovine oružjem i migracija.
Ratifikacijom ovog sporazuma bliže se definišu principi saradnje i oni će omogućiti još jaču saradnju u evropskim integracijama, u Poglavljima 23 i 24, rekao je on.
Stefanović je naveo da međudržavni Sporazum sa Bugarskom u policijskoj saradnji, potpisan 20. maja 2010. predviđa da policajci obe zemlje mogu preći državnu granicu i mimo zvaničnih prelaza i u zelenom pojasu kako bi se efikasnije uključili u suzbijanje ilegalnih migracija, imajući u vidu da preko Bugrske najviše migranata prelazi u Srbiju.
Prema njegovim rečima, policijska saradnja sa Bugarskom je veoma dobra i preko 1.000 operativnih informacija se razmeni godišnje, u borbi sa švercom robe i ljudi.
Sporazum sa Poljskom potpisan je 7.11 2011. u Vrašavi kao osnov za efikasniju operativnu sardanju dve zemlje u borbi protiv kriminala uz naglasak na krivična dela terorizma, izjavio je Stefanović i dodao da ratifikacijom treba da se omogći da mere stupe na snagu i da saradnja ubuduće pomogne da Srbija bude efikasnija u suzbijanju svih vidova kriminaliteta.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, obrazlažući zakonski predlog o potvrđivanju konvencije o Evropskom šumarskom institutu je podsetio da ga je potpisala Državna zajednice Srbije i Crne Gore 2003. sa ciljem da sve njene članice uključe u aktivnosti u pošumljavanju.
Kako je ukazao, do sada je 25 zemalja ratifikovalo tu konvenciju na osnovu koje Srbija i njeni instituti u sektoru šuma postaju članovi tog Evropskog instituta.
Nedimović je naveo da Srbija ima velike problema u tom sektoru i u pogledu ozelenjavanja prostora na šumskm zemljištu i da je važno da prihvati i primenjuje najsavremenike tekovine.
Predstavljajući Predlog zakona o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol, uz okvirnu konvenciju UN o promeni klime, Nedimović je rekao da je ta konvencija važila do kraja 2012. i da je sa Doha amandamanima uveden prelazni period u kojem će se smanjivati emisije štetnih gasova.
Važno je da te amandmane prihvatimo i važno je da se Srbija, iako nema obaveze kao EU članice da do 2020. smanje emisije štetnih gasova, uključuje u taj proces, izjavio je Nedimović.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je 1. decembra 2016 usvjila prdlog Pariske konvecnije i stremi njenim načelima.
Ministar rada i socijalne politike Aleksandar Vulin obrazložio je Sporazum Srbije i Rumunije o socijalnom osiguranju, sklopljen davne 1977. uz napomenu da novi donosi rešenja i principe za države ugovornice za socijalno osiguranje i najavio da se takvi sporazumi očekuju sa Rusijom, Grčkom, Kinom.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je u Skupštini Srbije da svakodnevna okupljanja i šetenje nisu protesti studenata ili studentskih organizacija, nego u njima učestvuju „poraženi predstavnici političkih stranaka i štabova“.
„Većina tih ljudi daje intervjue u medijima, a kade se pojave u nekim novinama, kaže se – što objavljujete njihove fotografije. Pa oni to sami žele, sami daju intervjue i pojavljuju se kao nosioci toga“, rekao je Stefanović na skupštinskoj sednici.
Odgovarajući na optužbe poslanika Socijaldemokratske stranke Miroslava Aleksića da vlast „slika i juri“ studente učesnike protesta, a posle toga ih u televizijskim emisijama proziva, Stefanović je uzvratio da su „ti ljudi valjda ponosni na to što rade i valjda se ne stide što učestvuju u tome“.
„Ja bih se stideo, a oni se valjda ne stide“, dodao je Stefanović.
Odgovarajući na kritike opozicije, Stefanović je rekao da im je za ishod izbora izgleda kriv narod koji je glasao tako da su opozicioni predsednički kandidati osvojili od 1,12 odsto do 16 odsto, napomenuvši da je najviše rangirani Aleksandar Vučić osvojio čak 56 odsto.
„I kada to pogledate onda su valjda krivi izbori, ili još bolje kriv je narod zato što je tako glasao“, rekao je Stefanović.
Aleksić i poslanik Dveri Boško Obradović zamerili su vladajućoj koaliciji što je na dnevni red današnje sednice stavila zakone o potvrđivanju međunarodnih sporazuma, umesto da se raspravlja o stanju u zemlji.
Nastavlja se sa praksom sumanutih dnevnih redova, gde se meša sve sa svačim, i gde treba da objedinjeno raspravljamo o nečemu. Kad ovde nema demokratije, ne treba da nas čudi ovo što se dešava na ulici, to je rezultat našeg rada ovde“, ocenio je Aleksić.
Šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović je povodom protesta i predsedničkih izbora rekao da podržava demonstracije čija je poenta iskazana transparentom „Nemoj da mi lažeš babu“.
„To je poenta protesta koje mi podržavamo, to su protesti građana kojima je dosta vaših laži“, rekao je Obradović.
Uzvraćajući Obradoviću, Stefanović je konstatovao da je očigledno da pojedine stranke imaju problem sa legalitetom, koji je „ugrožen kad na izborima dobijete jedan-dva odsto glasova“.
Ministar za rad Aleksandar Vulin tokom sednice govorio je i o američkom ambasadoru Kajlu Skatu i parlamentarnim izborima, navodeći da su pojedini poslanici trčali kod njega kada je trebalo da ih ubaci u parlament.
Poslanik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj rekao je da je SNS kriva što je ustuknula i što su sada „poslanici Skata u narodnoj skupštini“.
Šefica poslaničke grupe „Za Spas Srbije-Nova Srbija“ Sanda Rašković Ivić rekla je da su svi više umorni od priče kako je neki poslanički klub ubačen, jer mu je to omogućio američki ambasador i napomenula da su radikali tokom izborne noći posle parlamentarnih izbora saopštili da je lista „DSS-Dveri“ na kojoj je ona bila osvojila osam odsto.
Sandi Rašković Ivić je potom predsedavajući isključio mikrofon, jer ne govori o dnevnom redu i navodeći da nema pravo na repliku jer je niko lično nije spomenuo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.