Raste broj onih koji bi glasali protiv Vučića, sve manje neopredeljenih (VIDEO)

To su rezultati novog istraživanja stavova građana i rejtinga političkih partija koje je predstavio Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde.

Đilas je u video-obraćanju na nalozima svoje stranke izneo detalje iz novog ispitivanja javnog mnjenja o podršci birača, čime se nastavlja „rat“ ciframa i merenjima rejtinga na liniji vlast-opozicija, koji se zahuhtava od januara ove godine.

Kada se uporedi istraživanje obavljeno tokom maja meseca, sa rezultatima istraživanja o kome je Đilas govorio u januaru, može se zaključiti da poverenje birača u opoziciju beleži rast, ali neznatan rast postoji i na strani vlasti te bi glavni zaključak bio da je sve manje neopredeljnih birača. To pokazuju i brojke.

Pad neopredeljenih i onih koji ne žele da se izjasne u odnosu na kraj prošle godine trenutno iznosi 2,9 odsto, dok je rast onih koji bi sada glasali protiv Vučića 1,9 odsto.

Na pitanje za koga će građani glasati na sledećim izborima, bez obzira na to ko je sa druge strane, u maju je za SNS i Vučića bilo 36,7 odsto, protiv SNS i Vučića je bilo 34,8 odsto, dok je „ne znam“ ili „ne želim da se izjasnim“ reklo 28,5 odsto građana.

Da su izbori bili krajem prošle godine kada je rađeno istraživanje predstavljeno u januaru, za Vučića bi glasalo 35,7 odsto građana, protiv njega je bilo 32,9 odsto birača, dok je 31,4 odsto glasača bilo neopredeljno ili nisu želeli da izađu na izbore.

Što se tiče podrške strankama na izborima, da se oni održavaju u nedelju, za Srpsku naprednu stranku (sa pridruženim glasovima nekadašnjeg SPAS-a) glasalo bi 41,1 odsto, SPS bi dobio 6,7 odsto, asabrani glasovi opozicije koju čine SSP, DS, Dveri, DJB, NS, PSG, ZZS, NDMBG, SDS i PZP ukupno iznose 32,9 odsto.

Još uvek je značajan broj onih birača koji kažu da bi glasali za opoziciju ali ne znaju za koga – to je 9,8 odsto, za „opoziciju“ koju čine DSS, POKS; SRS i Zavetnici želi da glasa 5,8 odsto, i preostalu pdoršku imaju stranke nacionalnih manjina – 3,7 odsto.

Iz ovih podataka da se zaključiti da se značajno menja odnos vlasti i opozicije – kako je naglasio Đilas.

„Kada se saberu glasovi za SNS i SPS to je 47 do 48 odsto podrške, što je dovoljno da oni formiraju Vladu ali važno je reći da danas sve ono što čini opoziciju koja nikada ne bi ušla sa Vučićem u vlast ima 42-43 odsto podrške birača“, naveo je lider SSP.

Đilas je do sada više puta naglasio, predstavljajući rezultate istraživanja koja se rade svakog meseca, da se neće objavljivati pojedinačni rejtinzi stranaka opozicije kako se ne bi izazivale podele među njima, niti da će se govoriti o rejtinzima političara. Sada je ipak napravio izuzetak kako bi ukazao na značajnu podršku građana koju uživa potpredsednica njegove stranke Marinika Tepić.

„Ne objavljujemo podatke o pojedinačnim rejtinzima partija niti političara ali ono što mora da se kaže je da je Marinika Tepić trenutno najpopularnija političarka u Srbiji – ona je dobila 23 odsto ocena četiri i pet, što znači da preko milion ljudi ima odlično mišljenje o njoj i onome što radi, naglasio je Đilas.

SSP je u više navrata od početka godine objavljivala na društvenim mrežama nalaze iz istraživanja koja je naručila.

🔴 PREZENTACIJA ISTRAŽIVANJA
Ko pobeđuje na izborima u Beogradu?
Šta Beograđani misle o rušenju mosta, gradnji u Makišu, spomeniku, zagađenju?
Da li se Beograđani više informišu sa tv-a ili portala?https://t.co/sdkqUqGryA

— Dragan Djilas (@DraganDjilas) May 9, 2021

Prilikom predstavljanja prethodnih rezultata, Đilas je bio kritikovan zbog toga što ne otkriva ime agencije koja je radila ovo istraživanje i metodologiju ali je on na takve zamerke odgovorao time da bi bilo koja agencija koja sarađuje sa opozicijom imala probleme sa drugim klijentima zbog pritisaka vlasti. Ovaj put je govorio više o uzroku samog istraživanja.

Prema njegovim navodima, u uzorku ispitivanih je bilo 48 odsto muškaraca, 52 odsto žena i šest starosnih grupa. Osnovno i manje obrazovanje ima 29,5 odsto ljudi, srednju školu 52,8 odsto, fakultet, magistraturu ili doktorat 17,7 odsto ispitanih. Srbija je podeljena tako da iz Vojvodine dolazi 26,5 odsto ispitanika, iz Beograda 22,9 odsto, a iz centralne Srbije 50,2 odsto.

U prethodnom istraživanju koje je obuhvatilo ispitanike iz cele Srbije, mediji bliski vlasti uhvatili su se za neslaganje podataka koje je davalo zbir od 110 odsto.

Sledeće istraživanje javnog mnjenja radiće se tokom juna, kako je najavio predsednik SSP, i ono će se odnositi na rejtinge stranaka i stavove birača u Beogradu, kao što je bio slučaj sa aprilskim istraživanjem.

Ne veruju da su mediji slobodni a i dalje gledaju RTS

Kada je reč o medijskoj slici koju imaju birači kontaktirani za potrebe ovog istraživanja, većina njih smatra da mediji nisu slobodni – 51,4 odsto to kaže. Na pitanje da li su mediji slobodni 25,5 odsto ispitanih ne zna odgovor dok 23,1% kaže da jesu.

Televizija je i dalje dominantan kanal za informisanje građana sa 41,4 odsto onih kojima su mali ekrani glavni izvor informacija, slede portali sa 25,5% a značajan rast beleže i društvene mreže sa 16,6 odsto građana kojima je to glavni izbor informacija.

Od televizija koje su najdominantniji izvor, na nivou Srbije nagledaniji je RTS koji je prvi kanal za informisanje 42,5 odsto građana. Slede ga Pink sa 16,6 odsto i Prva sa 16 odsto, a onda N1 sa 8 odsto.

Ipak, medijska slika drastično se razlikuje na uzorku iz Beograda gde RTS pada na 31,7 odsto onih kojima je to glavni izvor informacija, a televiziji N1 značajno raste poverenje sa 17,6 odsto ispitanika kojima je ovo prvi izbor.

Građane najviše brinu zdravstvo i rast zagađenja

Istraživanje o stavovima građana koje je rađeno po porudžbini Stranke slobode i pravde tokom maja meseca, pokazalo je da su najveći problemi u Srbiji po oceni građana (osim nezaposlenosti i ekonomske situacije) trenutno redom – zdravstvo (29 odsto), kriminal i korupcija (24,3 odsto) i socijalna zaštita (15,1 odsto) a posle slede ekologija, pravosuđe i iseljavanje.

Zbog rasta zaduženja države zabrinuto je 62 odsto građana, dok je čak 89,7 odsto njih zabrinuto zbog rasta zagađenja.